Više od 42 godine posle smrtonosnog bombaškog napada na parisku sinagogu, sud u glavnom gradu Francuske proglasio je krivim libansko-kanadskog univerzitetskog profesora.
Sudije su utvrdile da je Hasan Dijab (69), tada mladić, stavio bombu na motocikl u ulici Kopernik 3. oktobra 1980. godine.
Četiri osobe su ubijene, a 38 je ranjeno u napadu.
Dijab je odbio da prisustvuje suđenju, ali su mu sudije, u odsustvu, izrekle doživotnu kaznu zatvora.
Tužioci su tvrdili da nema nikakve sumnje da on stoji iza bombaškog napada.
- Atentat na turskog ambasadora, jedina međunarodna teroristička akcija u socijalističkoj Jugoslaviji
- Kako je Frakcija Crvene armije sejala strah po Nemačkoj
- Vladimir Rolović, ambasador „ubijen da bi se razbila Jugoslavija“
- Napadaču iz Pariza izrečena najstroža kazna u Francuskoj
Napad u ulici Kopernik bio je prvi napad na Jevreje u Francuskoj od Drugog svetskog rata i postao je šablon za mnoge druge slične napade povezane sa ekstremistima na Bliskom istoku u godinama koje su usledile.
Višedecenijska istraga postala je sinonim kako za dugotrajnu sudsku konfuziju, tako i za upornu odlučnost šačice sudija da ne dopuste da se slučaj zaboravi.
Dijab, Libanac palestinskog porekla koji je dobio kanadsko državljanstvo 1993. godine i predaje sociologiju u Otavi, prvi put je imenovan kao osumnjičeni na osnovu novih dokaza 1999. godine, tada već skoro 20 godina posle napada.
Osam godina kasnije, Francuzi su izdali međunarodnu poternicu, a Kanada je pristala na izručenje tek 2014. godine.
Ali 2018. godine francuski sudovi su proglasili slučaj zatvorenim zbog nedostatka dokaza, dozvoljavajući Dijabu da se vrati u Kanadu.
Konačno, 2021. godine, Vrhovni sud je usvojio žalbu na zatvaranje slučaja, što je prvi put u istoriji terorističkih napada u Francuskoj.
Ta odluka značila je da bi suđenje konačno moglo da se nastavi, a počelo je ranije ovog meseca.
Od samog početka Dijab je tvrdio da je nevin i nije se vratio u Francusku na suđenje koje je vođeno u njegovom odsustvu.
Osuđujuća presuda znači da će Francuska ponovo morati da podnese zahtev za izručenje, ali se sumnja da će u tome uspeti.
Više od tri nedelje pred sudom su iznošeni dokazi o poznatim činjenicama slučaja, tvrdnje tužilaca koji identifikuju Dijaba kao napadača i kontraargumenti da je pogrešno optužen.
Niko iz prvobitnog istražnog tima nije više među živima da bi mogao da svedoči, a svi preživeli svedoci koji su videli napadača 1980. godine rekli su da su posle više od 40 godina njihova sećanja previše maglovita da bi bila pouzdana.
Bomba je ostavljena u torbi Suzuki motocikla ispred sinagoge u bogatom 16. arondismanu Pariza.
Da nije bilo kašnjenja, trotoar bi bio krcat ljudima koji su izlazili sa verske službe.
Istraga se u početku usredsredila na neonaciste, a došlo je do masovnih demonstracija političke levice.
Međutim, utvrđeno je da je tvrdnja ultradesničarske grupe lažna, a do kraja godine pažnja je usmerena na vezu sa Bliskim istokom.
Za bombaša je utvrđeno da je imao lažni kiparski pasoš na ime Aleksandar Panadriju.
Verovalo se da je ušao u Francusku iz druge evropske zemlje kao deo veće grupe i da je kupio motocikl u prodavnici u blizini Trijumfalne kapije.
Smatralo se da pripada disidentskoj palestinskoj grupi Narodni front za oslobođenje Palestine – specijalne operacije (PFLP-SO).
Ali istraga je naišla na zid, a ime Hasana Dijaba se pojavilo tek 1999. iz novih izvora, za koje se veruje da potiču iz bivšeg sovjetskog bloka.
Italijanske vlasti su tada otkrile da je 1981. pasoš Hasana Dijaba pronađen na rimskom aerodromu u posedu visokeo pozicionirane ličnosti iz PFLP-SO.
Pasoš je imao pečate koji su pokazivali da vlasnik ulazio i izlazio iz Španije oko datuma napada u ulici Kopernik.
Upravo je taj pasoš bio glavni argument tužilaca u sudskom procesu.
Na ispitivanju dok je bio u pritvoru, Dijab je objasnio da je izgubio pasoš samo mesec dana pre napada.
Ali u Libanu je francuski sudija pronašao zvaničnu izjavu za izgubljeni pasoš – izjavu datu 1983. i sa datumom gubitka u aprilu 1981. godine.
Odbrana je tvrdila da je sve to bilo posledica raznih okolnosti i da još nema čvrstih dokaza da je Diab bio u Francuskoj u oktobru 1980.
Kao dokaz za tvrdnje, oni su izneli svedočenje prijatelja u Bejrutu koji su rekli da je Dijab polagao ispite na fakultetu u vreme napada.
Analitičari rukopisa koji su rekli da je obrazac za registraciju u hotelu koji je potpisao napadač identičan Dijabovom rukopisu takođe su odbačeni kao neubedljivi.
„Jedina odluka koja je pravno moguća – čak i ako je na ljudskom nivou teška – jeste oslobađajuća presuda“, rekao je advokat Vilijam Burdon u završnoj reči.
„Ovde sam da bih sprečio grešku suda“.
Ali tužilac Benžamin Šambr je, uz žaljenje što su svi ostali članovi terorističke grupe pobegli bez optužbe, rekao: „Sa Hasanom Dijabom, imamo i čoveka koji je napravio bombu i podmetnuo je. To je već nešto“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
