hezbolah, borci hezbolaha — Posteri sa likovima ubijenog političkog vođe Hamasa Ismaila Hanijea (levo) i visokog komandanta Hezbolaga Fuada Šukra

Hezbolah i Izrael se kritikuju zbog kršenja uslova pod kojima je okončan rat koji su vodili u julu 2006. godine, a novi sveobuhvatni sukob bi mogao da izbije posle 10 meseci rata u Pojasu Gaze.

Tokom vikenda 24 i 25. avgusta, Hezbolah i Izrael su bili u najžešćem sukobu od početka rata u Pojasu Gaze, a libanska vojno-politička organizacija je poručila da je to bila samo prva faza i da će nastaviti akcije.

Dok je Izrael superioran u vazduhu i obaveštajnim aktivnostima, Hezbolah ima velike zalihe raketa i koristi dronove.

Da bi se razumelo kako bi mogao da izgleda rat velikih razmera dve strane, u obzir moraju da se uzmu dva suštinska činioca: iskustva rata u julu 2006. godine i svakodnevni sukobi koji traju već 10 meseci.

Uprkos superiornosti Izraela u vazduhu koja može da izazove ogromna razaranja u Libanu, jedinice izraelske vojske su izmorene svakodnevnim borbama u ratu u Gazi, najdužem sukobu koji Izrael vodi u poslednjih nekoliko decenija.

Hezbolah kaže da je do sada izgubio više od 350 boraca, među kojima je i jednog od glavnih njegovih komandanta Fuada Šukra i trojicu istaknutih vođa koje je Izrael ubio u vazdušnim napadima.

Pristalice Hezbolaha drže slike Fuada Šukra tokom njegove sahrane u Bejrutu, prestonici Libana

Međutim, ova organizacija, šiitska islamistička politička stranka, spremna je da vodi svaki oblik sveobuhvatnog rata, a njeni vojni komandanti su stekli iskustvo na terenu tokom borbi u sirijskom ratu.

Hezbolah ima podršku Irana od koga dobija novčanu i vojnu pomoć.

Mnoge zapadne zemlje, među kojima su Sjedinjene Države (SAD) i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), kao i neke arapske države, označile su Hezbolah kao terorističku organizaciju.

Libanska vlada grupu smatra zakonitom organizacijom otpora Izraelu, i u zemlji je priznata kao politička stranka koja ima značajnu zastupljenost u Skupštini Libana.

Dve strane su zaratile 2006. godine posle upada Hezbolaha na teritoriju Izraela, tokom kog je grupa ubila osam i otela dvojicu izraelskih vojnika, a zatim zahtevala razmenu zarobljenika sa Izraelom.

Analitičari veruju da ako bi se trenutni sukob pretvorio u sveobuhvatni rat da bi Izrael mogao da primeni istu taktiku kao i 2006. godine kada je posle snažnog vazdušnog napada izvršio kopneni upad u Liban.

Iako je tada angažovao veliki broj jedinica i velike količine vojne tehnike, Izrael nije uspeo u potpunosti da ostvari ciljeve – da spasi dva oteta vojnika i vojno slomi Hezbolah.

Izraelski vazdušni udar na libansko selo Aita al-Šab 1. avgusta 2006.

Rat 2006. godine okončan je Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), jednoglasno usvojenom 11. avgusta 2006. godine posle 34 dana ratnih dejstava.

Čim je Izrael obustavio ofanzivu u Libanu, Hezbolah je prekinuo raketne napade na Izrael u jutro 14. avgusta.

Hezbolah i Izrael se osuđuju zbog nepoštovanja ove rezoluciju – Hezbolah jer se i dalje naoružava, a Izrael jer i dalje pod okupacijom drži deo libanske teritorije i redovno narušava libanski vazdušni prostor.

Posledice pogotka rakete ispaljene iz južnog Libana u izraelskom gradu Haifi 23. jula 2006.

Napadi Hezbolaha na Izrael

Hezbolah je izvršio vazdušne udare na izraelske položaje 8. oktobra prošle godine.

Naveo je da to čini „u znak podrške Gazi“ nakon što je Izrael pokrenuo ofanzivu na palestinsku enklavu, što je bio odgovor na iznenadni napad palestinske ekstremističke grupe Hamasa na civile i vojnike u južnom Izraelu 7. oktobra 2023., koje je Hamas nazvao operacija „Potop Al Aksa“.

Hezbolah je izjavio da neće obustaviti dejstva dok se ne postigne prekid vatre u Gazi.

hezbolah, izrael, napad hezbolaha na Izrael — Izraelske hitne službe ispred zgrade u Kirijat Šmoni oštećenoj od pogotka od rakete ispaljene iz Libana 27. marta 2024.

Osim toga, iskristalisao se strateški vojni savez koji čine različite vojne grupe, među kojim su Hezbolah, Hamas, Islamski džihad, Huti, i iračke naoružane grupe i sve njih podržava Iran.

Hezbolah i izraelski zvaničnici rekli su da su spremni za rat, ali da bi radije izbegli sveobuhvatni sukob, uprkos pretnji Izraela Libanu da će zemlju vratiti u „kameno doba“ u slučaju rata sa Hezbolahom.

UN kažu da je zbog izraelskih upada na teritoriju Libana, više od 90.000 ljudi, uglavnom civila, moralo da napuste njihove domove.

U izraelskim napadima ubijeno je 100 civila i 366 boraca Hezbolaha, dodaje UN.

Izraelski zvaničnici kažu da je u napadima Hezbolaha poginulo 33 ljudi, među kojima 10 civila, a 60.000 je moralo da napuste njihove domove.

BBC je objavio analizu satelitskih snimaka koja pokazuje da je više od 3.200 zgrada u južnom Libanu delimično oštećeno ili uništeno u borbama, dok izraelski mediji navode da je na severu Izraela oštećeno više od 1.000 zgrada.

južni liban — Stočar odnosi mrtvu stoku stradalu u izraelskom bombardovanju u selu Jezine u južnom Libanu 8. jula 2024.

‘Najteži protivnik’

Hezbolah je možda „najteži protivnik Izraela u ovom trenutku“, i verovatno će napraviti velika iznenađenja ako se sukob proširi, kaže britanski vojni stručnjak Džastin Kramp.

Kramp, koji je godinama služio u britanskoj vojsci i osnovao je vojnu konsultantsku kompaniju Sibylline u Londonu, kaže da „Hezbolah danas ima sve što je imao 2006. godine, ali u većim količinama“.

Prema podacima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), Hezbolah ima oko 150.000 granata i raketa različitih tipova i dometa, kao i 45.000 boraca.

Vođa grupe Hasan Nasralah ranije je rekao da ima više od 100.000 boraca.

U ratu sa Izraelom u julu 2006. godine, Hezbolah je obilato koristio rakete Kaćuša i Grad i tenkovske granate, kao i navođene rakete, među kojima i Kornet, prenosivu protivoklopnu vođenu raketu ruske proizvodnje.

Dok Izrael ima vazdušnu nadmoć, „Hezbolahova prednost je teren, koji je veoma zahtevan i ide mu korist“, objašnjava Kramp.

„Hezbolah je sada veštiji da sakrije vozila i mesta sa kojih ispaljuje projektile, i zato izraelski vazdušni udari sami po sebi ne mogu da zaustave raketne napade na Izrael.

„Zato bi Izrael mogao ozbiljno da razmotri kopneni upad“, dodaje on.

„Da sam ja komandant tenka, sigurno ne bih želeo da ih šaljem južno od reke Litani [u južnom Libanu] protiv Hezbolaha i njegovih tenkovskih granata. To ne bi bilo dobro“.

Arsenal naoružanja i raketa

Ne zna se količina niti tipovi projektila koje Hezbolah ima sve dok ih ne upotrebi.

Prema brojnim obaveštajnim izveštajima objavljenim proteklih godina, Iran je glavni snabdevač Hezbolaha oružjem koje se doprema kopnom preko Iraka i Sirije.

Hezbolah u arsenalu ima i tenkovsku raketu Almas-3, novu generaciju iranskih preciznih projektila.

Hezbolah je takođe upotrebio – prvi put protiv Izraela – raketu Burkan i raketu Džihad Mugnija, nazvanu po jednom od vođa Hezbolaha, ubijenog u Siriji 2015. godine.

„Ono što danas vidimo je napredna i razvijena verzija Hezbolaha iz 2006. godine“, kaže Amal Sad, profesorka na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, i autorka knjige „Hezbolah: politika i religija“.

„Hezbolah je postao više od hibridne vojne grupe koja je kombinacija konvencionalne vojske sa karakteristikama nekonvencionalnih vojnih grupa“, dodaje ona.

Objašnjava da se ovakav opis zasniva na vojnoj organizaciji, veličini, nivou taktike i obuke, i profesionalnim specijalnim snagama Hezbolaha, kao i naoružanju koje ima, posebno raketama.

Dugogodišnji vođa Hezbolaha Hasan Nasralah ranije je govorio da grupa ima precizne i napredne rakete koje mogu da pogode mesta duboko u teritoriji Izraela.

Ali Jazini, novinar koji se bavi vojnim pitanjima i analitičar libanskog kanala Mayadeen, bliskom Hezbolahu, kaže da je ova izjava možda nagoveštaj da Hezbolah ima precizne balističke rakete dometa do 300 kilometara.

Dodaje da ova vrsta raketa može Hezbolahu da da prednost zbog relativne blizine Izraela, kao i da ograniči vreme koje izraelska vojska ima na raspolaganju da ih obori.

Moguće je da su te rakete iranske, Zelzal i Fateh 110.

Takođe, na osnovu nekih objavljenih fotografija nekih projektila i njihovih delova jasno je da Hezbolah koristi i ruske rakete.

Prema rečima Krampa, moguće je da je Hezbolah te rakete nabavio iz Sirije – Iran proizvodi kopije mnogih ruskih sistema i na taj način može da snabdeva Hezbolah istim oružjem, ali iz sopstvenih izvora.

Rat dronovima

Osim raketa, glavna odlika sadašnjeg sukoba je široka upotreba dronova, a to posebno čini Hezbolah koji prvi put koristi jurišne dronove naoružane projektilima.

„Hezbolah koristi dronove na bolji i inovativniji način“, kaže Kramp.

Britanski vojni stručnjak objašnjava da je Hezbolah i pre 2006. godine imao dronove, ali da su bili vojni.

„Danas se više oslanjaju na komercijalne dronove, kao i sve oružane grupe i vojske, jer bespilotne letelice dobijaju sve važniju ulogu u sukobima“.

U tom kontekstu, Jazini tvrdi da se modifikuju sve komercijalne bespilotne letelice i da su dronovi poput onih za koje Hezbolah tvrdi da su iznad severnog Izraela snimali vojne i važne sisteme, sigurno vojni.

Izraelski mediji izveštavaju da je Hezbolah počeo da koristi ono što zovu tihi dron.

Reč je o iranskom električnom dronu Šahed 101 koji je skoro nečujan tokom leta što otežava presretanje, pogotovo što leti prilično nisko i teško ga je otkriti radarom.

Prema izvorima bliskim Hezbolahu, ovaj dron su ranije koristile iračke naoružane grupe, a upotrebljen je i u Jemenu.

Jazini naglašava da postoji velika razlika između Hezbolaha u oktobru 2023. i danas.

„Izraelska vojska možda ima najnapredniju tehnologiju na svetu u oblasti elektronskog izviđanja, ometanja i komunikacija.

„Stoga, mogućnost Hezbolaha da pošalje dronove koji napadaju duboko na teritoriji Izraela, kao što je bio slučaj u Safedu, 20 kilometara od granice, ili da pošalje dron da snimi važne lokacije u Izraelu i da se vrati, pokazuje da je naučio lekcije i da im fleksibilnost da se nosi sa izraelskim tehnološkim sistemima“.

Zbog demonstracije mogućnosti dronova i sposobnosti Hezbolaha da obori veliki broj veoma naprednih izraelskih bespilotnih letelica tipa Hermes 450 ili Hermes 900, kao i izjave organizacije da je primorala ratne avione da napuste libanski vazdušni prostor nakon obračuna sa njima, neki smatraju da na ovaj način Hezbolah odvraća Izrael od vazdušnih napada.

Međutim, analitičari kažu da je to prilično preteran stav.

„Pitanje vazdušnog sukoba je složeno jer ono podrazumeva kontinuitet, a ne samo gađanje aviona“, objašnjava Jazini.

„Da pojasnim – šta ako postoji mogućnost da se avioni obaraju 10 dana, a onda to više ne može da se radi?

„To zavisi i od cilja.

„Ako je cilj da se smanji broj izraelskih naleta i to se ostvari, onda je konkretan cilj postignut“.

„Ali objektivno gledano, Hezbolah je veoma daleko od toga da spreči izraelsko vazduhoplovstvo da u potpunosti deluje u libanskom vazdušnom prostoru“, dodaje on.

Ovo gledište je u skladu sa procenom Krampa, koji veruje da bi Hezbolah mogao da ograniči letenje izraelskih aviona na manjim visinama, ali da Izrael može da izvrši letove na većim visinama pa stoga „Hezbolah zapravo ne može da zatvori vazdušni prostor za izraelske avione“, kaže on.

‘Osovina otpora’

Kramp takođe veruje da Hezbolah verovatno ima oružje koje koriste Huti u Jemenu, i da sve vrste naoružanja koje koriste Hamas ili Huti takođe ima i Hezbolah.

„Sve ove grupe dele ‘iskustva, tehnologiju i sisteme naoružanja’, a Hezbolah je najnapredniji od njih“, kaže on.

Amal Sad smatra da mogućnost proširenja sukoba mora u obzir da uzme kontekst u kome se oni vode, odnosno jedinstvo nekoliko frontova i različite vojne grupe koje deluju unutar saveza koji se naziva „Osovina otpora“ protiv Izraela.

„U prošlosti nije postojalo to jedinstvo frontova, i oni se danas bore kao strateški savez koji će se verovatno proširivati“, kaže ona.

Ovaj savez koji sebe naziva „Osovina otpora“ čini nekoliko vojnih grupa koje podržava Iran, iako svaka od njih ima poseban identitet.

Većinu ovih grupa su SAD i neke arapske države označili kao terorističke organizacije.

Pored Hezbolaha, članovi osovine su palestinski Hamas i Islamski džihad, Ansar Alah Huti u Jemenu, i iračke naoružane grupe.

Nije poznato da li će ove grupe imati ulogu u mogućem ratu širih razmera protiv Hezbolaha, s obzirom da je Ministarstvo spoljnih poslova Irana upozorilo Izrael na „neočekivane posledice u slučaju bilo kakve nove akcije u Libanu“.

Od rata 2006. do napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, u graničnoj oblasti između Libana i Izraela trajalo je najduže zatišje između dve zemlje, uprkos svim napetostima i narušavanjima teritorijalnog integriteta.

Ali to ne znači da nisu u toku pripreme za ono što sledi, a što može da se dogodi vrlo brzo.