Dok Izrael nastavlja vazdušne udare na položaje Hezbolaha u Libanu i najavljuje moguću kopnenu ofanzivu, 12 zemalja-saveznica, predvođenih Amerikom, pozivaju na tronedeljni prekid vatre.
U zajedničkom saopštenju, Amerika, Britanija i pojedine zemlje Evropske unije, pozvale su na 21-dnevnu pauzu u borbama u Libanu da bi se „postigao diplomatski sporazum“, koji bi doveo i do obustave neprijateljstava u Pojasu Gaze, koja traju skoro godinu dana.
Sukobi predstavljaju „neprihvatljiv rizik od šire regionalne eskalacije“ koja nije u interesu ni naroda Izraela ni Libana, dodaju.
Zajedničko saopštenje zapadnih saveznika usledilo je u danu kada je izraelski vojni komandant rekao trupama da se pripreme za moguću kopnenu invaziju na Liban.
„Cilj je vrlo jasan – da se bezbedno vrate stanovnici severnog dela Izraela“, rekao je general-potpukovnik Herci Halevi, komandant izraelske vojske.
Tokom prethodnih dana najvećih sukoba Izraela i Hezbolaha poslednjih decenija poginulo je više stotina ljudi, među kojima i deca, a prema UN, samo od ponedeljka, 23. septembra više od 90.000 ljudi je raseljeno u Libanu.
Više o egzodusu libanskih civila pročitajte u posebnom tekstu.
- Strah i napetost u Libanu pod svakodnevnim izraelskim bombardovanjem
- Zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu u sukobu sa Izraelom
- Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
- Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
Dok iz sveta stižu pozivi na uzdržanost u strahu od mogućeg opšteg rata na Bliskom istoku, Izrael je nastavio napade na Liban, a prema tvrdnjama izraelskih zvaničnika, do sada je pogođeno više od 2.000 Hezbolahovih meta.
Hezbolah je u sredu, 25. septembra ispalio balističku raketu na izraelski glavni grad Tel Aviv, što je prvi put do sada.
Izraelski protivazdušni sistem je presreo raketu, a zvaničnici kažu da nije bilo žrtava.
Pojedine zemlje, poput Velike Britanije, pozvale su svoje državljane da hitno napuste Liban.
U skoro godinu dana prekograničnih borbi Izraela i Hezbolaha izazvanih ratom u Gazi poginule su stotine ljudi, većinom pripadnici Hezbolaha, a sa obe strane granice raseljene su desetine hiljada.
Hezbolah je rekao da deluje kao podrška Hamasu i da neće stati dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.
I Hamas i Hezbolah podržava Iran, a Izrael, Velika Britanija i druge zemlje su ih proglasile terorističkim organizacijama.
Za Hezbolah je ovo postala egzistencijalna bitka
Hugo Bačega, BBC dopisnik sa Bliskog istoka
Do sada nije bilo naznaka da su Izrael ili Hezbolah zainteresovani da se povuku.
Izrael je pozvao još rezervista i poručio vojsci da bude spremna za moguću kopnenu ofanzivu.
Spekulaše se da bi mogao da pokrene invaziju na južni Liban kako bi uništio infrastrukturu koju koristi Hezbolah i potisnuo njegove borce dalje od granice.
Vojni zvaničnici Izraela kažu da ofanziva treba da bude nastavljena i da se mora učiniti više da bi se Hezbolah značajno oslabio.
Za Hezbolah je ovo postala egzistencijalna bitka.
Ovo je najgori trenutak u istoriji grupe. Oslabljeni su, ali ostaju prkosni.
Grupa kaže da će nastaviti napade na Izrael sve dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.
Skoro godinu dana to je njihov stav.
Teško je za pretpostaviti da će Hezbolah promeniti kurs, a da se na to ne gleda kao na kapitulaciju pred Izraelom.
Za to vreme, libanski civili pate.
Stotine su ubijene, stotine ranjene, a desetine hiljada je raseljeno.
Sve ovo je izvršilo veliki pritisak na već iscrpljenu zemlju.
Libanske vlasti kažu da je prekid vatre hitan.
Govoreći u Ujedinjenim nacijama, premijer Nadžib Mikati upozorio je da bolnice više nisu u stanju da se brinu o ranjenima zbog ogromnog broja stradalih u izraelskim napadima.
‘Ovo je pokolj’
Dok Izrael i Hezbolah razmenjuju projektile, bolnice u Libanu se pune ranjenima.
Ovo je pokolj, rekao je libanski ministar zdravlja, opisujući situaciju u bolnicama, dodajući da jedva uspevaju da se pobrinu za sve ranjene.
Dr Firas Abijad rekao je za BBC da je „jasno“ da su mnogi od 550 ljudi ubijenih u napadima u ponedeljak bili civili, među kojima deca i žene.
Izrael je saopštio da je pogodio stotine lokacija Hezbolaha, optužujući tu grupu da krije oružje u stambenim područjima.
Izraelska vojska je gađala Hezbolahova skladišta raznog oružja, između ostalog rakete i dronove koji su bili „postavljeni u srcu sela i u kućama civila“, koje je, navode, Hezbolah planirao da iskoristi za napade na Izraelu, ali „isto tako ugrožavajući narod Libana“.
Izraelska vlada je ranije saopštila da je cilj da na sever zemlje vrati više od 60.000 Izraelaca koji su ranije evakuisani zbog napada Hezbolaha, moćne vojno-političke grupe koju podržava Iran.
Za to je potrebno, kažu izraelski zvaničnici, da potisnu pripadnike Hezbolaha sa granice, unište njegovu infrastrukturu na tom području sa koje je lansirao projektile ka Izraelu, kao i da oslabi njegovu ukupnu vojnu moć.
Hezbolah nije komentarisao izraelske tvrdnje da krije oružje po stambenim objektima, a njegova kancelarija za medije objavila je smrt samo jednog borca do ponedeljka uveče.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu prethodno je pozvao je narod Libana da se skloni od Hezbolahovih položaja i mesta gde drži oružje.
„Mi ne ratujemo protiv vas, naš rat je sa Hezbolahom“, objavio je u video-poruci na mreži Iks.
Rekao je i da „svako ko drži projektil u dnevnoj sobi ili raketu u garaži neće imati dom“.
Do eskalacije sukoba je došlo uoči prve godišnjice rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, čije napade Hezbolah podržava.
Hamas je napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.
U odgovoru, Izrael je pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze koja traje i danas i u kojoj je do sada poginulo više od 40.000 ljudi, prema palestinskim izvorima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
