Izrael je naneo dva razorna udarca njegovim neprijateljima.
Nije potvrdio da je ubio Ismaila Hanijea, političkog vođu palestinske ekstremističke grupe Hamasa, u Teheranu, prestonici Irana, ali je teško verovati da bi neko drugi želeo njegovu smrt više od Izraelaca.
Što se tiče Fuada Šukra, jednog od komandanata libanske vojno-političke organizacije Hezbolaha, Izrael kaže da je ubijen u Bejrutu, glavnom gradu Libana, u „eliminaciji zasnovanoj na obaveštajnim podacima“.
Posle napada 7. oktobra 2023. godine, koji je za Izrael najgori dan krvoprolića od sticanja nezavisnosti 1948. godine, svi koji imaju više pozicije u Hamasa su za Izrael legitimna meta.
Izrael kaže da je Fuad Šukr ubijen jer je kao jedan od komandanata Hezbolaha bio odgovoran za raketni napad u kojem je ubijeno 12 dece i mladih ljudi na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.
Hezbolah je potvrdio da je Šukr ubijen u napadu na Bejrut, i negira da je organizacija izvršila taj napad na Golansku visoravan.
- Izrael i libanski Hezbolah sve bliži ratu
- „Opkoljeni smo“: Kako izgleda čuvanje najopasnije bliskoistočne granice
- Novi front na Bliskom istoku: Izrael i Huti u ratu
Ponovo se mnogo spekuliše da je rat punih razmera na Bliskom istoku, od kog se strahuje od 7. oktobra, neminovan.
Tragična ironija je da nijedna strana ne želi taj rat, ali su sve spremniji da ga izazovu.
Izraelci su pod pritiskom njihovih američkih saveznika da odmeravaju odgovor Hezbolahu, što znači da se nanosi šteta ovoj organizacijama, ali se ne provociraju teške odmazde i rasplamsava veće oružani sukob na širem području.
Ali dva atentata predstavljaju ozbiljno kockanje.
Ipak, vođa Hezbolaha Hasan Nasralah može da odluči da je zbog napada na njihovo uporište u južnom Bejrutu potrebno istom merom napasti Tel Aviv.
Izrael je takođe mogao da računa na to da Iran neće krenuti u rat zbog ubijenog palestinskog vođe, iako njegova smrt u njihovoj prestonici i pod njihovom zaštitom predstavlja poniženje.
Ubistvo Hanijea, ubrzo nakon što je upoznao novog iranskog predsednika, snažna je demonstracija dometa Izraela.
Islamska Republika Iran je mislila da je uspela da zastraši Izrael kada je u aprilu ispalila stotine projektila i dronova na Izrael, međutim to se sada pokazalo netačnim.
Aprilski kanonada takođe je bio odmazda za izraelski vazdušni napad u kom su ubijena dva iranska generala u iranskoj ambasadi u Damasku, prestonici Sirije.
Izvesno je da će napadima uzvratiti Iran, njegov saveznik Hezbolah ili neka od grupa i organizacija sa kojima sarađuje.
Proiranska grupa u Iraku jasno je stavila do znanja da za ovo što se dogodilo podjednako krive Sjedinjene Države (SAD).
U Crvenom moru, Huti bi mogli da pojačaju napade iz Jemena.
- Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
- Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
- Šta je izraelski bataljon Necah Jehuda kojem prete američke sankcije
Posle meseci izraelske ofanzive u Gazi, mogućnosti Hamasa su ograničene.
Međutim, Izraelci ostaju u visokoj pripravnosti zbog eventualnih napada u okupiranoj Zapadnoj obali i u samom Izraelu.
Važno je razumeti da se na Bliskom istoku već vodi regionalni rat, ali znati da bi on mogao da bude mnogo gori.
No ipak, ova runda ubistava i odmazdi možda neće biti fitilj koji će rasplamsati rat punih razmera, iako je lako zamisliti scenarije na osnovu jasnih i opasnih rizika i realnosti u najturbulentnijem regionu sveta.
Smirivanje situacije svaki put kada dođe na ivicu ponora ne znači da je rat manje verovatan.
To otežava diplomatske napore usmerene ka postizanju rešenja kojim bi se izbegao rat punih razmera.
Jedini pouzdan prvi korak ka smirivanju uzavrelih strasti na Bliskom istoku je dogovor o prekidu vatre u Gazi.
Poslednjih nedelja Amerikanci su govorili da je dogovor o prekidu vatre sve bliži.
To je bilo teško zamisliti jer su stavovi dve strane o prihvatljivom prekidu vatre bili veoma udaljeni.
Za Hamas je prekid vatre značio povlačenje Izraela iz Gaze i okončanje neprijateljstava.
Za Izrael je to značilo pauzu koja bi omogućila oslobađanje nekih ili svih preživelih talaca i pravo da nakon toga nastavi ratne operacije.
Dogovor o prekidu vatre u Gazi sada izgleda nedostižniji nego ikada pre, iako je američki državni sekretar Entoni Blinken ponovio da to ostaje diplomatski prioritet Vašingtona.
Ismail Hanije je bio glavni predstavnik Hamasa u pregovorima o prekidu vatre.
Sa zvaničnicima SAD-a i Izraela komunicirao je preko šefa egipatske tajne službe i predsednika Vlade Katara šeika Muhameda bin Džasima al Tanija.
Predsednik vlade je na društvenoj mreži Iks (X) objavio komentar na ubistvo Hanijea: „Zbog političkih atentata i neprestanih napada na civile u Gazi koji se dešavaju dok pregovori traju, pitamo se kako posredovanje može da uspe kada jedna strana ubije pregovarača druge strane“.
Atentati se više uklapaju u koncepciju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o „potpunoj pobedi“ nad Hamasom nego u američku zamisao o postizanju prekida vatra kao suštinski važnom koraku za izbegavanje još gore katastrofe u regionu.
To će takođe učvrstiti mišljenje kritičara Netanjahua kako u Izraelu tako i u drugim zemljama da on želi da produži rat da bi izbegao suočavanje sa greškama koje je napravio, a koje su Hamasu dale prostor da izvede napad 7. oktobra koji je uzrokovao razarajuće posledice.
Amerikanci i Francuzi takođe naporno rade na pronalaženju diplomatskog rešenja za okončanje graničnog sukoba između Izraela i Hezbolaha.
Ali prvi i najvažniji korak je prekid vatre u Gazi, a izgledi za postizanje takvog dogovora su zadobili još jedan težak udarac.
Pogledajte video o Ismailu Hanijeu:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
