Andre Sikueira, doktor iz fondacije Osvaldo Kruz (Fiokruz), jedne od vodećih brazilskih zdravstvenih agencija, nema dlake na jeziku.

Uprkos tome što je proveo svega nekoliko dana kao specijalni izaslanik Pan-američke zdravstvene organizacije u domorodačkom rezervatu naroda Janomami, u Amazoniji, video je dovoljno patnje da nedavno dospe u sve nacionalne i internacionalne vesti.

„Ono što smo videli veoma je teška zdravstvena situacija, pacijenti pate od teške neuhranjenosti, respiratornih infekcija, čestih slučajeva malarije i bolesti dijareje. Uz to, nema dovoljno timova i zdravstvene strukture“, rekao je za BBC Sikueira.

„Prisustvovati ovom stepenu patnje uživo veoma je potresno.“

U nedelji počev od 15. januara, predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost prvog dana Nove godine, proglasio je vanredno stanje u javnom zdravlju na ovoj teritoriji pošto se ispostavilo da je stotine dece pripadnika naroda Janomami umrlo od neuhranjenosti u prethodne četiri godine.

„Zločin sa predumišljajem“

Smrti su povezane sa zagađenjem vode izazvanim rudarstvom i sečom drveća u gustoj šumskoj oblasti, gde nema dovoljno dostupne hrane.

Predsednik Lula je lično posetio oblast 21. januara i nazvao situaciju „nehumanom“, pre nego što je optužio prethodnika Žaira Bolsonara za genocid nad prašumskim plemenom.

Brazil President Lula speaks to an Yanomami child during a visit to Roraima on 21 January

„Ovo je više od humanitarna krize, ono što sam video u Roraimi je genocid: zločin sa predumišljajem nad narodom Janomami, koji je počinila vlast neosetljiva na ljudsku patnju“, rekao je on.

„Došao sam ovde da kažem da ćemo se prema domorodačkom narodu odnositi kao prema ljudskim bićima.“

Na kanalu aplikacije za poruke Telegram, Bolsonaro je nazvao Lulin govor „farsom“ i rekao da je „od 2020. do 2022. dvadeset zdravstvenih inicijativa skrenulo posebnu pažnju na domorodačke teritorije“.

Stotine umrle dece

Procenjuje se da u rezervatu naroda Janomami živi 28.000 domorodaca.

Oni love, bave se poljoprivredom „poseci i spali“ malih razmera, i žive u malim, raspršenim, polutrajnim selima.

Tokom četiri godine na vlasti (2019-22), Bolsonaro je često kritikovao veličinu domorodačkih rezervata i obećao da će otvoriti neke od njih za poljoprivredu i rudarstvo.

Njegova vlada oslabila je ekološke zaštite, a kritičari kažu da je njegova retorika ohrabrila ilegalne aktivnosti u oblasti.

Procenjuje se da u rezervatu naroda Janomami danas operiše oko 20.000 ilegalnih rudara, u oblasti bogatoj zlatom, dijamantima i mineralima.

Rudari su u ovom kraju 2021. godine otvorili vatru na pripadnike Janomamija iz automatskih oružja.

Nova Lulina vlada tvrdi da je od 2019. godine više od 500 domorodačke dece umrlo od izlečivih bolesti.

„Ova do sada neviđena i katastrofalna zdravstvena kriza koja je zadesila narod Janomami u severnom Brazilu je genocid koji se sprovodi godinama“, kaže u saopštenju Sara Šenker, stručnjakinja za domoroce pri nevladinoj organizaciji za ljudska prava Survajval internešenel.

„Bivši predsednik Bolsonaro je namerno otvorio kapije ove teritorije i ohrabrio hiljade lovaca na zlato da nahrupe unutra.

„Raspustio je domorodačku zdravstvenu službu i ignorisao očajničke pozive na delanje od domorodačkih organizacija, Survajvala i mnogih drugih kad su razmere krize postale očigledne.“

Najveći domorodački rezervat u Brazilu

Prema nevladinoj organizaciji Instituto Socioambiental (ISA), jedne od glavnih organizacija koje rade sa pravima domorodačkih naroda u Brazilu, domorodački rezervat Janomamija naseljava osam naroda i sastoji se od oblasti od 9,6 miliona hektara, skoro veličine Južne Koreje.

Ova teritorija, koja se nalazi između država Amazonas i Roraima blizu granice Brazila i Venecuele, ratifikovana je i priznata od brazilske vlade 1992. godine, putem ukaza koji je potpisao tadašnji predsednik Fernando Kolor.

ISA ističe četiri „potencijalna rizika i postojeća problema“ na domorodačkoj zemlji Janomamija: ilegalni rudari, ribari, lovci i rančeri.

Među ovim pretnjama, rudari na zlato postali su jedna od glavnih briga i za stanovnike ove oblasti i za stručnjake.

Izveštaj nazvan „Janomami na udaru“, objavljen u aprilu prošle godine uz tehničku podršku ISA, zabeležio je ilegalno iskopavanje zlata i drugih minerala u regionu.

U dokumentu su eksperti istakli da je uništavanje šume rudarskim aktivnostima „drastično poraslo“ od 2016.

„Između 2016. i 2020, rudarstvo je poraslo za ni manje ni više nego 3.350 odsto“, glasio je tekst.

U izveštaju se takođe ističe da je širenje rudarstva u domorodačkom rezervatu povezano sa „značajnim smanjenjem“ kvaliteta života stanovnika regiona, uz koji ide pogoršavanje pokazatelja nasilja, zdravstvene i socijalne podrške.

Roraima, država u kojoj se nalazi deo rezervata Janomami, imala je jednu od najvećih stopa nasilja nad domorodačkim narodima u Brazilu, prema najskorijem izdanju Atlasa nasilja, koji je objavio Institut primenjenog ekonomskog istraživanja (Ipea) 2021.

Zdravstveni problemi

Ilegalno rudarstvo je povezano sa češćom pojavom zaraznih bolesti u domorodačkim zajednicama, naročito malarije.

Doktor Sikueira objašnjava da rudari cirkulišu kroz mnoge oblasti i često koriste krijumčarene lekove koji minimizuju simptome malarije, ali ne eliminišu parazit iz njihovih tela.

„Oni na kraju završe kao izvor širenja patogena, jer nose bolest u oblasti u kojima je situacija pre toga bila pod kontrolom“, kaže on.

Izvlačenje minerala u oblasti zavisi od upotrebe žive, toksičnog jedinjenja koje kontaminira vodu i izvore hrane.

Izloženost ovoj supstanci povezana je za nizom zdravstvenih problema, kao što su neurološke bolesti kod novorođenčadi.

Grupe za zaštitu prava domorodaca izveštavaju da se situacija pogoršala i zbog „opšteg stanja neizvesnosti nametnutog povećanom cirkulacijom naoružanih tražilaca ruda u različitim oblastima teritorije“, za koje kaže da je omelo pružanje zdravstvenih usluga domorodačkoj populaciji.

„Bilo je pritužbi da su rudari prisvojili lekove rezervisane za domorodačke narode“, dodaje doktor Sikueira.

Medicinski stručnjak objašnjava da ako se postavi dijagnoza malarije i ona počne da se leči u roku od 48 sati od prvog pojavljivanja simptoma, moguće je smanjiti prenošenje na druge ljude.

„Ali ilegalno rudarstvo demobiliše timove zdravstvenih profesionalaca, koji ne mogu više da se staraju o zaraženim pacijentima i leče ih.“

Ova kombinacija faktora pomaže da se objasni slika podeljena u svetu poslednjih dana, na kojoj se vide neuhranjena deca, odrasli i stariji ljudi u kritičnom zdravstvenom stanju.

Sledeći koraci

Predsednik Lula je obećao da će se izboriti sa ilegalnim rudarstvom u rezervatu, a medicinska radna grupa Ministarstva zdravlja poslata je u region 23. januara da podigne poljsku bolnicu u Boa Visti, glavnom gradu Roraime.

Medics and nurses from Brazil's Universal Health System (SUS) boarding a plane to Roraima

Najmanje 16 pripadnika naroda Janomami prebačeno je istog dana helikopterom iz rezervata.

Zdravstvene vlasti su takođe najavile da će tim od osam pojedinaca biti prebačen u region Surukuku, deo teritorije Janomamija.

„Ovo je kriza javnog zdravlja i mi ćemo je rešiti“, izjavila je ministarka zdravlja Nisija Trinidade 21. januara prilikom posete rezervatu.

„Ali društvo mora da zna šta se ovde dešava.“

Brazilske vlasti su takođe počele da dele pomoć u hrani.

Istraga

Ministar pravde Flavio Dino najavio je istragu o mogućim zločinima počinjenim nad narodom Janomami.

„Postoje ozbiljne naznake genocida, koje će istražiti federalna policija“, rekao je Dino.

Ali doktor Sekueira upozorava da problemi sa kojima se suočio narod Janomami može da se pronađe i na drugim domorodačkim teritorijama širom Amazonije.

„Znamo da postoje problemi u Rio Negru i Alto Solimoesu, na primer. Bio sam tamo prošle godine i video sličnu situaciju odsustva pomoći i nege“, kaže on.

„Ovo je nešto što mora hitno da se rešava, zato što naša ljudskost zavisi od toga.“

Pogledajte video