Ovo svakako nije prvi put da Izrael sprovodi ovakvu ofanzivu, a prethodne su dale različite rezultate.
Dakle, kako bi ova mogla da se razlikuje od prethodnih invazija?
1978. – Prva invazija
Nakon stvaranja države Izrael 1948. godine, Liban je postao glavno odredište za palestinske izbeglice.
Među izbeglicama su bili pripadnici palestinske milicije, kao što je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO).
Ove milicije su iz Libana napale Izrael i uvukle ga u sukob.
Izrael je prvu invaziju na Liban izveo 1978. godine kao odgovor na napad paravojne grupe Palestinske oslobodilačke organizacija (PLO), koja je zauzela autobus nakon što je stigao na plažu.
U nasilju koje je usledilo, ubijeno je 38 izraelskih civila, što je u Izraelu poznato ka masakr na priobalnom putu.
Izraelske snage su ušle u južni Liban, a dva meseca kasnije su se povukle.
Obrazovale su tampon zonu i tamo ostale do 2000. godine.
U ovoj prvoj invaziji ubijeno je do 2.000 libanskih vojnika i civila, dok je Izrael izgubio 18 vojnika.
- „Prva runda rata“: Direktan sukob Hezbolaha i Izraela u južnom Libanu
- Izraelska invazija na Liban: Gde je libanska vojska u svom tom haosu
- Izrael se kocka čekajući slom Hezbolaha, ali se suočava sa dobro naoružanim i ljutim neprijateljem
- „Prva runda rata“: Direktan sukob Hezbolaha i Izraela u južnom Libanu
1982. – Najveća invazija
Izrael je najveću operaciju u Libanu izveo 1982. godine, tokom Libanskog građanskog rata.
Hiljade izraelskih vojnika, u pratnji stotine tenkova i oklopnih vozila, prešlo je granicu, prvenstveno da bi ponovo oterali PLO, koji je nastavio da napada Izrael iz Libana.
Cilj Izraela bili su položaji PLO-a da spreče napade na Izrael.
Izraelske snage su prodrle na više frontova, i u roku od nedelju dana stigle su do predgrađa prestonice Bejruta.
Tokom ofanzive, izraelske trupe su bile odgovorne za masakr palestinskih izbeglica.
Tri meseca kasnije, Izraelci su se povukli nakon što su napravili tampon zonu na teritoriji Libana.
Tokom sukoba, ubijeno je do 20.000 Libanaca, uglavnom civila, a poginula su 654 izraelska vojnika.
1996. – Novi neprijatelj i nova invazija
Invazijom 1982. godine, izraelske snage su uspele da izmeste PLO, koji je sedište premestio iz Libana u Tunis.
Ali nakon toga, obrazovana je ofanzivna paravojna grupa Hezbolah, koja je takođe smatrala Izrael neprijateljem i želela je da ga napadne.
U aprilu 1996. godine, izraelske snage su prvi put krenule na Hezbolah, kao odgovor na njegove raketne napade.
Tokom operacije koja je trajala nešto više od dve nedelje, Izrael je vršio ograničene upade u Liban.
Ponovo su stradali libanski civili – ubijeno je do 250 civila i 13 boraca Hezbolaha.
Izrael nije imao gubitaka.
Sukob Izraela i Hezbolaha se nastavio u vidu nekoliko okršaja, poput raketnih napada islamskih militanata i vazdušnih udara izraelskih vazduhoplovnih snaga.
2006. – 34 dana rata
A onda je došao jul 2006. godine.
Osim što su granatirali izraelske gradove, borci Hezbolaha su prešli granicu i napali dva vojna vozila – ubili su osam vojnika i dvojicu uzeli za taoce.
Izrael je odgovorio snažnim vazdušnim napadima i artiljerijskom vatrom na ciljeve širom Libana, vazdušnom i pomorskom blokadom i kopnenom invazijom na južni Liban.
Rat je trajao 34 dana, a ishod je bio prekid vatre.
U Libanu je ubijeno oko 1.191 ljudi, većinom civila, a Izrael je izgubio 121 vojnika i 44 civila.
Mišljenje vojnih stručnjaka
Izraelska operacija protiv Hezbolaha za sada je promenila odnos snaga, smatra urednik BBC-ja Džeremi Bouen.
„U poslednjih nekoliko nedelja, Izrael je obezglavio organizaciju Hezbolah, uništio polovinu njenog naoružanja, prema rečima američkih i izraelskih vlasti; i izvršio invaziju na Liban“, piše.
Izraelski vojni analitičar Joav Štern rekao je za BBC da veruje da će biti primenjena slična strategija kao i 2006. godine, sa ograničenim upadima, za razliku od masovnog razmeštanja trupa1982. godine.
„To će biti spora, oprezna i proračunata invazija, i podrazumevaće okupaciju gradova u južnom Libanu, jednog po jednog, umesto pokretanja brze i sveobuhvatne invazije na glavnim pravcima“, kaže Štern.
Dodaje da je Hezbolah već duže vreme stacioniran u gradovima u južnom Libanu, zbog čega Izrael ne može te gradove brzo da okupira i da ih napusti.
Međutim, postoji razlika između situacije u Libanu i izraelske ofanzive u Gazi, koja je počela posle napada Hamasa 7. oktobra, gde moć izraelske vojske umanjuje otpor Hamasa.
Scenario u Libanu mogao bi da bude mnogo izazovniji, uprkos uspešnim izraelskim napadima na infrastrukturu i vođstvo Hezbolaha.
„Hezbolah nije Hamas: pretrpeo je gubitke, ali je i dalje prilično dobro naoružan i strateški dobro postavljen“, kaže Amin Saikal, stručnjak za Bliski istok i profesor na Australijskom nacionalnom univerzitetu.
„Grupa će moći da pruža beskrajan otpor izraelskoj okupaciji.
„To bi jevrejsku državu moglo skupo da košta – materijalno i u ljudstvu“, objašnjava on.
Džeremi Bouen naglašava da Izrael još nije postigao jedan od njegovih glavnih ciljeva u Gazi.
„Hezbolah, po svemu sudeći, ima ogromne mreže tunela i infrastrukturu u južnom Libanu.
„Kada su Izraelci ušli u Gazu, jedna od njihovih vojnih namera bila je da rasture mrežu tunela Hamasa, a skoro godinu dana kasnije, to nisu uspeli da urade“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
