Pentagon je potvrdio da šalje sistem protivraketne odbrane kojim će upravljati američke trupe u Izraelu.

Zvaničnici kažu da će Terminal High-Altitude Area Defense (Thaad) ojačati izraelsku vazdušnu odbranu posle iranskog raketnog napada početkom oktobra 2024. kao odgovor na ubistva vođe Hezbolaha, Hasana Nasralaha i političkog vođe palestinskog Hamasa, Ismaila Hanijea.

Američki predsednik Džozef Bajden kaže da je ovo oružje „treba da da brani Izrael“.

Očekuje se da će Izrael uzvratiti na iranski napad sa više od 180 balističkih raketa, posle kojeg je izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio da će Teheran „platiti visoku cenu“, a ministar odbrane Joav Galant da će biti „smrtonosan, precizan i, iznad svega, iznenađujući“.

Potez Vašingtona sada je u centru pažnje, jer uključuje slanje američkih trupa na teren u Izrael.

Već postoji mali broj američkih snaga u zemlji, ali ova nova raspodela od oko 100 trupa je značajna, jer signalizira dalju umešanost Amerike u već postojeći sukob.

Još nije jasno da li je raspoređivanje sistema protivraketne odbrane deo američkog plana da se premoste praznine u izraelskoj protivvazdušnoj odbrani ili su dokaz rastuće brige u Vašingtonu o mogućem jačem izraelskom odgovoru na Iran.

Bajden se protivi bilo kakvom napadu na iranske nuklearne objekte, kao i na naftnu ili energetsku infrastrukturu, jer strahuje da bi to moglo da izazove niz sukoba i utiče na svetsku ekonomiju.

Bez obzira na pozadinu odluke, ona signalizira dalju potrebu Izraela za američkom vojnoj pomoći u ratu koji trenutno vodi na Bliskom istoku i koji će se možda raširiti.

Balističke rakete poput Fateh-1, koje je Iran koristio u napadu na Izrael u oktobru, ispaljuju se u atmosferu Zemlje, gde menjaju putanju i spuštaju se prema cilju.

Jedna od njihovih prednosti je ogromna brzina u poređenju sa krstarećim raketama ili dronovima.

Prema Lokid Martinu (Lockheed Martin), najvećem američkom proizvođaču oružja, sistem Tad je veoma efikasan protiv balističkih raketa, a druga američka firma Rajtion (Raytheon), proizvodi unapređen radarski sistem.

Sistem se sastoji od šest lansirnih rampi montiranih na kamionima, sa osam presretača.

Cena jedne baterije iznosi oko milijardu dolara i potrebno je oko 100 ljudi za njeno upravljanje.

Tad je veoma tražen i u Ukrajini, u borbi protiv ruskih raketnih napada.

Saudijska Arabija je takođe naručila ovaj sistem i navodno je želela još kao deo američkog vojnog paketa u zamenu za zvanično priznanje Izraela i sporazum o „normalizaciji odnosa“ koji je osujećen posle napada Hamasa 7. oktobra 2023.

Izrael ima veoma dobar sistem vazdušne odbrane, razvijen u saradnji sa SAD-om, poput raketa Strela 2 (Arrow 2) i Strela 3 (Arrow 3) koje lete hipersoničnom brzinom i mogu da obore balističke projektile.

Izraelski dizajneri sistema su rekli da je Strela „funkcionisala kako se očekivalo“ tokom iranskog napada.

Amerika je pomogla odbrani Izraela, ispalivši presretače sa dva mornarička razarača u istočnom Sredozemlju, a Vašington je iranski napad predstavio kao „neefikasan“.

Međutim, snimci sa terena pokazuju drugačije.

Na satelitskim snimcima vidi se šteta u bazi izraelskih vazduhoplovnih snaga Nevatim, gde su bili i borbeni avioni F-35.

Deker Evelet iz Centra za pomorsku analizu iz Vašingtona rekao je da se na slikama vide 32 pogotka, među kojima i više njih na hangar sa avionima F-35.

„Neki F-35 su imali stvarno sreće,“ objavio je on na društvenoj mreži Iks.

Izraelski list Harec naveo je da još nije poznato da li je šteta izazvana direktno raketama ili presretačima.

Bilo je i drugih direktnih udara, među kojima i oni u Tel Avivu.

Jedna raketa navodno je napravila krater dubok devet metara u gusto naseljenom području blizu glavne zgrade Mosada, izraelske obaveštajne agencije.

Rakete iznad Tel Aviva pošto je Iran ispalio balističke projektile 1. oktobra

Politički gledano, raspoređivanje Tada se tumači kao pokazatelj Bajdenove „čvrste“ podrške Izraelu.

Amerika je prethodne godine poslala više od 50.000 tona oružja Izraelu, prema izraelskim podacima.

Međutim, ovaj postupak ističe i neke od političkih preokreta koje je Vašington izveo.

Prvo je diplomatskim potezima pokušao da pritisne Izrael da ne dođe do eskalacije rata.

Kada to nije uspelo, Bela kuća je čvrsto podržala odluke izraelskog saveznika, kako diplomatski, tako i vojno.

Izrael je nedeljama napada Liban iz vazduha, gađajući i naseljene delove glavnog grada Bejruta, a 30. septembra je pokrenuo i kopnenu invaziju na Liban.

Izraelske vlasti kažu da je cilj da slome Hezbolah i unište njegove velike zalihe raketa posle 11 meseci prekogranične raketne vatre.

Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete ka Izraelu u znak podrške Hamasu u Pojasu Gaze kada je Izrael pokrenuo udare na tu palestinsku ekstremističku grupu – a obe godinama snažno podržava Iran.

Izrael kaže da će samo vojni pritisak i smanjivanje borbenih sposobnosti Hezbolaha omogućiti da se 60.000 raseljenih Izraelaca vrate domovima na severu Izraela.

Pentagon opisuje raspoređivanje sistema Tad kao deo „prilagođavanja koje je američka vojska napravila u poslednjim mesecima“ kako bi podržala Izrael i zaštitila američko osoblje od napada Irana i iranski podržanih grupa.

Navode da je Tad bio raspoređen u južnom Izraelu u sklopu vežbe 2019. godine.

To je jedina i poslednja poznata situacija da je taj sistem bio raspoređen u Izraelu.

Raspoređivanje američkih vojnih snaga u Izraelu, a da nije vojna vežba, izuzetno je retko.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arači upozorio je u nedelju da Amerika stavlja živote njenih vojnika u opasnost „raspoređujući ih da upravljaju američkim raketnim sistemima u Izraelu“.

Ova situacija naglašava kompleksnost trenutnih geopolitičkih napetosti i izazova na Bliskom istoku, a odluke velikih sila, poput Sjedinjenih Američkih Država, imaju dalekosežne posledice.

Dok se sukobi nastavljaju, pažnja međunarodne zajednice ostaje usmerena na to kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na regionalnu stabilnost i svetsku politiku.

Pogledajte i ovaj video: