U Severnoj Makedoniji, 26. februar jedan je od onih datuma kada se svi sećaju gde su tačno bili, šta su u tom trenutku radili i ko je bio sa njima.

Radmila Šekerinska, bivša premijerka ove zemlje, bila je u Dablinu, irskoj prestonici, da bi podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

„Jedan od ljudi iz obezbeđenja mi je pokucao na vrata hotelske sobe, pozvali su me da izađem i otišla sam kod ostalih iz delegacije“, priseća se Šekerinska u razgovoru za BBC na srpskom.

„Tamo su nam rekli… I nismo mogli da verujemo.“

Tog jutra 2004. godine, na putu od Skoplja do Mostara, neposredno pred sletanje, pao je avion koji je makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog prevozio na međunarodnu konferenciju.

• Od ruševina do „grada solidarnosti“: Kako je zemljotresom razoreno Skoplje pomirilo svet tokom Hladnog rata
• Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
• Kako su Srbi i Makedonci ponovo postali prijatelji

„Prva pomisao mi je bila da smo svi mogli da budemo u tom avionu“, nastavlja Šekerinska.

„Na sednici vlade imali smo diskusiju ko će sve biti sa predsednikom, a ko ide u Dablin.“

Pored Trajkovskog, koji je 2001. odigrao značajnu ulogu u mirnom rešavanju sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti, u avionu je bilo još osam ljudi i niko nije preživeo.

Poginuli su Dimka Ilkova Bošković, portparolka Trajkovskog, njegovi savetnici Risto Blaževski i Anita Lozanovska, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Mile Krstevski i dvojica telohranitelja, Boris Velinovski i Ace Božinovski, kao i pilot Marko Markovski i kopilot Branko Ivanovski.

O padu aviona sprovedene su dve istrage, ali nikakav postupak nije pokrenut.

„Uvek je teško u februaru, da vam pravo kažem“, kaže Eleonora Blaževska, ćerka Rista Blaževskog, za BBC na srpskom.

„Samo nekako čekaš da prođe taj dan.“

Pad

„Probudila sam se tog jutra i nisam mogla da dišem, znala sam da nešto nije u redu“, priseća se 56-godišnja Blaževska.

„Imala sam ono što ljudi kažu, grudku u grudima.“

Bila je, kako kaže, veoma vezana za tatu, dugogodišnjeg diplomatu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kasnije i prvog vršioca dužnosti ambasadora nezavisne Makedonije u Rimu.

„Borila sam se par sekundi za vazduh i to je verovatno baš to vreme kada se događalo.“

Ubrzo je saznala da je avion pao u području Stoca i Berkovića u Bosni i Hercegovini, kako su mediji objavili.

„Nada se čovek uvek, očekuje poziv da su živi, ali sam nekako znala da je to definitivno.“

Tog jutra, zazvonio je i telefon Zorana Jolevskog, dugogodišnjeg šefa kabineta Trajkovskog, koji je početkom februara napustio tu funkciju.

„Rekli su mi šta se desilo i odmah sam otišao u kabinet, da vidimo šta može da se uradi“, navodi 65-godišnji Jolevski za BBC na srpskom.

„Ništa nismo znali, samo da je avion pao, tako da smo koristili sve moguće veze da ga pronađemo.“

U potragu su se odmah uključili i zvaničnici Bosne i Hercegovine (BiH), kao i mirovne NATO snage, u tom trenutku i dalje sa zadatkom da štite Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u bivšoj Jugoslaviji.

• „Video se kraj Jugoslavije, nije bilo nazad“: Nezavisnost Makedonije – tri decenije kasnije
• Kiro Gligorov, predsednik koji je Makedoniji doneo nezavisnost bez ispaljenog metka
• Vasil Tupurkovski za BBC: „Zapad je dozvolio rat u Jugoslaviji, sada ga ne dozvoljava”

„Oblast pretrage je planinska, prepuna mina i bez mnogo puteva, što kada se upari sa vremenskim neprilikama i veličinom područja, operaciju čini izuzetno izazovnom i teškom“, naveo je tada Dejv Saliven, portparol NATO.

Veliki broj ljudi je pretraživao oblast, podignuti su i helikopteri, ali aviona nigde nije bilo.

Kada je pao mrak, pretraga iz vazduha je obustavljena.

„Kada se izgubi predsednički avion, to je velika stvar i prvi sati su najvažniji, ali niko više od 24 sata nije mogao da ga nađe“, kaže Jolevski.

Kakva je bila atmosfera u kabinetu?

„Neki su smatrali da se to nije desilo, da jednostavno nije istina, drugi da su neki možda preživeli, ali svi su bili iznenađeni. Bio je to šok za celu državu.“

Ko je bio Boris Trajkovski?

• Rođen je 25. juna 1956. u Strumici;
• Diplomirao je pravo u Skoplju, potom i studirao teologiju u Americi;
• U politiku je ušao početkom devedesetih, po proglašenju nezavisnosti Makedonije od SFRJ, kada postaje deo VMRO-DPMNE, jedne od najvećih makedonskih partija;
• Prvo se bavio lokalnom politikom u Skoplju, da bi 1998. postao zamenik ministra spoljnih poslova;
• Za predsednika Makedonije izabran je 1999, sa 43 godine, kada je na izborima pobedio Tita Petkovskog, kandidata Nove socijaldemokratske partije, koji je o padu aviona i Trajkovskom odbio da priča za BBC na srpskom;
• Pobedu mu je donela podrška etničkih Albanaca u poslednji čas, pisao je BBC posle smrti Trajkovskog, opisujući ga kao „lidera nove generacije sa prozapadnim stavovima“, koji je želeo da Makedonija postane članica EU i NATO;
• Tokom sukoba albanske Oslobodilačke nacionalne armije i makedonskih snaga bezbednosti iz 2001, koji su pretili da prerastu u građanski rat, insistirao je na mirnom rešenju, što je odigralo veliku ulogu u potpisivanju Ohridskog mirovnog sporazuma, navodi se u tom tekstu;
• Manjinski Albanci, Turci i Goranci u Makedoniji zbog toga su ga videli kao predsednika koji se zauzimao za prava svih građana, pisao je 2004. BBC.

Pronađen avion

Olupina aviona pronađena je tokom jutra 27. februara, čitavih 24 časa po gubitku kontakta sa kontrolnim tornjem.

„Mesto pada je locirano, ali nema potvrde o sudbini predsednika Trajkovskog i njegove delegacije“, naveli su odmah iz kancelarije Predsednika.

Međutim, Mirsad Teskeredžić, koordinator spasilačkog tima, ubrzo je potvrdio da nema preživelih.

„Sva tela su pronađena“, rekao je kratko.

U Makedoniji je proglašena trodnevna žalost, zastave su spuštene na pola koplja, dok su građani ispred predsedničke kancelarije počeli da pale sveće.

„Kada je vest o smrti predsednika potvrđena, zaista su svi bili tužni“, navodi Jolevski.

Šekerinska isprva nije mogla da veruje.

„Mislim da nismo baš svi mogli da se nosimo sa tim, bili smo pre svega zbunjeni, kao da je bila neka filmska scena“, navodi Šekerinska, u tom trenutku potpredsednica vlade Branka Crvenkovskog zadužena za integraciju u Evropsku uniju.

Umesto podnošenja zahteva za članstvo i „dana koji je trebalo da bude pobednički, lep i pozitivan“, morali su da se iz Dablina vrate u Skoplje.

„Kakva ironija sudbine“, kaže kratko.

„Kao da ove naše male, kroz istoriju ne previše srećne države, nemaju pravo ni na pet minuta sreće… Tako sam se osetila, a inače nisam pesimista, niti tragičar.“

Naredne dane opisuje kao „mučne, kao u tunelu“, dok Blaževska kaže da su bili kao „neki san“.

„Dok su ih doneli, pa pogreb… Ne znam kako to da opišem, kao da smo bili zaleđeni u tom bolu“, navodi ona.

„Mislim da nismo bili svesni težine svega što nam se dogodilo, jer kako je vreme prolazilo, tako je bilo sve teže.“

• Avionska nesreća na crnogorskom Maganiku budi jeziva sećanja i pola veka kasnije
• Pola veka bez odgovora o padu aviona JAT-a koji je preživela samo jedna žena
• Let iznad Beograda i pad ruskog aviona Iljušin

Sedam grešaka

Premijer Crvenkovski 29. februara položio je cveće na mestu pada aviona i najavio detalju istragu.

„Moramo da utvrdimo šta se dogodilo, moramo da pronađemo odgovorne… Verujte mi, ne postoji mogućnost da neko izbegne odgovornost za ovo“, naveo je Crvenkovski.

Sprovedene su dve istrage.

Prema nalazima prve istražne komisije, koju je formiralo Veće ministara BiH, avion je prilikom sletanja u Mostar, zbog „proceduralne greške pilota“, udario u brdo.

Na to su značajno uticali jaka kiša i magla tog dana nad Mostarom, dodali su.

Tužilaštvo nije pokrenulo postupak.

Međutim, makedonski zvaničnici nisu bili zadovoljni i izveštaj nije prihvaćen.

Zato je 2012. predloženo formiranje međunarodne komisije koja bi iznova preispitala okolnosti nesreće.

„Nekoliko godina smo radili, napravili izveštaj i tačno naveli da je bilo tako, tako i tako“, kaže Omer Kulić, koji je bio na čelu tog tima, za BBC.

Izveštaj je objavljen početkom 2015, kada je Kulić istakao sedam grešaka zbog kojih je avion pao:

• Posada nije smela da poleti iz Skoplja zbog loših vremenskih uslova;
• Posada nije izvršila adekvatnu pripremu za sletanje u Mostaru;
• Posada nije obratila pažnju na informacije koje su dobili od kontrolnog tornja u vezi sa oblacima;
• Nisu se preusmerili prema drugom aerodromu kada su izgubili signal sa mostarskim aerodromom;
• Tokom leta su se spustili ispod dozvoljene visine;
• Deaktivirali su automatskog pilota i sami pokušali da upravljaju avionom;
• Leteli su na visini ispod 2.000 stopa (oko 600 metara).

„U komisiji su bili ljudi iz Srbije, Bosne, Makedonije i Hrvatske – širok krug stručnih osoba“, navodi 71-godišnji Kulić, pilot sa 40-godišnjim iskustvom, bivši profesor na Višoj vazduhoplovnoj školi u Beogradu i doktor vazduhoplovnih nauka.

Dodaje da je avion bio star i u lošem stanju, što je takođe „doprinelo udesu“.

Po objavljivanju izveštaja, Kulić kaže da je imao sastanke sa makedonskim tužilaštvom, ali da ni tada nikakav postupak nije pokrenut.

„Oni su krivi za to, pošto ništa nisu uradili“, kaže Kulić.

Odgovornost vidi u tadašnjim vlastima i „sistemskim greškama“ za koje tvrdi da su napravljene.

„Tragedija je da dečko koji je upravljao avionom nije imao završeno adekvatno školovanje za letenje u oblacima i magli.

„To znači da je direktno odgovoran taj koji je na to mesto postavio pogrešnu osobu.“

Na pitanje da li će se u budućnosti možda nešto promeniti na tom planu, odgovara da ne veruje, zato što je prošlo mnogo vremena.

Spekulacije

Bez obzira na ishod istrage, tokom godina su o padu aviona nastale brojne teorije.

Prema jednoj, bio je to atentat na Trajkovskog, a da su ostali kolateralna šteta, što je tvrdio i Ignat Pančevski, advokat porodica stradalih.

„Niko nema želje da profesionalno i stručno odradi ceo slučaj i proceni dokaze koje imam, kako bi se utvrdilo da li je predsednik Trajkovski stradao u atentatu ili ne“, izjavio je 2012. za Anadoliju.

Pančevski, koji je preminuo 2019. godine, tvrdio je da slučaj zataškavaju „obaveštajne službe moćnih država“, a da je avion napadnut i namerno oboren.

Kulić to naziva „budalaštinama“.

„Taj advokat je satima davao izjavu pred našom komisijom, pitali smo ga da nam kaže kako se atentat desio i ispričao je gomilu gluposti“, kaže bivši pilot.

Međutim, spekulacije oko smrti Trajkovskog i dalje postoje.

Suhejl Fazliu, nekadašnji makedonski ministar za lokalnu samoupravu, prilikom obeležavanja 15 godina od pada aviona izjavio je da „makedonski narod i danas sumnja da je na Trajkovskog izvršen atentat“, ali da se to „bez dokaza ne može potvrditi“.

Šekerinska ističe da makedonske institucije nikada nisu promovisale takve tvrdnje i da su „svi u političkom krugu bili korektni i ozbiljni“.

„Teorije zavera su sada jače nego što su bile, trend je takav da se generalno veoma malo veruje u institucije i zvanične istrage“, kaže ona.

Činjenicu da je tokom godina o padu aviona bilo „puno kontradiktornih i različitih informacija“, Blaževska opisuje „stresnim“ za nju i njenu porodicu.

„Nismo se time bavili, to bi nas ubilo“, kaže kratko.

„Pokušavam da se sećam samo lepih stvari i prihvatim bol koju nosim na duši.“

Makedonija posle

Umesto u februaru, Makedonija je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela u martu 2004. godine.

„Za razliku od mnogih kolega koji su imali dilemu da li je to možda preveliki korak, Trajkovskog nije bilo potrebe da ubeđujemo.

„Verovao je, bio jedan od mojih najvećih saveznika da je to ispravan potez“, priseća se Šekerinska.

Njegova smrt u „takvom trenutku je ne samo ljudska, nego i državna tragedija“, smatra.

Već u aprilu te godine. stanovnici Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, kako je zbog spora sa Grčkom glasio zvaničan naziv zemlje, morali su na birališta.

Predsednik postaje dotadašnji premijer Crvenkovski, zbog čega je Šekerinska u dva navrata sredinom i krajem godine bila vršiteljka dužnosti predsednice vlade.

Makedonija dobija 2005 dobija status kandidata za EU, a 2018. rešava i pitanje imena sa Grčkom, kao jednu od glavnih prepreka na tom putu, kad postaje Severna Makedonija.

• Severna Makedonija promenila ime, ali ne i probleme
• Makedonski parlament usvojio francuski predlog za pregovore sa EU, opozicija napustila salu
• Stevo Pendarovski za BBC: „NATO je u ovom trenutku bitniji od pregovora sa EU“

Pregovori sa EU počeli su 2020. godine, ali evrointegracije sada koči spor sa Bugarskom, zbog neslaganja oko istorije i jezika.

Da li bi nešto u međuvremenu bilo drugačije da je Trajkovski ostao u politici?

„Postoje ljudi koji tvrde da su stručnjaci alternativnih istorija, ali ja nisam jedna od njih“, kaže Šekerinska.

„Sigurno je da nas svaki ovakav događaj nosi nas u drugačijem pravcu – zbog svega što se dogodilo, imali smo izbore ranije nego što je planirano, pa promene u vladi…“

Eleonora Blaževska, za to vreme, živi veoma običnim životom.

Protekle dve decenije su joj, kako kaže, prošle veoma brzo.

„Nama se porodica posle svega rasturila, svi su se zabili u svoju bol.

„Žao mi je što nismo više ostali zajedno, stekli više zajedničkih iskustava, okupljanja i ručkova.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]