Bliski istok: Zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu u sukobu sa Izraelom

Izrael je pokrenuo do sada nezabeležene napade na položaje Hezbolaha za koje pojedini posmatrači kažu da su izazvali najdublju krizu libanske vojno-političke grupe u poslednje četiri decenije.

Najpre su komunikacioni uređaji Hezbolaha – pejdžeri i voki-tokiji – počeli da eksplodiraju širom zemlje, ubijajući desetine i ranjavajući stotine.

Zatim su usledili izraelski vazdušni napadi na ciljeve Hezbolaha i ubistvo viših komandanata.

Hezbolah trpi najteže udarce od rata sa Izraelom 2006. godine, a cenu plaćaju i libanski civili.

• Izrael i Iran: Od posrednog rata do mogućeg regionalnog sukoba
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

Hezbolah je najveća ekstremistička grupa u takozvanoj „Osovini otpora“, koaliciji regionalnih oružanih organizacija neprijateljski nastrojenih prema Izraelu.

Često se Hezbolah naziva „najmoćnijom nedržavnom vojskom na svetu“, a od nastanka uživa punu i nepokolebljivu podršku Irana.

Mnogi su očekivali da će moćni izraelski udari, koji su ozbiljno potkopali strukturu Hezbolaha, izazvati odlučniji odgovor Irana.

Ali takve reakcije još nema.

Uprkos dugogodišnjim tvrdnjama Irana da je Hezbolah njegova „crvena linija“ i činjenici da je lider Hezbolaha Hasan Nasralah nedavno rekao da je Izrael „prešao sve crvene linije“, Iran nije pokazao znake ni uzdržanog ni agresivnog odgovora.

Čak i obično vatrena retorika Iranaca o osveti Izraelu ovog puta zvuči primetno uzdržano.

Šta kažu iranski zvaničnici?

Ideja o poziciji Irana može se izvući iz nedavnih komentara predsednika zemlje Masuda Pezeškijana, koji je prisustvovao Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Prema audio-snimku sastanka sa američkim novinarima, Pezeškijan je dao neobičnu izjavu, sugerišući da bi Iran mogao da razmisli da se uzdrži od upotrebe vojne sile ako Izrael učini isto.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa pozicijom Irana od pre manje od dva meseca, kada je Teheran poručio da će oštro odgovoriti Izraelu zbog ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea na iranskom tlu.

Pomak ka pomirljivijem tonu u Njujorku bio je toliko upečatljiv da je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči brzo demantovao izveštaje da je Iran spreman da deeskalira odnose sa Izraelom.

Bivši iranski ministar spoljnih poslova i sadašnji potpredsednik Mohamed Džavad Zarif podržao je Pezeškijana na društvenim mrežama, ističući da je predsednik suštinski osudio „izraelske zločine“ dok je Iran predstavljao kao borca za mir i pristalica nuklearnog razoružanja u regionu.

Zarif je optužio Izrael da promoviše „opasan i lažan narativ“ o iranskim namerama, implicirajući da Iran, suprotno izraelskim tvrdnjama, ne traži rat.

Pezeškijan je u razgovoru sa američkim novinarima jasno rekao: „Mi ne želimo rat“, optužujući Izrael da postavlja zamke kako bi uvukao Iran u sukob u kojem, prema njegovim rečima, neće biti pobednika.

• Šta znamo o eksplozijama Hezbolahovih pejdžera
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo

Zatečeni?

Ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa, koji tradicionalno ima najtvrdokornije stavove o Izraelu i Sjedinjenim Državama, samo je kratko pomenuo Liban u poslednjem javnom obraćanju tri dana posle eksplozija uređaja za komunikaciju pripadnika Hezbolaha.

Pozvao je islamske države da se ujedine u suprotstavljanju Izraelu i da prekinu ekonomske i političke veze sa njim.

Ovaj trend se ogleda i u provladinim iranskim medijima, koji tradicionalno pozivaju na osvetu Izraelu.

Neki tvrdolinijaški glasovi i izvori sada su više usredsređeni na ideje kao što je islamsko jedinstvo pred Izraelom, iako ovi pozivi godinama nisu dali željene rezultate.

I dok u mnogim iranskim medijima i dalje dominiraju agresivni naslovi i zastrašujuće slike projektila, osvetnički ton je nestao, posebno posle neuspelih iranskih raketnih udara na Izrael i ubistva lidera Hamasovog političkog krila Ismaila Hanijea u Teheranu.

Na primer, ultrakonzervativne novine Kajhan nedavno su objavile uvodnik pod antiizraelskim naslovom „Odbrojavanje je počelo!“.

Međutim, u tekstu se primećuje izraelska „superiornost u tehnologiji i obaveštajnim podacima“, koju pripisuje podršci Zapada, dok za Hezbolah piše da ga podržavaju samo Iran, Palestina, Jemen i pojedine grupe u Iraku.

Ton Kajhana može ukazivati na to da su složene izraelske operacije poput eksplozija komunikacionih uređaja pripadnika Hezbolaha, koje su bile uvod u brze i razorne vazdušne napade Izraela, ne samo da su zatekle Hezbolah nespremnog, već su možda dale iranskom rukovodstvu pauzu da razmisli.

Ova razmišljanja bi se mogla protumačiti kao preokret u stavu o obećanoj osveti.

Ali neki sugerišu da bi to takođe moglo da signalizira sračunatu pauzu dok Iran planira iznenadni uzvratni udar.

I iako se ovakav razvoj situacije u ovom trenutku čini malo verovatnim, ne sme se zaboraviti da je Bliski istok odavno region gde se dešavaju nepredvidivi događaji.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]