Bliski istok: Izrael ispalio više od 300 projektila na Liban, najmanje 100 poginulih

Uprkos bojazni od opšteg rata na Bliskom istoku i pozivima Ujedinjenih nacija na uzdržanost, Izrael je nastavio napade na položaje vojno-političke grupe Hezbolah, koja je uzvratila ispaljivanjem projektila na severni deo Izraela.

U najnovijem izraelskom napadu na položaje Hezbolaha, u ponedeljak, 23. septembra, poginulo je najmanje 100 ljudi, dok je 300 ranjeno, a među njima su „i deca i bolničari“, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.

Izrael je prethodno upozorio libanske civile da se udalje iz tih područja, poručivši da se udari protiv Hezbolaha „nastavljaju dok se na sever zemlje ne vrate desetine hiljada raseljenih Izraelaca“.

Kao odgovor na izraelske vazdušne napade, Hezbolah je ispalio desetine raketa ka severu Izraela, navodi se u saopštenju te grupe.

• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo
• Eksplozije u Libanu: „Ko god da je izgubio oko, boriće se sa drugim okom“
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

Borbe su se intenzivirale tokom proteklog vikenda, a na meti vazdušnih udara su gradovi i sela i na izraelskoj, i na libanskoj teritoriji, dok UN upozoravaju da je region „na ivici neminovne katastrofe“.

Strahuje je da je ovo uvod u širu izraelsku ofanzivu koja bi mogla da podrazumeva i kopnenu invaziju na južni Liban kako bi se Hezbolah, grupa koju podržava Iran, odgurnuo od granice.

Do najnovijih napada dolazi uoči prve godišnjice rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, čije napade Hezbolah podržava.

Hamas je napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

U odgovoru, Izrael je pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze koja traje i danas i u kojoj je do sada poginulo više od 40.000 ljudi, prema palestinskim izvorima.

Pogledajte fotografije najnovijih izraelskih napada na Liban:

Koji su ciljevi Izraela?

Izraelska vojska u ponedeljak, 23. septembra saopštila je da sprovodi opsežne vazdušne napade na ciljeve Hezbolaha u Libanu i „da je pogođeno više od 300 neprijateljskih meta“.

Portparol izraelske vojske Danijel Hagari upozorio je libanske civile da se udalje od područja koje Hezbolah koristi za napade na Izrael.

Stanovnici južnog Libana kažu da su primili poruke upozorenja.

I iz kabineta ministra informisanja saopšteno je da su dobili sličnu poruku.

Šef libanske telekomunikacione kompanije Ogero rekao je za Rojters da je reč „o psihološkom ratovanju kako bi se izazvao haos“.

Dok su zatvorene sve škole na jugu zemlje i južnim predgrađima libanskog glavnog grada Bejruta, Ministarstvo zdravlja naložilo je da se otkažu sve nehitne operacije u svim bolnicama u ovom delu Libana.

Prethodno je izraelski vojni zvaničnik rekao novinarima da je vojska „trenutno usredsređena samo na vazdušne udare“.

Bio je to njegov odgovor na pitanje da li je u planu kopnena invazija na jug Libana.

Izneo je tri vojna cilja koja bi omogućila povratak hiljada raseljenih na sever Izraela.

On kaže da Izrael želi da umanji sposobnost Hezbolaha da ispaljuje rakete preko granice, kao što je to činio od 8. oktobra prošle godine, kao i da potisne njegove borce sa granice Libana i Izraela.

Treći cilj je da se uništi infrastruktura koju su izgradile Hezbolahove elitne pešadijske snage – Radvan – za koje izraelski vojni zvaničnik kaže da bi bile iskorišćene za napad na „izraelske zajednice na severu, za ubistva i otmice izraelskih civila“.

Najnoviji udari usledili su posle intenziviranja borbi Izraela i Hezbolaha tokom vikenda.

Hezbolah je tokom vikenda ispalio je 150 projektila na Izrael, a pojedini su dosegli duboko na teritoriju Izraela, pogodivši objekte u gradu Haifi.

To je do sada najdublji napad Hezbolaha na izraelsku teritoriju u poslednjih skoro godinu dana.

Izrael je uzvratio vazdušnim udarima na ciljeve u južnom Libanu i saopštio da je uništio hiljade Hezbolahovih raketnih bacača.

Uz brojne počasti, u Bejrutu je u nedelju sahranjen komandant Hezbolaha Ibrahim Akil, koji je zajedno sa drugim članovima elitne jedinice poginuo u izraelskim napadima u petak, kada je stradalo 45 ljudi.

Njega je tražio ne samo Izrael već i SAD, koje su prethodno odredile nagradu od sedam miliona dolara, optužujući ga da je umešan u ubistvo stotina Amerikanaca u Bejrutu 1980-ih.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, izrazio je zabrinutost da bi sukobi mogli da prerastu u rat kakav se vodi između Izraela i Hamasa, palestinskih ekstremista, u Pojasu Gaze.

„Brine me što postoji mogućnost da se Liban pretvori u novu Gazu, mislim da bi to bila ogromna tragedija za svet“, rekao je.

Uprkos pritisku izraelskih snaga, za sada je malo verovatno da će Hezbolah odustati od borbi.

Grupa je oslabljena posle značajnih neuspeha, ali ostaje prkosna.

Govoreći na sahrani najviših komandanata ubijenih u vazdušnom napadu u Bejrutu, drugi čovek Hezbolaha Naim Kasem rekao je da ta grupa neće biti obuzdana i obećao da će nastaviti sa napadima na Izrael dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.

Najnovijem zaoštravanju na Bliskom istoku prethodile su eksplozije pejdžera i voki-tokija članova Hezbolaha, a što su Ujedinjene nacije okarakterisale kao „kršenje međunarodnog humanitarnog prava“.

Pogledajte i ovu priču:

Šta znamo o eksplozijama voki-tokija i pejdžera

Preliminarna istraga libanskih vlasti o uređajima koji su eksplodirali pokazuje da su eksplozivi ubačeni u njih pre nego što su stigli u zemlju, prenosi novinska agencija Rojters.

Tada je poginulo najmanje 37, a ranjeno je više od 3.000 ljudi.

Vazdušni napadi usledili su posle serije eksplozija pejdžera i voki-tokija pripadnika Hezbolaha u Libanu, kada je nastradalo 36, a ranjeno više od 3.000 ljudi.

Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, nazvao je eksplozije uređaja „masakrom“, „terorizmom“ i „objavom rata“, obećavši da će se osvetiti Izraelu.

Libanske bolnice preplavljene su pacijentima posle eksplozija.

„Nijedna bolnica ne može da se pobrine za ovoliki broj žrtava, tako da svaki zdravstveni radnik u Libanu mora da se uključi da bi mogao da pruži usluge povređenima“, rekao je Hišam Bavadi, libanski zdravstveni radnik u razgovoru za BBC.

Eksplozive u pejdžere i voki-tokije postavila je izraelska obaveštajna služba Mosad, prenose mediji, pozivajući se na libanski bezbednosni izvor.

Izraelski i američki izvori tvrde da su eksplozije planirane kao početni korak u „sveobuhvatnoj“ ofanzivi protiv Hezbolaha, ali da su pejdžeri detonirani ranije, iz straha da je oružana grupa saznala za plan.

Voki-toki aparati imali su logo japanske tehnološke kompanije Ikom sa sedištem u Osaki.

Ove naprave stigle su u Liban pre pet meseci, istovremeno kada i pejdžeri čije eksplozije od utorka potresaju tu zemlju, rekao je neimenovani izvor za agenciju Rojters.

Bile su to stare naprave, izvestio je libanski list Anahar, dok su iz američke podružnice japanske firme za Asošijejted pres rekli da su u pitanju kopije.

Iz Ikoma kažu za BBC da su „svesni navoda i istrage“ zbog incidenata u Libanu, ali da ove voki-tokije ne prave već deceniju i da direktno prodaju njihove proizvode samo ovlašćenim prodavcima u inostranstvu.

Pejdžeri, čije su fotografije objavljene na društvenim mrežama, navodno su proizvod tajvanske kompanije Gold Apolo.

Iz te firme poriču bilo kakvu umešanost, tvrdeći da je uređaje napravila mađarska firma sa kojom imaju ugovor o proizvodnji uređaja i korišćenju njihovog imena.

Ministarstvo ekonomije Tajvana kaže da „nema podataka o direktnom izvozu pejdžera u Liban“ i da je kompanija Gold Apolo od 2022. do avgusta 2024. izvezla oko 260.000, uglavnom u Evropu i Sjedinjene Države.

Prema navodima agencije Rojters, jedna kompanija iz Bugarske učestvovala je u prodaji pejdžera Hezbolahu, ali su iz bugarske Nacionalne bezbednosne agencije (DANS) saopštili da nijedna od naprava koje su eksplodirale u Libanu nije proizvedena, niti je uvezena ili izvezena iz te zemlje.

Više o pejdžerima pročitajte u zasebnom tekstu.

Ko je lider Hezbolaha Ibrahim Akil?

Poznat je i pod imenom Tahsim i jedan je od ključnih vođa Hezbolaha.

On je 1980. bio član grupe koja je sprovela sinhronizovane bombaške napade na američku ambasadu u Bejrutu i barake u kojima su bili smešteni američki marinci, kada je ukupno stradalo 370 ljudi.

Amerika ga je 2019. godine proglasila teroristom, a na sajtu američkog ministarstva pravde navodi se da je član Džihadističkog saveta, najvišeg vojnog tela Hezbolaha.

Prošle godine su ponudili i sedam miliona dolara kao nagradu za informaciju koja bi pomogla da se Akil identifikuje, pronađe, uhapsi ili osudi.

Tom prilikom objavili su i njegovu sliku, iako nije naznačeno kada je ona nastala.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]