Bliski istok: Zašto Izrael koristi beli fosfor u napadima na teritoriju Libana

Poslednjih šest meseci Izrael je nastavio da ispaljuje municiju sa belim fosforom u južni Liban.

Kao otrovni gas koji je štetan za oči i pluća i može da uzrokuje teške opekotine, strogo je regulisan međunarodnim zakonima.

Izraelska vojska kaže da je nedavna upotreba ovog kontroverznog oružja protiv naoružanih militantnih grupa u Gazi i Libanu zakonita.

Međutim, grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da se to mora istražiti kao mogući ratni zločin.

Amerikanci su rekli da će istražiti razloge zbog kojih izraelska vojska koristi beli fosfor u Gazi i u Libanu.

Da li upotrebom takve municiju u blizina civila izraelske snage krše zakon, ili deluju u okviru njihovih prava koja se odnose na doba rata?

• Šta su biološko i hemijsko oružje i mogu li biti upotrebljeni u Ukrajini
• Američke kasetne bombe u ratu Ukrajine protiv Rusijea
• Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
• Koliko je zapravo bio smrtonosan otrovni gas iz Prvog svetskog rata

„Putuje kao bela magla. Ali kada udari o zemlju, pretvara se u prah“.

Ali Ahmed Abu Samra, 48-godišnji poljoprivrednik iz južnog Libana, kaže da se 19. oktobra 2023. godine našao u gustom oblaku belog dima.

„Kažu da ima miris belog luka, ali je mnogo gore od toga.

„Smrad je bio nepodnošljiv. Gori od kanalizacije“.

Municija sa belim fosforom, koji doseže temperaturu od 815 stepeni Celzijusa, veoma je zapaljiva i izuzetno otrovna.

„Iz očiju nam je curila voda“, kaže Ali iz sela Dajre.

„Da nismo pokrili usta i nos mokrim krpama, možda danas ne bismo bili živi“.

Od početka rata u Gazi, nasilje se proširilo i duž izraelsko-libanske granice, što je uzrokovalo žrtve na obe strane i raseljavanje hiljada ljudi.

Hezbolah, koji je usko povezan sa Iranom i saveznik je Hamasa, jedna je od najbolje naoružanih nedržavnih snaga na svetu.

Na skoro svakodnevne raketne i napade bespilotnim letelicama Hezbolaha, izraelska vojska odgovara vazdušnim udarima i teškom artiljerijom, a koristi i beli fosfor.

Kada se beli fosfor oslobodi iz čaure, reaguje sa kiseonikom i stvara gustu dimnu zavesu.

Time se obezbeđuje skoro momentalni zaklon jedinicama na zemlji, jer se ometa vidljivost neprijateljskoj strani.

To je veoma delotvorna i zakonita vojna taktika u određenim okolnostima.

Međutim, prema međunarodnom pravu, sve strane su obavezne da zaštite civile tokom oružanih sukoba.

Pogledajte video: Šta je ratni zločin

Kada je beli fosfor korišćen u ratu?

• Beli fosfor je koristila većina moćnih vojski u prošlom veku. Sovjetski Savez ga je intenzivno koristio tokom Drugog svetskog rata, navodi američka Centralna obaveštajna agencija (CIA).
• Sjedinjene Države su priznale da su ga koristile u Iraku 2004. godine, a zatim ponovo u Siriji i Iraku protiv Islamske države (ISIS) 2017. godine.
• Izrael je takođe prijavio upotrebu ove hemikalije tokom ofanzive u Gazi 2008-2009. godine.
• Ali nakon što su Ujedinjene nacije (UN) izjavile da izraelska vojska „sistemski ne mari za posledice“, izraelska vojska je 2013. godine rekla da će hemikalija „uskoro biti izbačena iz aktivne upotrebe“.

Borci Hezbolaha su poznati po tome što se kreću u malim grupama, od dvoje do četvoro ljudi.

Koristeći šumu za zaklon, oni često ispaljuju projektile i rakete prema izraelskoj vojsci na drugoj strani granice.

Jedan od načina da ih Izraelci ometaju u nišanjenju je da ih zaspu dimom.

Nekoliko dana pre napada na selo Dajru, između 10. i 19. oktobra, Ali kaže da u tom području nije bilo naoružanih grupa.

„Da je Hezbolah bio tamo, ljudi bi im rekli da odu jer ne žele da umru“, kaže Ali.

„Tamo nije bilo boraca Hezbolaha“.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi da li je nekoliko dana pre napada na Dajru bilo koja oružana grupa bila prisutna na tom području.

Borci Hezbolaha su poznati po tome što se kreću u malim grupama, od dvoje do četvoro ljudi.

Koristeći šumu za zaklon, oni često ispaljuju projektile i rakete prema izraelskoj vojsci na drugoj strani granice.

Jedan od načina da ih Izraelci ometaju u nišanjenju je da ih zaspu dimom.

Nekoliko dana pre napada na selo Dajru, između 10. i 19. oktobra, Ali kaže da u tom području nije bilo naoružanih grupa.

„Da je Hezbolah bio tamo, ljudi bi im rekli da odu jer ne žele da umru“, kaže Ali.

„Tamo nije bilo boraca Hezbolaha“.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi da li je nekoliko dana pre napada na Dajru bilo koja oružana grupa bila prisutna na tom području.

Kada smo tri meseca kasnije otišli da upoznamo Ibrahima, oči su mu još bile crvene.

Imao je osip na rukama i stopalima i koža mu se ljuštila.

Kaže da su mu lekari rekli da je uzrok beli fosfor.

„Od 1970-ih proživljavamo ratove“, kaže Ibrahim.

„Ali ništa slično ovome. Eksplozije su vrlo blizu naših domova“.

Ibrahim kaže da je granata pala šest metara od njegovog automobila dok je pokušavao da pobegne.

Iznad glave su mu leteli dronovi izraelske vojske, kaže on.

„Mogli su da nas vide“, dodaje Ibrahim.

„Pucali su bezobzirno“.

Amnesti internašenel, svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava, kaže da napad na selo Dajru „mora da se istraži kao mogući ratni zločin jer se radilo o neselektivnom napadu u kome je povređeno najmanje devet civila i oštećeni su civilni objekti, zbog čega je bio protivpravan“.

U odgovoru na izjave svedoka da se beli fosfor koristio „bez marenja za posledice“ i u naseljenim mestima, izraelska vojska je BBC-ju dostavila saopštenje:

„Direktive izraelske vojske nalažu da se dimne zavese koje sadrže beli fosfor ne koriste u gusto naseljenim područjima, osim u određenim izuzetnim okolnostima.

„Ovo su operativne direktive koje su poverljive i ne mogu da budu otkrivene“.

• „Opkoljeni smo“: Kako izgleda čuvanje najopasnije bliskoistočne granice
• Napušteni hotel u kom su smešteni raseljeni Libanci
• Korak po korak kroz minska polja u Libanu

Dokazi upotrebe belog fosfora

Odmah posle napada na Alijevo selo, na internetu su počele da se pojavljuju informacije.

U početku je izraelska vojska negirala da je koristila municiju sa belim fosforom.

Ali kasnije je promenila izjavu i priznala da jeste, ali „u okviru međunarodnih zakona“.

Proverom svih raspoloživih dokaza, BBC je mogao nezavisno da potvrdi da je u poslednjih šest meseci beli fosfor korišćen nad Dajrom, kao i tri druga pogranična sela.

U Far Kili, selu u južnom Libanu, BBC je uzeo deo granate koja je pala između dve civilne kuće i dao ga na hemijsku analizu.

Analizu je uradio uvaženi profesor hemije.

Zamolio je da mu se ime ne navodi zbog bezbednosnih razloga.

Profesor nosi gas masku i svu zaštitnu opremu dok ispituje nekoliko tamnih lepljivih grudvica na unutrašnjoj strani metalnog fragmenta granate.

„Ovo je deo granate iz haubice kalibra 155 milimetara.

„Oznaka M825A1 znači da je u pitanju fosforna municija.

„Proizvedena je u Americi“, kaže on.

Primiče upaljač lepljivim grudvicama koje su odmah planule.

„Zamislite da pokušavate da uklonite ovaj materijal sa vaše odeće dok gori i lepi se za vašu kožu“.

Čak i posle 30 dana, ostaci belog fosfora mogu da se zapale, dodaje on.

Prvi koji je stigao na mesto udara, Halid Krejtem, optužuje Izrael da namerno koristi beli fosfor da otera ljude iz pograničnih oblasti.

„Imali smo lep život na selu“, kaže on.

„Počeli su namerno da bombarduju šumovita područja fosforom kako bi spalili stabla masline i voćnjake avokada“.

Na Halidove tvrdnje, izraelska vojska odgovara:

„U potpunosti odbacujemo bilo kakve tvrdnje da se granate koje stvaraju dimnu zavesu koriste da bi se civili u Libanu udaljili od granice“.

Pogledajte video: Život Izraelaca u pograničnom pojasu sa Libanom

Da li je Izrael prekršio zakon?

Beli fosfor nije definisan kao hemijsko oružje, a čak je sporan i izraz zapaljivo oružje.

Prema Konvenciji UN-a o određenom konvencionalnom oružju (CCV), postoje ograničenja za oružje koje je prvenstveno napravljeno da uzrokuje požar ili spaljuje ljude.

Međutim, većina država, među kojima je i Izrael, je saglasna da ako se beli fosfor koristi prvenstveno za stvaranje dimnih zavesa, a ne požara (čak i ako se slučajno dogode), onda nije primenjiv zakon o zapaljivom oružju.

Međutim, Hjuman rajts voč (HRV), međunarodna nevladina organizacija koja se bavi ljudskim pravima, ima drugačije mišljenje.

Kažu da ima mnogo „rupa“ u Konvenciji.

„U Konvencija [CCV] zaista ima rupa, posebno u vezi sa definicijom zapaljivog oružja“, kaže istraživač HRV-a Ramzi Kais.

„Ali prema međunarodnom humanitarnom pravu, sve strane u sukobu moraju da preduzmu sve moguće mere predostrožnosti da bi se izbegla povreda civila.

„Naročito kada se koristi municija sa belim fosforom“.

Jedan od problema za utvrđivanje da li je Izrael prekršio međunarodno humanitarno pravo predstavlja „sukob dokaza“, smatra profesor Bil Butbi, nezavisni advokat i vojni stručnjak.

„Izraelci kažu da je njihova svrha bila da naprave dimnu zavesu“, kaže profesor Butbi.

„Meštani sela kažu da nije bilo potrebe za stvaranjem dimne zavese jer u tom području nije bilo ekstremista.

„Da li je to zaista bio razlog za upotrebu belog fosfora?

„Ako bismo znali odgovor na to pitanje, znali bismo šta je bilo u glavama onih koji su odlučivali o napadu“.

„Srazmernost“ je takođe ključno pitanje, kaže profesor Butbi.

„To znači da bilo kakva prouzrokovana šteta nije nesrazmerna u odnosu na očekivane vojne rezultate.

„Govorimo o tome da je neophodno utvrditi da je očekivana povreda civila i šteta naneta civilnim objektima bila nesrazmerna u odnosu na konkretne i direktne vojne rezultate koje se očekivali da ostvare pre napada“.

A to opet, kaže profesor Butbi, zavisi od odgovora na to šta je bilo u glavama onih koji odlučuju o napadu.

Na pitanje šta je bila njihova meta u Dajri, izraelska vojska je za BBC odgovorila: „Ovo su operativne direktive koje su poverljive i ne mogu da budu otkrivene“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]