Bliski istok: Izrael ispalio 800 projektila na Liban, najmanje 274 poginulih

Uprkos bojazni od opšteg rata na Bliskom istoku i pozivima Ujedinjenih nacija na uzdržanost, Izrael je nastavio napade na položaje vojno-političke grupe Hezbolah, koja je uzvratila ispaljivanjem projektila na severni deo Izraela.

U najnovijem izraelskom napadu na položaje Hezbolaha, u ponedeljak, 23. septembra, poginulo je najmanje 274 ljudi, dok je više od 1.000 ranjeno, a među njima su „i deca i bolničari“, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.

Izraelska vojska je navela da je do sada pogodila 800 meta, a hiljade stanovnika južnog dela Libana ceo dan napuštaju ovo područje.

Izrael je prethodno upozorio libanske civile da se udalje iz područja koja su napadnuta, poručivši da se udari protiv Hezbolaha „nastavljaju dok se na sever zemlje ne vrate desetine hiljada raseljenih Izraelaca“.

Kao odgovor na izraelske vazdušne napade, Hezbolah je ispalio desetine raketa ka severu Izraela, navodi se u saopštenju te grupe.

• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo
• Eksplozije u Libanu: „Ko god da je izgubio oko, boriće se sa drugim okom“
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

Borbe su se intenzivirale tokom proteklog vikenda, a na meti vazdušnih udara su gradovi i sela i na izraelskoj, i na libanskoj teritoriji, dok UN upozoravaju da je region „na ivici neminovne katastrofe“.

Strahuje je da je ovo uvod u širu izraelsku ofanzivu koja bi mogla da podrazumeva i kopnenu invaziju na južni Liban kako bi se Hezbolah, grupa koju podržava Iran, odgurnuo od granice.

Do danas, UN su saopštile da je 90.000 ljudi raseljeno iz južnog Libanu zbog trenutnog sukoba.

Izraelsko rukovodstvo je više puta izjavljivalo da će postići cilj da vrati kući 60.000 ljudi raseljenih na severu Izraela zbog raketiranja Hezbolaha.

Taj cilj nije ispunjen, pošto Hezbolah i dalje ispaljuje rakete na Izrael.

Libanski premijer nazvao je izraelske udare na njegovu zemlju „destruktivnim planom sa ciljem da uništi libanska sela i gradove“.

Nadžib Mikati, koji je otkazao put u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN, napade Izraela nazvao je „ratom do istrebljenja u svakom smislu te reči“.

Iran je snažno osudio vazdušne napade, dok je predsednik Masud Pezeškijan optužio Izrael da želi da stvori širi konflikt.

Predstavnik Pentagona za štampu, general Pet Rajder, rekao je da će Amerika poslati manji broj dodatnih trupa na Bliski istok.

On je ponovio da je Amerika zabrinuta zbog moguće eskalacije sukoba.

Mislim da još nismo stigli do toga, ali ovo je opasna situacija, zbog čega je važno da nastavimo da razgovaramo i da zajedno radimo na pronalasku diplomatskog rešenja, kazao je Rajder u nezvaničnom razgovoru sa novinarima.

Do najnovijih napada dolazi uoči prve godišnjice rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, čije napade Hezbolah podržava.

Hamas je napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

U odgovoru, Izrael je pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze koja traje i danas i u kojoj je do sada poginulo više od 40.000 ljudi, prema palestinskim izvorima.

Pogledajte fotografije najnovijih izraelskih napada na Liban:

Koji su ciljevi Izraela?

Izraelska vojska u ponedeljak, 23. septembra saopštila je da sprovodi opsežne vazdušne napade na ciljeve Hezbolaha u Libanu.

Oni su naveli da „produbljuju“ napade na južni Liban, i da su poseban cilj terorističke mete u dolini Beka.

IDF je naveo i da je izveo ciljani napad na deo Bejruta.

Agencija Rojters je prenela da je meta ovog napada bio Ali Karaki, viši vođa južnog fronta Hezbolaha.

Portparol izraelske vojske Danijel Hagari ranije je upozorio libanske civile da se udalje od područja koje Hezbolah koristi za napade na Izrael.

Stanovnici južnog Libana kažu da su primili poruke upozorenja.

I iz kabineta ministra informisanja saopšteno je da su dobili sličnu poruku.

Šef libanske telekomunikacione kompanije Ogero rekao je za Rojters da je reč „o psihološkom ratovanju kako bi se izazvao haos“.

Dok su zatvorene sve škole na jugu zemlje i južnim predgrađima libanskog glavnog grada Bejruta, Ministarstvo zdravlja naložilo je da se otkažu sve nehitne operacije u svim bolnicama u ovom delu Libana.

Prethodno je izraelski vojni zvaničnik rekao novinarima da je vojska „trenutno usredsređena samo na vazdušne udare“.

Bio je to njegov odgovor na pitanje da li je u planu kopnena invazija na jug Libana.

Izneo je tri vojna cilja koja bi omogućila povratak hiljada raseljenih na sever Izraela.

On kaže da Izrael želi da umanji sposobnost Hezbolaha da ispaljuje rakete preko granice, kao što je to činio od 8. oktobra prošle godine, kao i da potisne njegove borce sa granice Libana i Izraela.

Treći cilj je da se uništi infrastruktura koju su izgradile Hezbolahove elitne pešadijske snage – Radvan – za koje izraelski vojni zvaničnik kaže da bi bile iskorišćene za napad na „izraelske zajednice na severu, za ubistva i otmice izraelskih civila“.

Najnoviji udari usledili su posle intenziviranja borbi Izraela i Hezbolaha tokom vikenda.

Hezbolah je tokom vikenda ispalio je 150 projektila na Izrael, a pojedini su dosegli duboko na teritoriju Izraela, pogodivši objekte u gradu Haifi.

To je do sada najdublji napad Hezbolaha na izraelsku teritoriju u poslednjih skoro godinu dana.

Izrael je uzvratio vazdušnim udarima na ciljeve u južnom Libanu i saopštio da je uništio hiljade Hezbolahovih raketnih bacača.

Uz brojne počasti, u Bejrutu je u nedelju sahranjen komandant Hezbolaha Ibrahim Akil, koji je zajedno sa drugim članovima elitne jedinice poginuo u izraelskim napadima u petak, kada je stradalo 45 ljudi.

Njega je tražio ne samo Izrael već i SAD, koje su prethodno odredile nagradu od sedam miliona dolara, optužujući ga da je umešan u ubistvo stotina Amerikanaca u Bejrutu 1980-ih.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, izrazio je zabrinutost da bi sukobi mogli da prerastu u rat kakav se vodi između Izraela i Hamasa, palestinskih ekstremista, u Pojasu Gaze.

„Brine me što postoji mogućnost da se Liban pretvori u novu Gazu, mislim da bi to bila ogromna tragedija za svet“, rekao je.

Uprkos pritisku izraelskih snaga, za sada je malo verovatno da će Hezbolah odustati od borbi.

Grupa je oslabljena posle značajnih neuspeha, ali ostaje prkosna.

Govoreći na sahrani najviših komandanata ubijenih u vazdušnom napadu u Bejrutu, drugi čovek Hezbolaha Naim Kasem rekao je da ta grupa neće biti obuzdana i obećao da će nastaviti sa napadima na Izrael dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.

Najnovijem zaoštravanju na Bliskom istoku prethodile su eksplozije pejdžera i voki-tokija članova Hezbolaha, a što su Ujedinjene nacije okarakterisale kao „kršenje međunarodnog humanitarnog prava“.

Pogledajte i ovu priču:

Šta znamo o eksplozijama voki-tokija i pejdžera

Preliminarna istraga libanskih vlasti o uređajima koji su eksplodirali pokazuje da su eksplozivi ubačeni u njih pre nego što su stigli u zemlju, prenosi novinska agencija Rojters.

Tada je poginulo najmanje 37, a ranjeno je više od 3.000 ljudi.

Vazdušni napadi usledili su posle serije eksplozija pejdžera i voki-tokija pripadnika Hezbolaha u Libanu, kada je nastradalo 36, a ranjeno više od 3.000 ljudi.

Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, nazvao je eksplozije uređaja „masakrom“, „terorizmom“ i „objavom rata“, obećavši da će se osvetiti Izraelu.

Libanske bolnice preplavljene su pacijentima posle eksplozija.

„Nijedna bolnica ne može da se pobrine za ovoliki broj žrtava, tako da svaki zdravstveni radnik u Libanu mora da se uključi da bi mogao da pruži usluge povređenima“, rekao je Hišam Bavadi, libanski zdravstveni radnik u razgovoru za BBC.

Eksplozive u pejdžere i voki-tokije postavila je izraelska obaveštajna služba Mosad, prenose mediji, pozivajući se na libanski bezbednosni izvor.

Izraelski i američki izvori tvrde da su eksplozije planirane kao početni korak u „sveobuhvatnoj“ ofanzivi protiv Hezbolaha, ali da su pejdžeri detonirani ranije, iz straha da je oružana grupa saznala za plan.

Ko je lider Hezbolaha Ibrahim Akil?

Poznat je i pod imenom Tahsim i jedan je od ključnih vođa Hezbolaha.

On je 1980. bio član grupe koja je sprovela sinhronizovane bombaške napade na američku ambasadu u Bejrutu i barake u kojima su bili smešteni američki marinci, kada je ukupno stradalo 370 ljudi.

Amerika ga je 2019. godine proglasila teroristom, a na sajtu američkog ministarstva pravde navodi se da je član Džihadističkog saveta, najvišeg vojnog tela Hezbolaha.

Prošle godine su ponudili i sedam miliona dolara kao nagradu za informaciju koja bi pomogla da se Akil identifikuje, pronađe, uhapsi ili osudi.

Tom prilikom objavili su i njegovu sliku, iako nije naznačeno kada je ona nastala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]