U ranim satima 24. juna 2016. godine, jedan viši političar Konzervativne stranke opisao je iznenađujući rezultat glasanja da se izađe iz Evropske unije (EU) kao revolucionarni trenutak u britanskoj politici.
Lako je videti zbog čega.
Pre referenduma, članstvo u EU bila je centralna tačka britanske politike više od 40 godina.
Bio je to kamen temeljac domaće i strane politike, a članstvo u bloku bilo je prihvatano i nije smatrano kontroverznim u obe glavne političke partije.
- Bregzit je gotov – počela je nova era za Veliku Britaniju
- Najdžel Faraž: Priča o „Mister Bregzitu“
- Nekad i sad: Kako je Velika Britanija proslavila ulazak u EU
Danas su konzervativci stranka koja je otvoreno za Bregzit, a laburisti, iako manje zagriženi, svakako nisu za povratak u EU.
Naravno, kao i sa svim drugim revolucijama, procenu njenih uspeha ili promašaja donosiće istoričari i obični ljudi mnogo godina od sada.
Ali pet godina kasnije, šta za sada možemo da kažemo?
Javno mnjenje
Bregzit je podelio ljude vatrenije nego bilo kad još od kratkog engleskog građanskog rata u 17. veku.
To nije preveliko iznenađenje, budući da su sam referendum i trvljenja od tada postavili najdublja pitanja o tome kako se ljudi osećaju povodom identiteta i položaja Velike Britanije u svetu.
Da li su napredovali ili bili oštećeni u globalizovanoj privredi, i da li se osećaju prijatno u Britaniji koja postala više multi-etnička i multi-rasna.
Pet godina kasnije, ankete pokazuju da je zemlja ostala podeljenija nego ikad po pitanju Bregzita, iako je to možda manje bučno ili očigledno posle postizanja trgovinskog sporazuma i poslednje faze britanskog izlaska krajem 2020.
Anketa koju je sproveo cenjeni Nacionalni centar za javno istraživanje (NatCen) pokazuje da bi 82 odsto ljudi ponovo glasalo potpuno isto i da zemlja ostaje ravnomerno podeljena oko toga da li je s naknadnom pameću to bio dobar ili pogrešan potez.
I ako bi se održao referendum o ponovnom ulasku u EU, ankete isto tako govore da bi rezultat bio jednako tesan kao 2016.
Kuda će javno mnjenje poći odavde očigledno će zavisiti od toga šta će se dalje dešavati i da li će glavna opoziciona Laburistička stranka odabrati da kampanju zasniva na Bregzitovim problemima ili da ćuti iz straha od otuđivanja glasača iz redova radničke klase koji su za odlazak iz EU.
- Bregzit: Pet najčešćih pitanja na Guglu
- Kakav je odnos britanskog premijera prema istini
- „Dobrodošli u Bregzit, zaplenjujemo vam sendviče“
Političko prestrojavanje
I tako glatko stižemo do revolucije u britanskoj politici koju je izazvao Bregzit.
Grubo rečeno, doveo je do krupnog prestrojavanja, sa ljudima koji sada glasaju po pitanjima identiteta i kulture, a ne samo ekonomije.
Iako je donekle grubo pojednostavljivanje, nekada su, što ste siromašniji i manje obrazovani bili, veće šanse bile da glasate za levicu i Laburiste.
Sada se to u velikoj meri preokrenulo, budući da su upravo ti glasači uglavnom podržali Bregzit.
To znači da su deindustrijalizovani siromašniji delovi severne Engleske glasali za konzervativce prvi put posle mnogo decenija, ponekad čak prvi put u istoriji.
A u nekim u naprednim delovima juga sa visokim procentom glasača za ostanak aktuelni konzervativni poslanici pomalo su se unervozili.
Još jednom, da li je ovo prestrojavanje trajno zavisiće od onoga što sledi, a što me ponovo dovodi do moje poente da će o tome morati da sude budući istoričari – a ne novinari.
- Bregzit: Sve što morate da znate
- Srbi u Velikoj Britaniji nakon izbora: (Ne)izvesnost Bregzita
- Vendi Morton: „Mi napuštamo Evropsku uniju, ali ne napuštamo Evropu“
Stanje nacije
Najozbiljnija posledica Bregzita verovatno je njegov potencijalni uticaj na sam opstanak Ujedinjenog Kraljevstva.
U Škotskoj, gde je 62 odsto ljudi glasalo za ostanak u EU, Škotska nacionalna partija, koja se zalaže za nezavisnost i za EU, Bregzit doživljava kao opravdanje za održavanje još jednog referenduma o nezavisnosti od Velike Britanije.
Iako aktuelne ankete pokazuju da bi svako glasanje bilo tesno, ako se taj referendum ikad održi, nije teško zaključiti da je Bregzit bio taj koji je ponovo oživeo čitavo to pitanje škotske nezavisnosti.
- Ko je Nikola Sterdžen i može li da odvede Škotsku do nezavisnosti
- Da li sledi novi referendum za nezavisnost Škotske
U Severnoj Irskoj, Bregzit je destabilizovao njenu ionako izdeljenu politiku.
Prosto rečeno, odluka Borisa Džonsona da napusti jedinstveno tržište i carinsku uniju EU – takozvani tvrdi Bregzit – značila je da je regulatorna granica morala da se postavi negde između Velike Britanije i EU.
Istorija nasilja značila je da takva granica ne sme da se nađe između Severne Irske i Irske Republike.
Umesto toga, postavljena je u Irskom moru, efektivno otežavši trgovinu između Severne Irske i ostatka Velike Britanije.
U onome što neko može da smatra vrhunskom ironijom, budući da su 2016. protestanti bili mnogo skloniji da glasaju za odlazak iz EU od katolika, sada je unionistička zajednica besna na trgovinske sporazume zbog kojih se oseća manje britanski.
U ovom trenutku su ti sporazumi izvor krupnih i zabrinjavajućih napetosti ne samo u Severnoj Irskoj, već i između Velike Britanije i EU, potencijalno dodatno pokvarivši postbregzitovske odnose Londona i Brisela.
Pogledajte video o balkanskoj dijaspori i Bregzitu
Ekonomija Bregzita
Najveći deo argumenata tokom referenduma i posle njega prirodno se vrteo oko toga koliko je ekonomski mudro napustiti EU, a posebno oko njenog jedinstvenog tržišta i carinske unije.
Budući da je Velika Britanija EU zaista napustila tek krajem 2020. sa ograničenim trgovinskim sporazumom – ograničenim zato što je pokrio samo robu, ali ne i usluge – teško je proceniti njegov pšrivredni uticaj.
Vladine zvanične brojke do sada svakako sugerišu strmoglavi pad trgovine sa EU u prva tri meseca 2021. od 23,1 odsto u odnosu na isti period iz 2018. godine.
Koliko će taj pad biti trajan i koliko on ima veze sa pandemijom teško je reći.
Mada, skorašnje istraživanje poslovanja koje je izvršio zvanični Biro za nacionalnu statistiku sugeriše da je Bregzit trenutno veći razlog za zabrinutost kompanija koje trguju sa Evropom od Kovida.
A što se tiče slavnog britanskog sektora finansijskih usluga (koji nije pokriven trgovinskim sporazumom), iako analiza konsultantske firme EY pokazuje da je i dalje najveći u Evropi, na Britaniju sada ide po jedna funta od svakih pet potrošenih na globalne finansijske usluge.
Za razliku od toga, 2019. kada je na Britaniju išla po jedna od svake četiri funte, te je jasno da se radi o velikom padu.
- Pomoćnik britanskog premijera u sred skandala – o čemu se radi
- Rafal po britanskom premijeru: „Umrle su desetine hiljada ljudi koje nisu morale da umru“
Šta dalje?
Sada je jasno da će Bregzit biti proces, a ne događaj – nešto što su i kampanja za ostanak i za odlazak iz EU pogrešno sugerisale na referendumu.
Kuda će taj proces ići iz ove tačke zavisi od lidera u Londonu i širom EU.
I jedna misao za kraj.
Žestoka podeljenost povodom Bregzita prirodno je značila da je žiža Britanije kao zemlje bila usmerena ka unutra.
Oba tabora uglavnom su podjednako nesvesna cene koju je Velika Britanija morala da plati u poslednjih pet godina za sopstveni položaj u svetu.
Pravično ili nepravično, Bregzit se među britanskim saveznicima i neprijateljima širom sveta doživljava kao strateška greška, što je percepcija sa posledicama koje je, ponovo, teško predvideti.
Bilo da je greška, nova prilika ili nešto sasvim treće, samo će istoričari moći to da kažu, a malo je verovatno da će se čak i oni oko toga složiti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
