Ismail Hanije, politički vođa palestinske ekstremističke grupe Hamas, ubijen je u Iranu, a u istom danu život je izgubio i Fuada Šukr, jedan od komandanata libanske vojno-političke organizacije Hezbolah.
Dok je Izrael preuzeo odgovornost za ubistvo visokog vojnog oficira Hezbolaha, još nije komentarisao smrt Hanijea, iako su ranije izraelski zvaničnici rekli da će pronaći i pobiti sve vođe ove grupe zbog napada na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.
Smrt Hanijea potvrdio je Hamas, navodeći da je ubijen u izraelskom napadu na njegovu rezidenciju u Teheranu, glavnom gradu Irana.
Visoko pozicionirani oficir Hezbolaha ubijen je u izraelskom napadu na Bejrut.
„Brat, vođa, mudžahedin Ismail Hanije, vođa pokreta, ubijen je u cionističkom napadu na njegov štab u Teheranu nakon što je prisustvovao inauguraciji novog predsednika Irana“, navodi se u saopštenju Hamasa.
Grupa još nije objasnila kako je tačno izvršen napad u kojem je ubijen vođa Hamasa.
- Šta je Hamas
- Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
- Ko su najistaknutije vođe Hamasa
- Raste ogorčenje Palestinaca u Pojasu Gaze prema Hamasu
Iranska Islamska revolucionarna garda takođe je potvrdila Hanijeovu smrt, dodajući da je ubijen i jedan od telohranitelja vođe Hamasa.
Iako iz Izraela još nema nikakvog komentara, niti je preuzeo odgovornost, sumnja se da upravo ova država stoji iza ubistva Hanijea.
Američka agencija Asošiejted pres navodi da to što se Izrael nije oglasio čest slučaja kada je reč o atentatima koje izvrši izraelska obaveštajna agencija Mosad.
Iranski mediji navode da je politički lider Hamasa ubijen oko dva sata posle ponoći po lokalnom vremenu.
Dodaju da je boravio u „specijalnoj rezidenciji za ratne veterane na severu Teherana“.
Pojedini arapski mediji izvestili su da je Hanije ubijen direktnim pogotkom projektila, ali za sada nema zvanične potvrde ove informacije.
Početkom aprila ove godine, objavljeno je da su trojica sinova i četvoro unučadi Ismaila Hanijea ubijeni u izraelskom vazdušnom napadu u Pojasu Gaze.
Izraelska vojska tada je tvrdila da su sinovi Hanijea bili pripadnici Hamasovog vojnog krila.
Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave i vođa druge najjače palestinske organizacije Fatah, najoštrije je osudio ubistvo Hanijea, javila je palestinska novinska agencija VAFA.
Različite palestinske organizacije pozvale su pristalice na demonstracije u znak protesta protiv likvidacije političkog lidera Hamasa.
Poslednje sate života, Hanije je proveo u Iranu, odakle stižu osude i poruke novoizabranog predsednika Masuda Pezeškijana da će Izrael „zažaliti zbog kukavičkog ubistva“ Hanijea.
Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei rekao je da je „obaveza Teherana“ da se osveti za smrt Hanijea, dodajući da Izrael zaslužuje „oštru kaznu“.
Ubistvo vođe Hamasa osudile su i Rusija i Kina, izražavajući zabrinutost da bi to moglo da dovede do dalje destabilizacije na Bliskom istoku.
BBC dopisnica sa Bliskog istoka Jolanda Knel prenosi reči predstavnika Hamasa da ubistvo Hanijea označava ozbiljnu eskalaciju sukoba u regionu i da „neće proći nekažnjeno“.
Još nije jasno kako će ovo uticati na tok rata u Pojasu Gaze, ali Ismail Hanije je bio zadužen za pregovore o novom prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca, piše ona.
Za razliku od Muhameda Deifa i Jahje Sinvara, tvrdokornijih lidera Hamasa, analitičari su Hanijea generalno smatrali pragmatičnim političarom, uprkos njegovom oštrom rečniku.
Za njih se veruje da su osmislili prošlogodišnji iznenadni napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na jug Izraela, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a još oko 250 uzeto za taoce.
Od početka rata u Gazi, ubijeno je najmanje 40.000 ljudi u toj enklavi, navode palestinski izvori.
- Ko je vođa Hamasa Jahja Sinvar
- Za Hamas ‘Mozak’, za Izrael ‘Mačka sa devet života’: Ko je Muhamed Deif, misteriozni vojni lider Hamasa
- Lice Hamasove medijske mašinerije: Ko je Abu Ubaida
- Šta je „lista srama“ UN i zašto su i Izrael i Hamas na njoj
Ko je bio Ismail Hanije?
Ismail Abdel Sala Hanije, čiji je nadimak bio Abu Al Abd, rođen je u palestinskom izbegličkom kampu.
Bio je šef je političkog biroa pokreta Hamas i bio je premijer desetog kabineta palestinskih vlasti.
Izrael ga je zatvorio 1989. na tri godine, nakon čega je izgnan u Mardž Al Zuhur – ničiju zemlju između Izraela i Libana – sa velikim brojem drugih vođa Hamasa, gde je bio punih godinu dana živeću u teškim uslovima 1992. godine.
Posle te godine provedene u izgnanstvu, vratio se u Gazu, a 1997. godine postavljen je za šefa kancelarije Šeika Ahmeda Jasina, duhovnog vođe pokreta Hamas, što je pojačalo njegov položaj.
Hamas ga je 16. februara 2006. godine predložio za premijera palestinskih vlasti, a imenovan je četiri dana kasnije.
Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abas je 2017. godine smenio Hanijea nakon što su brigade Al Kasam preuzele kontrolu nad Pojasom Gaze, prognavši predstavnike Abasovog pokreta Fatah u nedelji nasilja u kojoj je bilo mnogo mrtvih.
Hanije nije prihvatio odluku o smenjivanju koju je nazvao „neustavnom“, istakavši da će „njegova vlada nastaviti dužnosti i da se neće odreći nacionalne odgovornosti prema palestinskom narodu“.
Od tada je u više navrata pozvao na pomirenje sa pokretom Fatah.
Za šefa političkog biroa Hamasa, izabran je 6. maja 2017. godine.
Američki Stejt department je 2018. godine proglasio Hanijea teroristom.
Poslednjih godina, Hanije je živeo u Kataru.
Zašto je Hanije sada bio meta?
Džeremi Bouen, BBC urednik
Upoznao sam Ismaila Hanijea kasnih 1990-ih, kada je bio zvaničnik Hamasa u usponu u Gazi.
Njegova porodica je već bila na meti Izraela od 7. oktobra – sinove i unuke su mu ubili Izraelci.
Ono što je zanimljivo, Hanije se nije krio, kao što to čine vođe vojnog krila.
Pod pretpostavkom da ga je ubio Izrael, a ne znam ko bi drugi mogao da bude – iako oni još nisu komentarisali – zašto su to uradili sada kada su sigurno imali prilike u prošlosti?
Nije bilo politički moguće da ga ubiju u Kataru.
Međutim, ubijanje u Iranu šalje poruku o dometu Izraela, poruku da niko nije bezbedan.
Hanije je bio uključen u pregovore o prekidu vatre i oslobađanju talaca, tako da im ovo ubistvo neće olakšati.
Hanije je bio na nišanu Mosada
Rafi Berg, urednik, Bliski istok
Ubistvo opšteg vođe Hamasa je seizmično i u pogledu cilja i mesta gde se dogodilo.
Nekoliko nedelja posle iznenadnog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je javno rekao da je dao instrukcije Mosadu – izraelskoj obaveštajnoj agenciji – da „deluje protiv lidera Hamasa ma gde god da se nalaze“.
Ismail Hanije je bio u Teheranu kada je ubijen, navodno u vazdušnom udaru.
Činjenica da se to nije dogodilo u Kataru gde je Hanije živeo okružen obezbeđenjem, već unutar Irana – najvažnijeg podržavaoca Hamasa – šalje signal da Izrael, ako se zaista potvrdi da je on izveo napad, neće prezati da napada bilo gde i da je sposoban i voljan da deluje pravo pred nosom najsmrtonosnijeg neprijatelja.
Smrt Ismaila Hanijea usledila je samo dve nedelje nakon što je Izrael gađao Hamasovu ličnost broj dva, njegovog neuhvatljivog vojnog šefa Muhameda Deifa u Pojasu Gaze.
Indicije govore da je ubijen.
Ubistvo Hanijea i moguće ubistvo Deifa znači da je Hamas ostao bez vrhovnog dvojca, što je najveći je udarac za grupu na individualnom i operativnom nivou od početka rata.
Hanije je bio ključna figura u pregovorima o prekidu vatre – šta sada?
Pol Adams, BBC, diplomatija, Jerusalim
Dok se detalji ubistva Hanijea naziru, sada su u centru pažnje političke posledice.
Najočiglednija je verovatna da će naškoditi inače krhkim naporima da se pregovara o prekidu vatre u Gazi.
Ismail Hanije možda nije bio zadužen za svakodnevne događaje na terenu u Gazi – to je domen vojnog komandanta Jahje Sinvara – ali kao vođa Hamasa u egzilu bio je kritičan sagovornik u pregovorima kojima posreduju Katar, SAD i Egipat.
Američki zvaničnici su nedavno nagovestili da bi pregovori o prekidu vatre mogli uskoro da daju rezultate, iako sastanak u Rimu prošlog vikenda nije dao pomak.
Ali neposredno posle ubistva Hanijea teško da će biti bilo kakvog napretka.
Sve to postavlja pitanje: ako je ovo, kako svi pretpostavljaju, izraelska operacija, zašto je izvedena?
Osim želje da se osveti bilo kome ko je povezan sa Hamasom, šta se Izrael nadao da će postići?
Tursko Ministarstvo spoljnih poslova već je sumiralo verovatnu reakciju mnogih u regionu, optužujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ne želi mir.
Ubistvo komandanta Hezbolaha u Bejrutu
Pre ubistva Hanijea, Izrael je saopštio da je eliminisao visokog komandanta Hezbolaha u vazdušnom udaru u libanskoj prestonici, Bejrutu.
Napad je izveden na južno predgrađe Bejruta, a više ljudi je ranjeno u eksploziji u Dahiji, uporištu libanske oružane grupe.
Izraelska vojska kaže da su borbeni avioni ciljali Fuada Šukra posle obaveštajnih podataka o njegovom kretanju.
Zvaničnici u Izraelu tvrde da je on odgovoran za nedavni raketni napad na Golansku visoravan, teritoriju pod izraelskom okupacijom, u kojem je poginulo 12 ljudi, uglavnom dece.
Hezbolah je negirao bilo kakvu umešanost u taj napad.
Amerika je ranije saopštila da je Fuad Šukr viši savetnik lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.
Nudila je nagradu od pet miliona dolara za informacije o njemu, tvrdeći da je odigrao ključnu u bombardovanju kasarne američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, u kojem je ubijen 241 američki vojnik.
Haret Hreik, oblast Dahije pogođena vazdušnim napadom, gusto je naseljena i snažno utvrđena.
Ovo naselje je okruženo kontrolnim punktovima Hezbolaha.
Ministarstvo spoljnih poslova apelovalo je na građane Srbije da izbegavaju putovanje u Liban zbog pogoršanja bezbednosne situacije u toj zemlji.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
