Izraelske snage u istom danu su ubile Ismaila Hanijea, političkog lidera palestinske ekstremističke grupe Hamas, i Fuada Šukra, jednog od komandanata libanske vojno-političke organizacije Hezbolah.
Smrt Hanijea potvrdio je i Hamas, navodeći da je ubijen ubijen u izraelskom napadu na njegovu rezidenciju u Teheranu, glavnom gradu Irana.
Visoko pozicionirani oficir Hezbolaha ubijen je u izraelskom napadu na Bejrut.
„Brat, vođa, mudžahedin Ismail Hanije, vođa pokreta, ubijen je u cionističkom napadu na njegov štab u Teheranu nakon što je prisustvovao inauguraciji novog predsednika Irana“, navodi se u saopštenju Hamasa.
Grupa još nije objasnila kako je tačno izvršen napad u kojem je ubijen vođa Hamasa.
- Šta je Hamas
- Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
- Ko su najistaknutije vođe Hamasa
- Raste ogorčenje Palestinaca u Pojasu Gaze prema Hamasu
Iranska Islamska revolucionarna garda takođe je potvrdila Hanijeovu smrt, dodajući da je ubijen i jedan od telohranitelja vođe Hamasa.
Izraelske vlasti i vojska još nisu dale nikakve izjave o smrti Ismaila Hanijea.
Pojedini arapski mediji izvestili su da je Hanije ubijen direktnim pogotkom projektila, ali za sada nema zvanične potvrde ove informacije.
Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave i vođa druge najjače palestinske organizacije Fatah, najoštrije je osudio ubistvo Hanije, javila je palestinska novinska agencija VAFA.
Različite palestinske organizacije pozvale su pristalice na demonstracije u znak protesta protiv likvidacije političkog lidera Hamasa.
Početkom aprila ove godine, objavljeno je da su trojica sinova i četvoro unučadi Ismaila Hanijea ubijeni u izraelskom vazdušnom napadu u Pojasu Gaze.
Izraelska vojska tada je tvrdila da su sinovi Hanijea bili pripadnici Hamasovog vojnog krila.
Ko je bio Ismail Hanije?
Ismail Abdel Sala Hanije, čiji je nadimak bio Abu Al Abd, rođen je u palestinskom izbegličkom kampu.
Bio je šef je političkog biroa pokreta Hamas i bio je premijer desetog kabineta palestinskih vlasti.
Izrael ga je zatvorio 1989. na tri godine, nakon čega je izgnan u Mardž Al Zuhur – ničiju zemlju između Izraela i Libana – sa velikim brojem drugih vođa Hamasa, gde je bio punih godinu dana živeću u teškim uslovima 1992. godine.
Posle te godine provedene u izgnanstvu, vratio se u Gazu, a 1997. godine postavljen je za šefa kancelarije Šeika Ahmeda Jasina, duhovnog vođe pokreta Hamas, što je pojačalo njegov položaj.
Hamas ga je 16. februara 2006. godine predložio za premijera palestinskih vlasti, a imenovan je četiri dana kasnije.
Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abas je 2017. godine smenio Hanijea nakon što su brigade Al Kasam preuzele kontrolu nad Pojasom Gaze, prognavši predstavnike Abasovog pokreta Fatah u nedelji nasilja u kojoj je bilo mnogo mrtvih.
Hanije nije prihvatio odluku o smenjivanju koju je nazvao „neustavnom“, istakavši da će „njegova vlada nastaviti dužnosti i da se neće odreći nacionalne odgovornosti prema palestinskom narodu“.
Od tada je u više navrata pozvao na pomirenje sa pokretom Fatah.
Za šefa političkog biroa Hamasa, iazbran je 6. maja 2017. godine.
Američki Stejt department je 2018. godine proglasio Hanijea teroristom.
Dopisnica BBC-ja sa Bliskog istoka Jolanda Knel prenosi reči predstavnika Hamasa da ubistvo Hanijea označava ozbiljnu eskalaciju sukoba u regionu i da „neće proći nekažnjeno“.
Još nije jasno kako će ovo uticati na tok rata u Pojasu Gaze, ali Ismail Hanije je bio zadužen za pregovore o novom prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca, piše ona.
Za razliku od Mohameda Deifa i Jahja Sinvaar, tvrdokornijih lidera Hamasa, analitičari su Hanijea generalno smatrali pragmatičnim političarom, uprkos njegovom oštrom rečniku.
- Ko je vođa Hamasa Jahja Sinvar
- Za Hamas ‘Mozak’, za Izrael ‘Mačka sa devet života’: Ko je Muhamed Deif, misteriozni vojni lider Hamasa
- Lice Hamasove medijske mašinerije: Ko je Abu Ubaida
- Šta je „lista srama“ UN i zašto su i Izrael i Hamas na njoj
Za njih se veruje da su osmislili prošlogodišnji iznenadni napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na jug Izraela, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a još oko 250 uzeto za taoce.
Od početka rata u Gazi, ubijeno je najmanje 40.000 ljudi u toj enklavi, navode palestinski izvori.
U odvojenom napadu, u libanskom Bejrutu, Izrael je saopštio da je ubio visokog komandanta Hezbolaha.
Napad je izveden na južno predgrađe libanske prestonice Bejruta, a više ljudi je ranjeno u eksploziji u Dahiji, uporištu libanske oružane grupe.
Izraelska vojska kaže da su borbeni avioni ciljali Fuada Šukra posle obaveštajnih podataka o njegovom kretanju.
Zvaničnici u Izraelu tvrde da je on odgovoran za nedavni raketni napad na Golansku visoravan, teritoriju pod izraelskom okupacijom, u kojem je poginulo 12 ljudi, uglavnom dece.
Hezbolah je negirao bilo kakvu umešanost u taj napad.
Amerika je ranije saopštila da je Fuad Šukr viši savetnik lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.
Nudila je nagradu od pet miliona dolara za informacije o njemu, tvrdeći da je odigrao ključnu u bombardovanju kasarne američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, u kojem je ubijen 241 američki vojnik.
Haret Hreik, oblast Dahije pogođena vazdušnim napadom, gusto je naseljena i snažno utvrđena.
Ovo naselje je okruženo kontrolnim punktovima Hezbolaha.
Ministarstvo spoljnih poslova apelovalo je na građane Srbije da izbegavaju putovanje u Liban zbog pogoršanja bezbednosne situacije u toj zemlji.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
