Suzi Korihana 1972-1974

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Suzi Korihana pliva, a fotografija je nastala 1972-74.

Klaudija Andujar je posvetila život fotografisanju i zaštiti plemena Janomami, jedne od najvećih starosedelačkih zajednica u Brazilu.

Više od pet decenija, ova švajcarsko-brazilska fotografkinja beleži detalje iz života plemena koje živi u zabačenoj šumi na granici Brazila i Venecuele.

Njihova mala sela su rasuta uz reke Katrimani i Orinoko. Pripadnici plemena se bave lovom i sitnom poljoprivredom, a koriste tehniku poseci i pali.

Kolektivna kuća u blizini katoličke mise na reci Katrimani, snimljena infracrvenim filmom 1976.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Zajednička kuća u blizini katoličke misije na reci Katrimani, snimljena infracrvenim filmom 1976.

Andujar je rođena u Švajcarskoj 1931. godine, a odrasla je u Transilvaniji u Rumuniji.

Tokom Drugog svetskog rata, njen otac, mađarski jevrej, ubijen je u koncentracionom logoru Dahau, kao i mnogi njegovi rođaci.

Andujar se preselila s majkom u Švajcarsku, pa onda u Sjedinjene Američke Države. Odabrala je Brazil za konačnu destinaciju 1955. godine. Tamo je počela karijeru fotografkinje.

Antonio Korihana učestvuje u obredu, 1972-76.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Antonio Korihana učestvuje u obredu, 1972-76. Janomami šamani udišu prah jakoana, izvučen iz kore stabla virola, kako bi ušli u stanje snova

U ranim radovima je eksperimentirala koristeći različite tehnike, poput snimanja infracrvenim filmom, korišćenja vazelina na sočivu i postavljanja različitih osvetljenja kako bi postigla distorziju i zasićenje boja.

Pogrebna urna, snimljena infracrvenim filmom 1976.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Pogrebna urna, snimljena infracrvenim filmom 1976.
Janomami Brazil

BBC

Pokušala je da uhvati šamansku kulturu plemena Janomami stvaranjem vanzemaljskog, tuđinskog pogleda, a ne sledeći konvencionalni dokumentaristički stil.

Janomami spaljuju malokalije kada migriraju, ako žele da se reše kuge ili ako umre važan vođa. Snimljeno infracrvenim filmom, 1976.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Janomami spaljuju kuće ukoliko se sele ili ukoliko se pojave bolesti ili ako umre važan vođa. Snimljeno infracrvenim filmom, 1976.
Janomami u Katrimani 1974.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Janomami 1974.

Izgradnja transkontinentalne magistrale kroz Amazoniju – projekat brazilske vojne vlade – dovela je do toga da region postane pogodan za krčenje šuma kao i za invazivne poljoprivredne programe.

Mlada Vakata, žrtva boginja, 1976.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Mlada Vakata, žrtva boginja, 1976.

Češći kontakti sa strancima su doneli pripadnicima plemena Janomamami epidemije bolesti na koje oni nisu imali imunitet. Čitave dve zajednice su nestale.

Neki pripadnici ovog plemena radili su na izgradnji autoputa u Katrimaniju. Fotografija nastala 1975.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Neki pripadnici ovog plemena radili su na izgradnji autoputa u Katrimaniju. Fotografija nastala 1975.

Ova situacija je podsetila Andujaru na genocid u Evropi i 1978. godine se uključila u političku kampanju za stvaranje plemenskih rezervata.

Odstupajući od umetničkog projekta, fotografije je sve više koristila da bi podigla svest i podržala pleme.

Njihova zemlja u Brazilu je konačno 1992. proglašena za autohtoni rezervat – park Janomami.

Adolescentkinja s perjem na fotografiji nastaloj 1976.

Claudia Andujar, courtesy Fondation Cartier.
Adolescentkinja s perjem na fotografiji nastaloj 1976.

Izložba Klaudije Andujar, Borbe plemena Janomami, biće postavljena 10. maja u Parizu u fondaciji Cartier pour l’art contemporain.

Sve fotografije su zaštićene autorskim pravima Klaudije Andujar i Fondacije Cartier.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)