Blokada puteva: Treći dan, i dalje bez rešenja

Treći dan kako se protesti zbog povećanja cene goriva održavaju na putevima širom Srbije. Policija sprečila blokadu autoputa u Beogradu.

Dušan Ivanović je jedan od stotinak ljudi iz Mladenovca koji su blokirali put ka Beogradu od 7 ujutru. U koloni kamiona, traktora i automobila koja od sedam sati ujutru zaustavlja saobraćaj na glavnom putu Kragujevac – Beograd, nalazi se i njegova freza.

„Možda je smešno, ali nemam ni automobil ni traktor, samo frezu“, kaže Ivanović za BBC.

Sa 63 godine, on je nezaposlen i za život zarađuje tako što obrađuje oko tri hektara zemlje.

Međutim, kaže on, nakon poslednjeg poskupljenja goriva „ne zna kako će“.

„Cena nafte, prijatelju. Glasno i jasno napišite, ovo nisu nikakvi politički protesti. Samo cena nafte nas interesuje, da posejemo i požnjemo ovo malo što imamo, ako nam grad i to ne ubije“, kaže Ivanović za BBC.

Širom Srbije već tri dana nezadovoljni zemljoradnici protestuju zbog poskupljenja goriva i blokiraju važne saobraćajnice u gradovima i važne magistralne puteve u unutrašnjosti.

Nekoliko puteva u Srbiji danas je bilo blokirano za saobraćaj i po nekoliko sati.

Protesti se održavaju na magistralama oko Kragujevca, Mladenovca, Inđije, Šida, Niša i mnogih drugih opština u Srbiji, kao i na ulicama Novog Sada i Beograda. Policija je danas sprečila blokiranje mosta Gazela u glavnom gradu, a prema nezvaničnim informacijama nekoliko demonstranata je privedeno u Beogradu i Kragujevcu.

Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da su zbog protesta građana zbog poskupljenja goriva došlo do obustave saobraćaja na više putnih pravaca u Srbiji.

Saobraćaj je obustavljen na raskrsnici Sremska Mitrovica – Šabac, Sremska Mitrovica – Drenovac, na pružnom prelazu Lička rampa, ali samo drumski saobraćaj, kao i na pravcu Smederevo – Kovin.

Saobraćaj je obustavljen i u Ljuboviji, na putu Mali Zvornik – Rogačica, Ruma – Šabac, na mostu kod Šapca, od Kragujevaca ka Kraljevu, u mestu Gruža. Saobraćaj je blokiran i od Bele Crkve ka Kovinu.

Kako nezvanično saznajemo nekoliko ljudi je zbog blokade privedeno u Kragujevcu, Mladenovcu i Beogradu, gde je policija je na parkingu kod Sava Centra preslela demonstrante i zatvorila prilaz autoputu kako bi sprečila blokiranje saobraćaja. Policija još nije potvrdila informacije o privođenju

https://www.facebook.com/stevan.vlajic/videos/1853248104696884/

U Vojvodini su se protestu vozača priključili i traktoristi, poljoprivrednici iz Nezavisne asocijacije poljoporivrednika Srbije. Poljoprivrednici su traktorima blokirali i put Kraljevo-Kragujevac.

Svi oni od Vlade Srbije zahtevaju da smanji akzice na gorivo. Cene goriva od početka godine porasle su za skoro devet dinara po litru, a dizela više od 11 dinara. Nakon poslednjeg poskupljenja benzin od 95 oktana košta 152,02, evrodizel 161,71 dok su skuplje kategorije goriva dostigle cenu od 167 dinara po litru.

Čiji je „Izabrani doktor“

Cena smrti u Srbiji

Kako je organizovan protest

Pod heštegom #nestalomigoriva učesnici protesta okupili su se pre svega preko društvenih mreža, gde je i dogovorena prva blokada ulica. Posle prvog protesta u petak saobraćaj je na sat vremena zaustavljen u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zaječaru, Nišu, Pančevu, Šapcu, Novom Pazaru i još nekoliko gradova.

Sporadični protesti i blokade potom su se nastavili širom zemlje.

Demonstranti-vozači zaustavljaju automobile i određeno vreme na dogovorenom mestu, postavljaju oznake da im je „nestalo goriva“ i zaustavljaju odvijanje saobraćaja na određeno vreme.

Na putu Mladenovac-Beograd saobraćaj je gotovo celog dana bio prekinut.

„Momci su vrlo raspoloženi, korektni. Puštaju se hitni slučajevi i trudnice. Ali momci su veoma odlučni jer znaju zašto su ovde“, kaže Ivanović za BBC.

On navodi da je „svima dojadilo“.

„Nas ne interesuje politika, nas interesuje samo život na ovim prostorima da opstanemo jer je Mladenovac najnerazvijenija opština gde je sva industrija uništena, živimo samo od poljoprivrede“, kaže on.

U Kragujevcu su se, kao i u ostatku Srbije, građani organizovali putem Fejsbuk grupe, kaže za BBC Đorđe Bubanja, jedan od demonstrata u tom gradu.

„Napravljena je Fejsbuk grupa i tu su se okupili nezadovoljni građani. Prvog dana se okupilo oko 200-300 ljudi i blokirani su ulaz i izlaz iz grada“, kaže ovaj 26-godišnji kuvar iz Kragujevca.

Pored glavne Fejsbuk grupe, svaki grad napravio je grupu za sebe, radi lakše organizacije.

„Energija je sve veća i sve više i više ljudi se okuplja. Ukoliko se zahtev za smanjenje akciza ne ispuni, planira se radikalizacija protesta, koja je zamišljenja tako da na putu ostanemo celu noć. A priča se i o putu za Beograd“, kaže Bubanja

Ivanović dodaje da od vlasti očekuje razumevanje.

„Očekujemo da shvate da je to naša vlast, mi smo deo njih, i oni nas. Verujem u našu vlast da će imati sluha i da će nam uslišiti zahteve“, kaže on.

„Politički ludaci“ – Kako je reagovala vlast

Iz Vlade Srbije reakcije na protest uglavnom su negativne.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je Vlada Srbije spremna na razgovore o svim temama, ali ne pod pritiskom ulice.

„Niko sa ulice neće diktirati kako će se Vlada ponašati“, rekao je Stefanović.

On je i upozorio građane koji protestuju da „moraju da budu svesni da čine prekršaj Zakona o javnom okupljanju“, i dodao da će biti prekršajnih prijava tamo gde bude prekršaja.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović ocenila je da je blokada saobraćaja nedopustiva i za osudu.

„Blokade automobila u kojima su bebe, deca i starci naročito na velikim vrućinama, ugrožavaju živote građana i to nema nikakve veze zbog cene goriva, već sa uvođenjem haosa u zemlju“, rekla je ministarka Mihajlović.

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da blokiranje prometnih saobraćajnica u gradovima širom Srbije nije način da se iskaže nezadovoljstvo po bilo kom pitanju i da je nezakonito.

„Cena goriva je pitanje o kojem uvek može da se razgovara civilizovano, a nikako razlog da se ometa saobraćaj“, navelo je ovo ministarstvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u vreme kada su protesti samo najavljivali na društvenim mrežama, one koji su najavili učešće u njima okarakterisao kao „političke ludake“.

Posle protesta je rekao da u Srbiji svako ima pravo da protestuje, ali u skladu sa zakonom, a blokadu saobraćaja povezao sa delovanjem opozicije.

„Kako niko da kaže: ‘Alal vera, Vučiću, imamo najjeftiniji hleb u regionu’? Ili da pogleda cenu struje. A o gorivu nam govore oni koji su prodali Naftnu industriju Srbije. Ko god hoće da protestuje, dobrodošao je, postoji Zakon o javnom okupljanju. Ali onda ustanu Đilas i Janković protiv onih koji kritikuju što se ne dozvoli majci sa detetom da prođe u kolima. Poziva na to i Živković, Janković, Borko Stefanović, to je sve organizovano“ istakao je predsednik.

Šta država može da uradi

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za BBC kaže da država može da umanji akcize na cenu goriva, ali da je pitanje kako bi građani onda platili taj nedostatak.

„To može da se reši tako da taj deo poreza ne platimo kroz cenu goriva, ali onda možemo da platimo kroz deficit, koji će biti finansiran ili emisijima hartija od vrednosti ili novim zaduživanjem. Pa će to platiti i oni koji ne voze automobile i trude se da prežive“, kaže Savić.

On ističe da problem nije jednostavan i podseća da su akcize povećane 2014. godine u skladu sa merama sveobuhvatne štednje na prepruku MMF-a, a da ove godine nisu povećane, već usklađene prema zakonskom rešenju za godišnji rast inflacije.

Savić kaže da u Srbiji i dalje oko 30 odsto poreznih obveznika ne uplaćuje redovno poreze i doprinose, i da kada bi svi bili odgovorniji, akcize bi verovatno bile manje.

„Ja ne branim državu, ne mislim da imamo posla sa odgovornom i efikasnom državom. Ali mislim da bi svako trebalo da ‘pomete u svom dvorištu’. Građani imaju utisak da je gorivo preskupo, ali statistički podaci pokazuju da smo u odnosu na region na sredini.

U Srbiji, ne samo kada pričamo o gorivu, cene nisu elastične „nadole“. One rastu kada se stvore uslovi za to, a kada bi trebalo da idu u drugom smeru, uvek dobijamo neka objašnjenja da to ne može tako brzo“, kaže Savić.

Zalaže se, kaže, za uravnoteženo rešenje – ono koje neće samo povećati profit naftnim kompanijama, ali ni naterati one kojima je nafta trošak da povećavaju cene proizvoda.

Profesor Savić kaže i da iako smo ušli u tržišni kapitalizam, „u našim glavama stoji stav „kad je teško, država je tu da pomnogne“.

„U principu to je ispravan stav, ali u bogatim socijalno-odgovornim i tržišno efikasnim državama. Pošto ništa od toga nismo, kod nas je komplikovanije“, zaključuje Savić.