Tvrdnje o korupciji, kovidu, krčenju šuma, pa čak i kanibalizmu, zaokupile su pažnju javnosti tokom predizborne kampanje za drugi krug brazilskih predsedničkih izbora koji se održavaju u nedelju.
Aktuelni predsednik Žair Bolsonaro odmeruće snage sa bivšim šefom države Luizom Inasiom Lula da Silvom.
BBC je proučio neke od glavnih taktika za napad kod oba kandidata.
- Može li Lula da se vrati na čelo Brazila
- „Glasaćemo za Bolsonara zato što je Bog“
- Predsednik Brazila suočen sa teškim optužbama zbog pandemije kovida
Klevete o satanizmu i kanibalizmu
Bolsonaro i Lula, obojica katolici, tražili su podršku glasača među evanđelistima, koji čine skoro trećinu stanovništva Brazila.
Međutim, njihove strategije bile su prepune verskih dezinformacija.
Jedan primer je video snimak koji su podelila dvojica Bolsonarovih sinova i drugi političari, a na kom influenser sa društvenih mreža koji sebe opisuje kao satanistu izražava podršku Luli.
Video je postao viralan, zajedno sa porukama u kojima se govori da se Brazil dovodi u „duhovnu opasnost“ ako Lula bude bio izabran – uprkos tome što influenser nema nikakve veze sa bivšim predsednikom i nema nikakvog uticaja na njegovu politiku.
Lulina kampanja izdala je saopštenje u kojem se odbacuje bilo kakvo učešće u klanjanju đavolu, a video je zabranio Izborni sud, telo koje nadzire glasanje.
U međuvremenu, Lulin predizborni tim ukazao je na Bolsonarov intervju iz 2016. za Njujork tajms u kom on kaže da je posetio domorodačku zajednicu u Brazilu koja je navodno kuvala mrtvu osobu i da je tražio da gleda kako to rade.
Da bi mu bilo dozvoljeno da gleda, prisetio se on u intervjuu, rečeno mu je da mora da se pridruži obroku.
„Pojeo bih to“, rekao je on. „Ne bih imao problema da pojedem domoroca.“
Ali on je dodao da njegova pratnja nije želela da ide, pa onda nije išao ni on.
Lulin predizborni tim objavio je snimak sa intervjuom iz 2016, rekavši:
„To je monstruozno. Bolsonaro priznaje da bi jeo ljudsko meso.“
Bolsonaro se žalio Izbornom sudu, koji je zabranio snimak Lulinog predizbornog tima, rekavši da je intervju izvučen iz konteksta.
Glavešine naroda Janomami, domorodačkog plemena koje je Bolsonaro pominjao, negirale su njegovu tvrdnju i uveravali da ne praktikuju kanibalizam.
Zaštita amazonskih prašuma
Prašume igraju vitalnu ulogu u apsorbovanju štetnog ugljen dioksida koji bi inače pobegao u atmosferu, i čine oko 60 odsto Amazonije u Brazilu.
Oba kandidata tvrdila su da imaju bolji učinak u njihovoj zaštiti.
Tokom predsedničke debate uživo u oktobru, Lula je rekao:
„U našoj vladi, imali smo najnižu stopu krčenja šuma u Amazoniji, a u vašoj je svake godine najviša.“
Bolsonaro je odgovorio:
„Guglajte ‘krčenje šuma od 2003. do 2006′, za četiri godine Luline vlade. Potom napravite pretragu od 2019. do 2022’.“
„Tokom tvoje vlade, dvostruko su se više krčile šume nego tokom moje“, dodao je on.
Istina je da je količina krčenja šuma tokom prve tri godine Bolsonarove vlade značajno manja nego u istom periodu pod Lulom – oko 34.000 kvadratnih kilometara, naprema 71.000 kvadratnih kilometara, prema Nacionalnom institutu za svemirsko istraživanje (Inpe).
Ali, posle Luline prve dve godine mandata, stopa krčenja šuma značajno je opala, i u vreme kad je napuštao položaj u januaru 2011, bila je na rekordno niskom nivou.
Pod Bolsonarom, stopa krčenja šuma rasla je svake godine, nastavivši trend koji je započeo nekoliko godina pre nego što je preuzeo dužnost u januaru 2019.
On je primenjivao politiku za koju kritičari kažu da ukida ključne zaštitne mehanizme, a broj krivične tužbi za ilegalnu seču značajno je opao tokom njegovog mandata.
Optužbe za korupciju
Korupcija je bila centralna tema u kampanji.
Bolsonaro je istakao veliki skandal sa korupcijom, koji je započeo za vreme Lulinog mandata, kad su ukradene milijarde dolara u mitu i precenjenim naftnim ugovorima povezanim sa državnom naftnom kompanijom Petobras.
Sam Lula bio je proglašen krivim za učešće u korupciji i 2017. je osuđen na zatvorsku kaznu.
Njegova presuda je poništena prošle godine, što mu je uopšte omogućilo da se kandiduje na izborima.
S druge strane, Lula je upro prstom u Bolsonara zato što je ovaj omogućio korupciju i optužio ga za gubljenje kontrole nad finansijama zemlje.
Pod tim je mislio na „tajni budžet“ uvršćen u zakon o budžetu usvojen 2019, omogućivši da federalni poslanici troše javna sredstva uz vrlo ograničenu kontrolu.
Bolsonaro negira da je to odobrio.
„Stavio sam veto na to, a Kongres je poništio taj moj veto“, rekao je on tokom debate 16. oktobra.
To nije istina.
Isprva, u novembru 2019, Bolsonaro jeste stavio veto na novi mehanizam uvršćen u budžet.
Mesec dana kasnije, međutim, iz samog predsedništva Kongresu je poslat novi predlog zakona, sa sve „tajnim“ mehanizmom, koji je odobren.
„To je institucionalizacija korupcije, način da se potkupi Kongres uz pomoć budžeta države“, kaže Bruno Brandao, izvršni direktor brazilskog nacionalnog ogranka Transparensi internešenela.
On ističe da su novinari i policija dokazali da postoje široko rasprostranjene malverzacije u izdvajanju ovih javnih sredstava.
Borba protiv kovida
Bolsonaro je optužen za širenje dezinformacija o vakcinama protiv kovida, a odbio je i da sam primi vakcinu.
Lula je oštro kritikovao Bolsonarove napore da kontroliše pandemiju.
On je istakao stopu smrtnosti u zemlji, rekavši:
„Brazil čini 3 odsto svetske populacije, a Brazil je imao 11 odsto svih smrti od pandemije u svetu.“
Tačno je da na Brazil odlazi skoro 11 odsto svetskih zvaničnih smrti od kovida, sa više od 687.000 zabeleženih smrti, prema Univerzitetu Džons Hopkins.
To je druga najviša stopa smrtnosti na svetu posle Sjedinjenih Američkih Država.
Takođe, to je jedna od najviših stopa smrtnosti u svetu u odnosu na ukupan broj stanovnika – mada ne toliko visoka kao u susednom Peruu.
Ali zvanične cifre možda ne odražavaju do kraja pravi broj smrti u mnogim zemljama, jer testiranje nije uvek dostupno.
Lula je takođe doveo u pitanje količinu vremena neophodnu za davanje vakcina protiv kovida.
Braneći učinak svoje zemlje, predsednik Bolsonaro je rekao:
„Kupili smo više od 500 miliona doza vakcina… a Brazil je jedna od najvakcinisanijih zemalja na svetu u najbržem roku.“
Bolsonarova vlada je sada kupila oko 750 miliona doza, ali njene prve narudžbe su se javile mnogo kasnije u odnosu na neke druge zemlje.
To je značilo da je vakcinacija odlagana i isprva je kasnila za mnogim drugim latinoameričkim zemljama i širom sveta.
Brazil je sada dao 220 doza na 100 ljudi, ali to je i dalje ispod rezultata nekih drugih zemalja u regionu, uključujući Argentinu, Čile i Peru.
Pogledajte video – kako Bolsonaro podriva poverenje u izborni sistem
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
