Bombardovanje Jugoslavije 1999: Od „nirnberškog procesa“ do „farse“ – nedelja kada su u Beogradu osuđeni lideri NATO alijanse

U senci petooktobarskih promena ostalo je jedno od najneobičnijih suđenja u Srbiji, međunarodnog karaktera.

Dana 21. septembra 2000. u krcatoj sali beogradske Palate pravde, u ime naroda, osuđeni su na 20 godina zatvora lideri najmoćnijih NATO zemalja za, kako se navodi u presudi „ratne zločine počinjene tokom bormbardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999″.

Pošto im se sudilo u odsustvu, na optuženičkim stolicama stajale su ceduljice sa imenima američkog predsednika Vilijama Klintona, državne sekretarke Medlin Olbrajt, britanskog premijera Tonija Blera, nemačkog kancelara Gerharda Šredera, šefova diplomatije i ministara odbrane ove tri zemlje, kao i Havijera Solane, bivšeg generalnog sekretara NATO i Veslija Klarka, NATO komandanta za Evropu.

O ovome su izveštavali i svetski mediji, poput BBC-ja i CNN-a, optužnice su prevođene i putovale su diplomatskim kanalima, ali reakcije okrivljenih su mahom izostale.

Niko od zapadnih lidera koji su optuženi nije odgovorio na zahtev za komentar.

• Zašto Srbija još nema tačan broj civilnih žrtava NATO bombardovanja
• „Žalim zbog ‘kolateralne štete’, ali je bombardovanje opravdano“
• Dve decenije od NATO bombardovanja Jugoslavije

„Deplasirano“

Kao i danas, i tada je bilo nesvakidašnje optužiti lidere najvećih zemalja i generala NATO pakta, kao učesnike agresije, kaže Dragomir Milojević, sudija sa višedecenijskim iskustvom.

„Jeste neuobičajeno tužiti predsednika Amerike, jer ni zemlje gde je bila agresija nisu se latile takvog posla, u neku ruku deluje neozbiljno kako ga privesti pravdi, posebno što su sve više evropski i standardi međunarodnog prava da se sudi u prisustvu.

„U krajnjem rezultatu je to deplasirano, osim dobre analize koja je urađena“, kaže Milojević za BBC na srpskom.

U presudi na 250 strana iznete su mnoge pojedinosti o upotrebi osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi i svih drugih dejstava NATO alijanse tokom 78 dana bombardovanja.

„Presuda je urađena odlično sa pravne strane, navedeno je koji procenat zemlje je ozračen, koliko je bilo ranjenih sa imenima i prezimenima, koliko je bilo poginulih, jedno vreme se govorilo da svaki građanin to treba da ima da zna koje su posledice svega toga“, kaže Milojević, doskoro predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Presuda je ukinuta u Vrhovnom sudu, čiji je Milivojević tada bio izvestilac.

I dok je presuda bila formalno na snazi, kao i nalozi za hapšenje, u poseti Beogradu se našao i jedan od osuđenih.

Iber Vedrin, francuski ministar spoljnih poslova, tada nije doživeo bilo kakve neprijatnosti.

Nedugo posle donošenja presude, u Srbiji se promenila politička klima.

Samo tri dana kasnije, održani su izbori 24. septembra, na kojima je izgubio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, a posle protesta, izazvanih nepriznavanjem rezultata, 5. oktobra oboren je režim.

Tako je i suđenje liderima NATO-a palo u zaborav i nadležnih organa.

Od krivičnog gonjenja se odustalo, a ukinute su i poternice i nalozi za hapšenje, a mnogi od osuđenih dolazili su u posetu Srbiji posle toga.

Kako je izgledalo suđenje?

Sve se dešavalo u poslednjoj nedelji pred predsedničke izbore 24. septembra, kada je u prvom krugu dotadašnjeg neprikosnovenog lidera Slobodana Miloševića pobedio kandidat opozicije Vojislav Koštunica.

Beogradskom tužiocu Andriji Milutinoviću bilo je potrebno tri sata da pročita optužnicu od 183 stranice, a zatim i imena 890 navodnih žrtava NATO bombardovanja – 503 civila, 240 vojnika i 147 srpskih policajaca.

U velikoj sali Palate pravde iznad sudskog veća stajala je uramljena slika predsednika Slobodana Miloševića.

Svaki od 14 optuženih imao je branioca po službenoj dužnosti, a to su bili advokati iz različitih gradova Srbije.

Na braon kožnim stolicama umesto optuženih bile su zalepljene ceduljice sa imenima na ćirilici i na engleskom.

Suđenje koje su jedni poredili sa nirnberškim procesom nacistima, a drugi nazivali farsom, trajalo je nekoliko radnih dana.

U publici je bilo pravnika, studenata, kao i penzionera.

Učesnici su se trudili da sve izgleda kao ozbiljan sudski proces.

„Na početku suđenja koje je kasnilo 40 minuta predsednik veća (Veroljub Raketić) je rekao da na pretres nisu pozvani oštećeni i svedoci, jer bi mogli da budu saslušani skoro svi građani Srbije i SRJ, za šta bi bila potrebna ‘nepredvidivo veća’ sudnica“, podseća Istinomer.

Dragoljub Janković, tadašnji ministar pravde, očekivao je i da će neki od optuženih biti izručeni jugoslovenskim pravosudnim organima.

„Kako se u međunarodnoj javnosti menja stav o našoj zemlji, očekujem da će doći do ekstradicije barem nekih od njih“, rekao je on.

Radilo se brzopotezno, za dinamiku savremenih suđenja u Srbiji, pa su završne reči iznete iste sedmice.

Najveća sudnica u zgradi bila je puna publike, bilo je i stranih posmatrača, ali ne i predstavnika političkog vrha SRJ.

Pripadnik sudske straže stajao je kraj branilaca optuženih, verovatno da bi sprečio eventualni incident, pisao je tada Glas javnosti.

Branioci su zatražili oslobađajuće presude za sve klijente, osim za Klintona, čiji je advokat ukazivao na olakšavajuće okolnosti.

„Gospodin Klinton potiče iz nekompletne porodice, živeo je s očuhom i to je verovatno ostavilo traga na njegovo ukupno ponašanje“, rekao je između ostalog njegov advokat Tomislav Vojnović.

• Dvadeset godina kasnije: Poslednji let za Beograd
• Kosovska sećanja povezana strahom
• 24. mart 1999. – dan koji svi pamte

Osuđeni su za „podsticanje na agresivni rat, ratne zločine protiv civilnog stanovništva, upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe, pokušaj ubistva predstavnika najviših državnih organa, kao i za narušavanje teritorijalnog suvereniteta zemlje“, navodi se u presudi u koju je BBC imao uvid.

Kada su pročitane osuđujuće presude sudnicom se prolomio aplauz, posebno kada je pročitano ime osuđenog Klintona, zabeležili su novinari Glasa javnosti.

Predsednik sudskog veća Veroljub Raketić rekao je da je protiv optuženih već raspisana poternica, da im je određen pritvor i da će im se kazna računati od dana kada budu uhapšeni.

U kraćem obrazloženju presude predsednik sudskog veća je rekao da su optuženi agresijom na SRJ prekršili povelju Ujedinjenih nacija i da su u to vreme bili najodgovorniji u NATO-u.

„Optuženi su se plašili da dođu pred sud ili su se plašili da se suoče sa istinom i sopstvenom savešću“, rekao je Raketić i naveo da će presude i rešenja o pritvoru biti poslata okrivljenima.

Okružni javni tužilac Andrija Milutinović je istakao da je kazna „bila očekivana“, ali da „najbezazleniji među njima zaslužuju mnogo veće kazne“.

Ko je sve osuđen i koje funkcije je tad obavljao?

• Vilijam Klinton, američki predsednik
• Medlin Olbrajt, državna sekretarka SAD
• Vilijem Koen, američki sekretar za odbranu
• Entoni Bler, premijer Velike Britanije
• Robin Kuk, britanski ministar spoljnih poslova
• Džordž Robertson, ministar odbrane Velike Britanije
• Žak Širak, predsednik Francuske
• Iber Vedrin, francuski šef diplomatije
• Alen Rišar, ministar odbrane Francuske
• Gerhard Šreder, kancelar Nemačke
• Jozef Fišer, nemački ministar spoljnih poslova
• Rudolf Šarping, nemački ministar odbrane
• Havijer Solana, bivši generalni sekretar NATO-a
• Vesli Klark, NATO komandant za Evropu

„Nije farsa“

Branilac Žaka Širaka, kragujevački advokat Slaviša Mrdaković, tokom postupka bio je na čelu tima „francuskih branilaca“.

„To je nažalost naša tragedija, ali ja se ponosim kako je sud odradio dokaze i ceo postupak kako je vođen i kako su pustili advokate, na čijem sam čelu bio, da slobodno radimo odbranu“, kaže Mrdaković za BBC.

Podseća da je suđenje bilo samo godinu dana posle bombardovanja, u vreme kada je vlast Slobodana Miloševića bila vrlo poljuljana.

Uveren je da su organi tadašnje vlasti ili državne bezbednosti pratili rad advokata, ali da su ih „pustili da rade“.

Mrdaković je predmet, kaže, pripremao čestim odlascima u francusku ambasadu, ali niko ga u tome nije sprečavao.

„Šta bi se desilo da su nam zabranili ili bi nas pobili ili bi nas zatvorili, a mogli su i da dođu da vrše pritisak, garantujem da nijedan advokat nije bio pod pritiskom.

„Kad smo tražili oslobađajuću presudu to je bio bum za ceo svet i dobili smo na Vrhovnom sudu da se ukine presuda“, kaže advokat.

Proučavajući predmet kolege i on su, kaže, došli do zajedničkog zaključka da nema dokaza da se vodi krivični postupak protiv bilo kog državnika i zvaničnika, osim „protiv Klintona“.

Iako su suđenje pratili komentari da je u pitanju montiran proces, Mrdaković tvrdi da nije bilo tako.

„To je bilo u vreme Miloševića kad je bio najranjiviji, advokati su tražili da se postupak sprovede strogo po zakonu i tako je sproveden i tražili su oslobađajuće presude za sve, osim za Klintona.

„(…)Da je bila farsa, mi bismo ćutali ili tražili male kazne, a mi smo se kao advokati usprotivili i uložili žalbe na presude“, kaže Mrdaković.

Dodaje i da nikada niko nije stavio primedbu na prikupljene dokaze i „tri toma dokumentacije“.

Presuda – dnevnik rata

Profesionalni član sudskog veća Okružnog suda koje je donelo osuđujuću presudu bio je i Goran Petronijević.

Tada sudija, a danas advokat, Petronijević kaže da postupak jeste bio „malo neobičan, jer je suđeno u odsustvu, ali ispunjeni su bili procesni uslovi da se održi“.

„Poslati su pozivi preko ambasada i ministarstava spoljnih poslova država okrivljenih, oni su odbili da prime, ali to se moglo smatrati uručenjem i stekli su se uslovi za suđenje u odsustvu.

„Sama presuda je dnevnik rata i to je njena najveća vrednost, sve ostalo se pokazalo relativnim pa i ta kazna“, kaže Petronijević za BBC na srpskom.

Priprema za suđenje je trajala mesecima i više od 30 ljudi je radilo timu u tužilaštvu i sudovima da bi se sistematizovala građa i „tone materijala“, dodaje.

Tu su zapisnici, video snimci, fotografije i hiljade stranica dokumentacije.

„U toj presudi je navedeno svaki dan rata šta se dogodilo, šta je gađano, ko je poginuo ili povređen od civila i vojnika i policajaca, koji civilni i vojni objekti su uništeni.

„To je dnevnik tih 78 dana sa svim dokazima, zapisnicima o uviđaju, veštačenjima, balističkim i ostalim“, kaže Petronijević.

Posebno je, napominje, interesantna oblast o zagađenju životne sredine i gađanju hemijskih postrojenja poput Petrohemije u Pančevu i naftnih postrojenja, kao i bacanje osiromašenog uranijuma što je spadalo u zabranjenu vrstu borbenih sredstava.

„Tada je profesor Čikarić govorio o tome da će za 15 do 20 godina na prostoru gde je sve emitovano doći do epidemije kancerogenih oboljenja i vidite poslednjih pet godina šta se dešava“, kaže Petronijević.

Predstavnici NATO-a su u Ujedinjenim nacijama potvrdili da je osiromašeni uranijum korišćen tokom rata na Kosovu.

Ipak, kako je 2019. rekao portparol NATO-a Pirs Kazalet za BBC na srpskom u nekoliko izveštaja Ujedinjeni nacije je „utvrđeno je da korišćenje osiromašenog uranijuma tokom konflikta na Kosovu nije prouzrokovalo trajne zdravstvene posledice“.

Žanku Stojanović, majku jednog od 16 poginulih radnika RTS-a u bombardovanju, presuda nije utešila.

„Suditi nekome ko nije prisutan, nije ništa drugo do ismevanje suda.

„Želimo da se sudi NATO liderima i svima koji su učestvovali u ubijanju naše dece, ali samo ako su optuženi prisutni“, rekla je za CNN 2000. godine.

Pošto je jedno od krivičnih dela bilo u nadležnosti vojnog suda, po tadašnjim zakonima trebalo je da im se sudi u vojnom, a ne civilnom sudu.

„Zato nije bio veliki problem da se ta odluka ukine, jer je bio nenadležan sud“, kaže Dragomir Milojević, tadašnji sudija Vrhovnog suda koji je 19. juna 2001. ukinuo presudu i vratio prvostepenom sudu na odlučivanje.

Naredne godine, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja.

„Postupak protiv Vilijema Klintona je obustavljen 12. septembra 2001, a protiv svih ostalih 15. septembra 2001. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu pošto je nadležno tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja, odnosno od optužbe“, saopštili su iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za BBC na srpskom.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]