Brane u Srbiji: Šta znamo, a šta ne znamo o objektima koji čuvaju živote

Ništa nije sigurno pred vodenom stihijom, čak ni brana, pokazala je oluja Boris, koja je prethodnih dana odnela više od 20 života, a hiljade ljudi naterala da napuste domove.

U Srbiji su nove brane tokom 1980-ih nicale kao pečurke – danas, pola veka kasnije, neke od njih nemaju potrebne dozvole, nije do kraja jasno ko njima upravlja, ni u kakvom su stanju.

„Sreća je što su visoke brane uglavnom, pogotovo one važnije, dosta kvalitetno građene.

„To ne znači da zub vremena nije učinio svoje“, kaže Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

• Dunav se izlio iz korita u Mađarskoj, broj žrtava poplava u Evropi dostigao 23
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog

Pošto nekima nedostaju sistemi za praćenje bezbednosti, za pojedine visoke brane ne znamo da li imaju određene „anomalije“, dodaje.

„Pitanje je koje su brane sada potpuno sigurne u slučaju poplave ili zemljotresa.

„Da li bih bio siguran u bezbednost za svaku od tih brana? Za neke bih bio sigurniji, a za neke veoma nesiguran, jer nemamo jasnu sliku o njima“, kaže Divac, koji je i profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu.

On je bio rukovodilac studije koju je Institut radio, a koja treba da pruži presek stanja visokih brana u Srbiji, kojih ima 69.

Upravljanje njima povereno je različitim preduzećima – Od Elektroprivrede i Srbijavoda do javnih komunalnih preduzeća i lokalnih vodovoda.

Najmodernije bezbednosne sisteme imaju brane kojima upravlja Elektroprivreda Srbije, kojih je 15, a pre svega Đerdap 1, kao najvažnija brana u zemlji, kaže Divac.

Ipak, ima i onih vodnih objekata koji zahtevaju veću pažnju, konstatuje se i u izveštajima državnih institucija.

„Poslednjih godina, zbog nedostatka sredstava, brane i akumulacije se ne održavaju prema standardima i propisima, a veća oštećenja na njima mogu da dovedu do katastrofa velikih razmera“, upozorava vodna inspekcija u godišnjem izveštaju.

Bez brana bili bismo prepušteni „stihiji“, podseća Divac.

„Brane su jedini objekti kojima možemo da sačuvamo vodu u trenucima kada je ima više u gornjem delu sliva, i sprečimo poplavu.

„Potom tu istu vodu možemo da koristimo kad je suša“, kaže.

Pravno sivilo

Kada je prošle godine Republička direkcija za vode raspisala poziv za izradu studije o upravljanju visokim branama, bilo je navedeno da „postoje brojne nedoumice u vezi sa pravnim statusom brana“, odnosno da „nije jasno ko i na osnovu kojih dokumenata upravlja njima“.

Do „nejasnoća“ je došlo zato što su pojedina preduzeća koja su upravljala branama nestala posle 1990-ih godine.

Tek četiri brane završene su posle 90-ih godina prošlog veka, dok ih je većina izgrađena u vreme socijalizma.

Po raspadu Jugoslavije ovi vodni objekti ostali su na ničijoj zemlji, tako da neke od njih nemaju upotrebne dozvole 30-40 godina pošto su napravljene, objašnjava Divac.

„Za pojedine brane odgovorna su bila društvena preduzeća koja su ugašena, pa je odgovornost prešla na lokalnu samoupravu.

„Pitanje je međutim koliko lokalni vodovodi imaju kapaciteta za takav posao. Zakonski gledano, pre svega javna vodoprivredna preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine trebalo bi da da budu nadležne“, kaže Divac.

On kaže da je „član Zakona o vodama koji propisuje da bi javna vodoprivredna preduzeća trebalo da upravljaju branama sa akumulacijama veoma nejasan kada navodi koje brane treba izuzeti od tog pravila“.

„Zbog toga se za pojedine brane i ne zna upravljač.

„Kod brana kojima upravlja Elektroprivreda Srbije situacija je jasna, ali bi za ostale brane, po našem mišljenju, Vlada trebalo da odredi upravljača na bazi jasnih kriterijuma – teritorijalna nadležnost i kapacitet potencijalnog upravljača, kao i namena akumulacije“, kaže Divac.

Iz Srbijavoda kazali su ranije za Forbs da su nadležne za 43 visoke brane, kojima rukovode u slučaju nailaska velikih voda.

„U ovom trenutku se sa sigurnošću može reći da su brane iz nadležnosti JVP Srbijavoda sigurne i bezbedne“, rekli su.

Iz ovog preduzeća kazali su da su spremni da preuzmu i druge vodne objekte, ali kada dobiju jasne smernice i sredstva za taj postupak od nadležnih institucija.

‘Ima brana o kojima ništa ne znamo’

Studija Instituta Jaroslav Černi pokazala je da je za 36 brana potrebna određena vrsta radova.

„Među ovih 36 objekata, nalaze se i dobre brane, ali koje bi mogle da se malo osveže i modernizuju.

„Među njima ima i brana o kojima ne znamo ništa, ili onih koje su očigledno u lošem stanju i kojima treba rehabilitacija“, kaže.

Institut predlaže da se naredne godine uradi studija koja bi dala „tačnu dijagnozu za svaku od tih 36 brana“.

Posle toga bi mogao da se zatraži kredit za njihovu obnovu, dodaje Divac.

Preporuka studije je i da bi sve visoke brane trebalo da imaju moderne sisteme koji na vreme upozoravaju na potencijalne rizike i probleme.

„Ti sistemi podrazumevaju praćenje važnih parametara za bezbednost u realnom vremenu“, kaže Divac.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kada brane pucaju?

Prošle godine, tokom oluje Danijel, urušile su se dve brane u libijskom gradu Derna posle čega je vodena stihija sa sobom povukla hiljade života i objekata.

Poslednjih dana više brana popustilo je u Poljskoj i Austriji pod naletom oluje Boris.

Uz ogradu da ne zna zbog čega su pukle brane u Evropi, Divac kaže da može da postoji više razloga za ovakve nesreće – od lošeg projektovanja i izgradnje do neodržavanja.

„Na primer, kada se prave nasute brane, računa se merodavni protok vode koji treba da se evakuiše, a da ne prelije preko brane jer bi se brana u tom slučaju srušila.

„To se računa kao događaj veoma male verovatnoće pojave, jednom u deset hiljada godina. Možda su u na tim srušenim branama evakuatori imali nedovoljni kapacitet“, objašnjava Divac.

Klimatske promene donele su češće ekstremne padavine, kada se za kratko vreme sruči veća količina kiše.

To znači i da se parametri koji su ranije uzimani u obzir prilikom pravljenja brana, sada menjaju.

„Ne postoji ništa apsolutno sigurno, ali pametnim ulaganjima u bezbednost možemo da svedemo rizik na što je moguće manju meru“, zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]