Dva minuta kao večnost.
Takav osećaj imala je Melani Isović u subotu uveče 18. marta kada je više desetina muškaraca u crnom, sa kapuljačama navučenim na glavu, napalo nju i druge organizatore Bh.povorke ponosa u Banja Luci, u Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine.
Aktivisti su se okupili u prostorijama Transperensi Internešnela (IT) kada su im policijski službenici saopštili da moraju da ih napuste.
„To se sve brzo izdešavalo, da nisam ni bila svesna, a nisam ni sada, jer sam morala da napustim svoj grad zato što mi je ugrožena bezbednost“, govori Isović za BBC na srpskom sa mesta koju opisuje kao sigurno.
Aktivisti su planirali da organizuju nekoliko događaja u zatvorenom prostoru i nije bilo namere da se izlazi na ulice.
Policijska uprava Banja Luke je ranije tog dana zabranila sve planirane događaje koje su organizatori povorke planirali, uz obrazloženje da su „aktivisti, posle niza pretnji, ugroženi i da ne može da im se garantuje bezbednost“.
„Prema preliminarnoj pravnoj analizi, načinom i sadržajem zabrane, smatramo kako je prekršeno načelo prava na okupljanje.
„Ovim se šalje poruka kako je zabranom održavanja događaja Bh. povorke ponosa rešeno pitanje potencijalnog nasilja, tako što se zabranilo okupljanje, a ne nasilje“, odgovorili su aktivisti.
Posle subotnjih napada, aktivisti i članovi ove organizacije napustili su Banja Luku.
- Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost – život LGBT zajednice u Bosni
- LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
- Da li će izbori promeniti prava LGBT zajednice u Srbiji
Dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banja Luka za BBC na srpskom kaže da je obavešten da je u subotu „više NN lica maskirano fantomkama fizički nasrnulo na grupu građana koji su se nalazili na javnoj površini, a prilikom kojeg napada su dva lica zadobila telesne povrede.“
„Tužilac je naložio policijskim službenicima Policijske uprave Banja Luka da preduzmu sve potrebne istražne radnje i mere u cilju otkrivanja izvršilaca počinjenog krivičnog dela Nasilničko ponašanje iz člana 362. Krivičnog zakonika Republike Srpske, kao i utvrđivanju svih okolnosti navedenog događaja“, navode u pisanom odgovoru iz ove institucije.
Napade je osudio Draško Stanivuković, gradonačelnik Banja Luke.
„Osuđujem svaku vrstu nasilja, ali naš stav nikako nije doprineo ovome. To su zlonamerne tvrdnje“, napisao je na društvenoj mreži Tviter.
Dodao je i da će „Banja Luka ostati bedem tradicionalno patrijarhalnih porodičnih vrednosti“, na šta je ponosan, „ne ulazeći u ničije pravo da voli koga hoće, ali ne i da paradira na taj način“.
„Policiju pozivam da uradi svoj deo posla odgovorno i da odlučno suzbije svaku vrstu nasilja“, poručio je gradonačelnik.
Dva dana ranije, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, poručio je da će nadležni organi RS onemogućiti bilo kakvo održavanje manifestacije posvećene LGBT pravima u otvorenim ili zatvorenim prostorima, jer „oni uznemiravaju druge“.
Šta se desilo?
„Hteli smo da pustimo film Prajd, da održimo panel diskusiju, posle čega bi usledilo druženje, sve u zatvorenom prostoru“, govori Melani Isović.
Razgovor aktivista u subotu veče prekinulo je zvono.
„Koleginica je krenula da otvori i posle minut, dva, vratila se vidno uplašena i usplahirena.
„Policijski službenik joj je rekao da moramo da napustimo prostor jer ćemo biti napadnuti“, govori ova 30-godišnjakinja.
U tom trenutku, u prostorijama ih je bilo devetoro.
„Napuštamo prostor, priključuju nam se i ostali i tada nam policajac saopštava da ne može da nam garantuje bezbednost i da treba da odemo odakle smo došli.
„’Ja sam iz Banja Luke, ovde sam rođena, živim, gde ja da odem’, upitala sam ga, a on me gleda i samo kaže: ‘Ne znam ni ja'“, prepričava Isović.
U tom trenutku su, kaže, pokušavali da smisle gde da idu, da li imaju dovoljno automobila, ali ih je prekinuo uzvik: „Eno ih“.
„Mi smo se tu razbežali, ja sam bila u grupi gde je mahom bilo više žena i dva muškarca, koje napadači nisu videli.
„Nisu na nas fizički nasrnuli, ali su nas vređali, uzvikivali su ‘Ubij pedera’, ‘Banjaluka je čista’, ‘Ubićemo vas, bežite odavde’.“
Dok govori, glas joj podrhtava.
„Ne mogu da kažem tačan broj, ali mislim da ih je bilo više desetina, videla sam da su u crnom, sa kapuljačama i da su dva policijska vozila u blizini, ali nam nisu prišli.
„Posle pet minuta, pojavio se veliki broj policajaca koji nam je rekao da smo mi sigurni i hteli su da nas odvedu u policijsku stanicu, ali ja se nisam osećala bezbedno – nisam im verovala ni tada, a ni sada.“
Aktivisti su podneli krivične prijave, a potom napustili Banja Luku.
Šta kažu zakoni?
Zabrana diskriminacije LGBT osoba u Bosni regulisana je Zakonom o ravnopravnosti polova u BiH iz 2003. godine i Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009, kojim se propisuje da ljudi ne smeju biti diskriminisani na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Prema Krivičnom zakoniku entiteta Republike Srpske, za krivično delo iz mržnje se, između ostalog, smatra i ono koje je počinjeno zbog seksualnog opredeljenja ili rodnog identiteta.
„Ko na osnovu razlike u seksualnom opredeljenju ili rodnom identitetu uskrati ili ograniči slobodu ili pravo utvrđeno Ustavom, zakonom ili međunarodnim ugovorom – kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine“, navodi se u zakonu.
U slučaju da ovu vrstu diskriminacije počini službeno lice zloupotrebom položaja ili ovlašćenja, predviđene su oštrije kazne – između šest meseci i pet godina zatvora.
Vlada Federacije BiH je prihvatila 2018. godine i inicijativu da se napravi zakonski okvir za prihvatanje istopolnih brakova, poput zakona koji već postoji u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.
Drugi entitet BiH, Republika Srpska, nije ni razmatrala ovu inicijativu.
Opštinski sud u Sarajevu je 4. aprila 2022. doneo prvostepenu presudu kojom je prvi put u BiH sudski potvrđena diskriminacija prema LGBT ljudima, što su mnogi aktivisti pozdravili, nazivajući je „istorijskom“.
Za britanskog ambasadora Džulijana Rajlija subotnje nasilje je neprihvatljivo, a američka ambasada u BiH ga naziva gnusnim činom.
„Najoštrije osuđujemo nasilje u Banja Luci. Reči imaju posledice.
„Kada su aktivisti civilnog društva i novinari redovno na meti verbalnih napada političara iz Republike Srpske, to stvara klimu u kojoj mogu uslediti fizički napadi“, objavljeno je na zvaničnom Tviter profilu Delegacije EU u BiH.
Sitni pomaci, ali nedovoljni
Prva Povorka ponosa pod sloganom – Ima izać‘ u BiH održana je u Sarajevu 2019. godine.
„Prošla je bez ijednog incidenta i jeste svetli primer, vide se pomaci, ali ništa od toga nije zakucano u kamenu, a dešavanja poput ovog u Banja Luci i slična nam govore da stvari lako mogu krenuti u pogrešnom smeru.
„Najveći problem jeste što položaj LGBT zajednice nije svuda isti – u pojedinim delovima države se vidi poboljšanje, dok pojedini krajevi nazaduju“, govori Darko Pandurević iz Sarajevskog otvorenog centra za BBC na srpskom.
Dešavanja na ulicama Banja Luke podsećaju ga na napad koji se dogodio u Sarajevu 2014. na festivalu filma Merlinka.
„I tada se stvarala tenzija, političari su se uključivali, jedna naelektrisana atmosfera, zbog čega određene grupe navijača željnih nasilja nasednu“, dodaje.
Parada ponosa se za sada održavala samo u Sarajevu, a Pandurević sumnja da će u nekoj bliskoj budućnosti biti moguća i u drugim gradovima, iako je cilj aktivista ih bude.
Isović kaže da se u Banja Luci napeta atmosfera osetila još od Osmomartovskog marša, kada je, kako kaže, jednoj aktivistkinji oduzeta zastava duginih boja, a druga je gurnuta.
„Tada je počela kampanja protiv povorke ponosa, a krivim i političare koji su svemu tome dali vetar u leđa.“
Policija je 12 dana kasnije identifikovala četiri maloletne osobe koje su učestvovale u ovom napadu.
Isović je od subote na sigurnom mestu, kao i drugi članovi organizacije, ali se i dalje oseća nebezbedno.
„Jako mi je teško što nisam sa prijateljima i porodicom, da mi budu podrška.
„Kada imate problem i osećate se ugroženim, zovete policiju, a ja im ne verujem – ne osećam se bezbedno“, dodaje ova aktivistkinja u telefonskom razgovoru.
Kada će se vratiti u rodni grad, ne zna.
„Trebalo je da se sklonimo samo na dan, dva, ali sada nas savetuju da ostanemo još koji dan duže – koliko, ne znam“, dodaje posle kratke pauze.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
