A picture taken on October 3, 1980 shows firemen standing by the wreckage of a car and motorcycle after a bomb attack at a Paris synagogue rue Copernic killing four people

AFP
Napad u ulici Kopernik bio je prvi napad na Jevreje u Francuskoj od Drugog svetskog rata

Više od 42 godine posle smrtonosnog bombaškog napada na parisku sinagogu, sud u glavnom gradu Francuske proglasio je krivim libansko-kanadskog univerzitetskog profesora.

Sudije su utvrdile da je Hasan Dijab (69), tada mladić, stavio bombu na motocikl u ulici Kopernik 3. oktobra 1980. godine.

Četiri osobe su ubijene, a 38 je ranjeno u napadu.

Dijab je odbio da prisustvuje suđenju, ali su mu sudije, u odsustvu, izrekle doživotnu kaznu zatvora.

Tužioci su tvrdili da nema nikakve sumnje da on stoji iza bombaškog napada.

Napad u ulici Kopernik bio je prvi napad na Jevreje u Francuskoj od Drugog svetskog rata i postao je šablon za mnoge druge slične napade povezane sa ekstremistima na Bliskom istoku u godinama koje su usledile.

Višedecenijska istraga postala je sinonim kako za dugotrajnu sudsku konfuziju, tako i za upornu odlučnost šačice sudija da ne dopuste da se slučaj zaboravi.

Dijab, Libanac palestinskog porekla koji je dobio kanadsko državljanstvo 1993. godine i predaje sociologiju u Otavi, prvi put je imenovan kao osumnjičeni na osnovu novih dokaza 1999. godine, tada već skoro 20 godina posle napada.

Hassan Diab holds a press conference at Amnesty International Canada in Ottawa, Ontario, on January 17, 2018 following his return to Canada

LARS HAGBERG/AFP
Hasan Dijab je negirao umešanost u bombaški napad i odbio je da napusti Kanadu kako bi prisustvovao suđenju

Osam godina kasnije, Francuzi su izdali međunarodnu poternicu, a Kanada je pristala na izručenje tek 2014. godine.

Ali 2018. godine francuski sudovi su proglasili slučaj zatvorenim zbog nedostatka dokaza, dozvoljavajući Dijabu da se vrati u Kanadu.

Konačno, 2021. godine, Vrhovni sud je usvojio žalbu na zatvaranje slučaja, što je prvi put u istoriji terorističkih napada u Francuskoj.

Ta odluka značila je da bi suđenje konačno moglo da se nastavi, a počelo je ranije ovog meseca.

Od samog početka Dijab je tvrdio da je nevin i nije se vratio u Francusku na suđenje koje je vođeno u njegovom odsustvu.

Osuđujuća presuda znači da će Francuska ponovo morati da podnese zahtev za izručenje, ali se sumnja da će u tome uspeti.

Više od tri nedelje pred sudom su iznošeni dokazi o poznatim činjenicama slučaja, tvrdnje tužilaca koji identifikuju Dijaba kao napadača i kontraargumenti da je pogrešno optužen.

Niko iz prvobitnog istražnog tima nije više među živima da bi mogao da svedoči, a svi preživeli svedoci koji su videli napadača 1980. godine rekli su da su posle više od 40 godina njihova sećanja previše maglovita da bi bila pouzdana.

Bomba je ostavljena u torbi Suzuki motocikla ispred sinagoge u bogatom 16. arondismanu Pariza.

Da nije bilo kašnjenja, trotoar bi bio krcat ljudima koji su izlazili sa verske službe.

Istraga se u početku usredsredila na neonaciste, a došlo je do masovnih demonstracija političke levice.

Međutim, utvrđeno je da je tvrdnja ultradesničarske grupe lažna, a do kraja godine pažnja je usmerena na vezu sa Bliskim istokom.

Za bombaša je utvrđeno da je imao lažni kiparski pasoš na ime Aleksandar Panadriju.

Verovalo se da je ušao u Francusku iz druge evropske zemlje kao deo veće grupe i da je kupio motocikl u prodavnici u blizini Trijumfalne kapije.

Smatralo se da pripada disidentskoj palestinskoj grupi Narodni front za oslobođenje Palestine – specijalne operacije (PFLP-SO).

Ali istraga je naišla na zid, a ime Hasana Dijaba se pojavilo tek 1999. iz novih izvora, za koje se veruje da potiču iz bivšeg sovjetskog bloka.

Rescue team members stand amid car wreckages after a bomb exploded on October 03, 1980 at the synagogue rue Copernic in Paris

GEORGES GOBET/AFP
Za napad je na kraju okrivljena disidentska palestinska grupa – Narodni front za oslobođenje Palestine-specijalne operacije

Italijanske vlasti su tada otkrile da je 1981. pasoš Hasana Dijaba pronađen na rimskom aerodromu u posedu visokeo pozicionirane ličnosti iz PFLP-SO.

Pasoš je imao pečate koji su pokazivali da vlasnik ulazio i izlazio iz Španije oko datuma napada u ulici Kopernik.

Upravo je taj pasoš bio glavni argument tužilaca u sudskom procesu.

Na ispitivanju dok je bio u pritvoru, Dijab je objasnio da je izgubio pasoš samo mesec dana pre napada.

Ali u Libanu je francuski sudija pronašao zvaničnu izjavu za izgubljeni pasoš – izjavu datu 1983. i sa datumom gubitka u aprilu 1981. godine.

Odbrana je tvrdila da je sve to bilo posledica raznih okolnosti i da još nema čvrstih dokaza da je Diab bio u Francuskoj u oktobru 1980.

Kao dokaz za tvrdnje, oni su izneli svedočenje prijatelja u Bejrutu koji su rekli da je Dijab polagao ispite na fakultetu u vreme napada.

Analitičari rukopisa koji su rekli da je obrazac za registraciju u hotelu koji je potpisao napadač identičan Dijabovom rukopisu takođe su odbačeni kao neubedljivi.

„Jedina odluka koja je pravno moguća – čak i ako je na ljudskom nivou teška – jeste oslobađajuća presuda“, rekao je advokat Vilijam Burdon u završnoj reči.

„Ovde sam da bih sprečio grešku suda“.

Ali tužilac Benžamin Šambr je, uz žaljenje što su svi ostali članovi terorističke grupe pobegli bez optužbe, rekao: „Sa Hasanom Dijabom, imamo i čoveka koji je napravio bombu i podmetnuo je. To je već nešto“.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari