Izraelska vojska nastavila je direktne sukobe sa libanskim Hezbolahom i palestinskim Hamasom u Gazi, a američki predsednik Džozef Bajden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu imali su polusatni razgovor, čija je jedna od tema bila i mogući odgovor Izraela na nedavni iranski raketni napad.
Veruje se da je to bio prvi kontakt Bajdena i Netanjahua od avgusta, a u razgovoru je učestvovala i američka potpredsednica Kamala Haris.
Dok je Bela kuća dijalog opisala kao „direktan“ i „produktivan“, izraelski ministar odbrane Joav Galant izjavio je da će napad na Iran biti „smrtonosan, precizan i iznad svega iznenađujući“.
Prethodno je Netanjahu obećao da će Iran „platiti visoku cenu“ za napad, za koji je Teheran rekao da je odgovor na izraelsku invaziju na Liban i ubistva lidera Hezbolaha, Hasana Nasralaha.
SAD su rekle da Izrael ima pravo da uzvrati, ali se čini i da pokušavaju da amortizuju izraelski odgovor Iranu.
- Iran raketama na Izrael: Koliki je napad bio i šta bi dalje moglo da se dešava
- Koliko je Bliski istok blizu izbijanja potpunog rata
- Izraelska kopnena invazija na Liban: Razlozi i pozadina
- BBC urednik: Godina ubijanja i pogrešnih pretpostavki dovela je Bliski istok na ivicu dubljeg, šireg rata
Bajden ne želi da SAD budu uvučene u rat sa Iranom za koji veruje da bi bio nepotreban i opasan, piše BBC urednik Džeremi Bouen.
Sa druge strane, neki u Izraelu imaju jaku želju da zadaju bolan udarac Iranu, njihovom smrtnom neprijatelju.
Ko je za napad na Iran?
Izraelska ofanziva protiv libanskog Hezbolaha dala je podsticaj Izraelcima posle jednogodišnje iscrpljujuće razmene vatre na granici sa Libanom.
Operacije u Libanu se u Izraelu doživljavaju kao uspeh i napredak, što je ogromna suprotnost ratu u Gazi.
Iako više od godinu dana vodi rat u Gazi, u kojem je ubijeno najmanje 42.000 ljudi, većinom civila, Izrael nije uspeo da ostvari dva vojna cilja – uništenje palestinske ekstremističke grupe Hamasa i vraćanje preživelih talaca.
Hamas se i dalje bori i još drži oko 100 talaca, od kojih su mnogi možda mrtvi.
Dok izraelska vojska paralelno vodi rat sa Hezbolahom u Libanu i Hamasom u Gazi, a povremeno i sa jemenskom pobunjeničkom grupom Huti, u Izraelu se čuju glasovi onih koji su za direktan napad na Iran.
Na vrhu liste meta za mnoge Izraelce su snažno utvrđene lokacije, od kojih su neke duboko u planinama gde se u Iranu nalaze nuklearni objekti za koje Izrael strahuje da bi mogli da budu iskorišćeni za pravljenje bombe.
Bajden je jasno stavio do znanja da se SAD protive toj ideji.
SAD veruju da Iran ne namerava da napravi nuklearno oružje. Napad bi mogao da ih natera da ga naprave.
Jedan od najistaknutijih glasova u Izraelu koji pritiska Netanjahua da ignoriše SAD je bivši premijer Naftali Benet koji kaže da Izrael ne sme da okleva da deluje protiv onoga što on naziva iranskom hobotnicom.
Poput opozicionog političara i bivšeg generala Benija Ganca, Benet veruje da je Iran slabiji nego što je bio decenijama zbog štete nanete Hezbolahu i Hamasu.
„Iran se branio sa dve ruke, Hezbolahom i Hamasom. Oni su bili neka vrsta polise osiguranja od napada“, kaže Benet u razgovoru sa BBC-jevim dopisnikom sa Bliskog istoka, Džeremijem Bouenom.
„Ali sada su obe te ruke prilično neutralisane.“
Benet smatra da je ovo istorijska prilika da se ozbiljno ugrozi iranski islamski režim.
„Moramo da ubrzamo nestanak tog režima. Taj režim će pasti.
„Ako Iran nabavi nuklearno oružje, velika je verovatnoća da će ga upotrebiti da spase režim. A to znači da će ceo Bliski istok pretvoriti u nuklearnu noćnu moru“.
Dan ranije, Netanjahu je pozvao narod Libana da se odupre Hezbolahu i izbegne „razaranje i patnju kakvu vidimo u Gazi“.
„Imate priliku da spasite Liban pre nego što padne u ponor dugog rata koji će dovesti do uništenja i patnje kao u Gazi.
„Kažem vama, narodu Libana: Oslobodite vašu zemlju od Hezbolaha kako bi se ovaj rat završio“, glasila je poruka Netanjahua u video obraćanju.
Ali u šiitskim, sunitskim i hrišćanskim naseljima Bejruta, Netanjahuov poziv naišao je na zid.
„Da, čuli smo ga, ali niko ovde ne sluša Netanjahua“, rekao je 31-godišnji prodavac voća Jusuf Habal za BBC.
„Niko nije rekao Netanjahuu da okupira Palestinu, niko mu nije rekao da krene u invaziju na Liban. Izraelci su ti koji pokreću ovaj sukob“, dodao je.
Uprkos višenedeljnim izraelskim vazdušnim napadima, a potom i kopnenoj invaziji, Hezbolah nastavlja da ispaljuje rakete na Izrael.
U sredu, 9. oktobra, u malom izraelskom gradu Kirijat Šmona, Hezbolahove rakete ubile su par koji je šetao psa.
Veruje se da su to prvi izraelski civili koji su poginuli od dramatične eskalacije prekograničnog sukoba pre 12 dana.
Hezbolahove rakete su prethodno pogodile izraelski lučki grad Haifu, pri čemu je ranjeno najmanje pet ljudi.
Izrael je saopštio da je izveo više od 1.100 vazdušnih udara od početka kopnene invazije na južni Liban 30. septembra.
Izrael je krenuo u ofanzivu na Liban posle skoro godinu dana prekograničnih borbi izazvanih ratom u Gazi, rekavši da želi da osigura bezbedan povratak desetina hiljada stanovnika izraelskih pograničnih područja raseljenih zbog Hezbolahovih raketnih napada.
Neprijateljstva su eskalirala od kada je Hezbolah počeo da ispaljuje rakete na severni Izrael u znak podrške Palestincima 8. oktobra 2023, dan posle smrtonosnog napada palestinske ekstremističke grupe na jug Izraela.
Od pojačanih napada Izraela na Liban, Hezbolah je pretrpeo razne teške udarce, a pre svega ubistvo njegovog vođe Hasana Nasralaha, kao i nekolicine ljudi iz najvišeg lanca komandovanja.
Uprkos tome, Naim Kasim, sadašnji zamenik lidera Hezbolaha, kaže da grupa nije oslabljena i da je „sposobna da nanosi bol Izraelu“.
‘U Bejrutu više nigde nije bezbedno’
Kako Izrael nastavlja kopnenu ofanzivu na Liban, tako raste i broj žrtava i raseljenih.
Više od 1.400 ljudi je poginulo u Libanu od početka intenzivnih izraelskih napada pre tri nedelje, saopštilo je Ministarstvo javnog zdravlja te zemlje.
Ujedno je oko 1,2 miliona ljudi je raseljeno unutar zemlje, a više od 400.000 ljudi pobeglo je u Siriju, mahom Sirijaca koji su prethodno našli utočište u Libanu od tekućeg rata u njihovoj zemlji.
Sve škole u Bejrutu su zatvorene i pretvorene u skloništa.
Oko 37.000 porodica našlo je utočište u jednom od odobrenih skloništa, ali većina tih skloništa, 770 od 977, već su popunili kapacitete.
Mnogi od onih koji nisu u tim centrima borave na ulicama Bejruta.
„Nema više sigurnih mesta u Bejrutu,“ izjavio je gradonačelnik libanske prestonice Abdulah Darvič za BBC.
Dva nedavna napada u centru pokazuju da na udaru nisu samo kvartovi povezani za pripadnicima Hezbolaha, objašnjava on.
„Ne znate ko živi u svakoj zgradi, tako da ne znamo koga izraelske snage smatraju metom,“ kaže on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
