„Izgubili smo jako mnogo prijatelja i srce nas boli zbog toga“, rekao je Ričard Vorik, koji je sedamdesetih godina bio đak, a kasnije mu je postavljena dijagnoza HIV-a.
Ričard sebe opisuje kao srećnika, jer, za razliku od mnogih njegovih drugara, on je još živ.
U javnoj istrazi će se ove nedelje saslušati učenici, roditelji i bivše osoblje britanske privatne škole koju je zadesila „najgora zdravstvena katastrofa u istoriji Nacionalne zdravstvene službe ove zemlje“.
Od 1974. do 1987. godine, više od 120 dece bilo je lečeno od hemofilije u Treloarovom koledžu, privatnoj školi za decu za fizičkim invaliditetom u okrugu Hempšir, u južnoj Engleskoj.
- Testiranje na HIV: „Crv sumnje je postojao, iako nisam imao rizične odnose“
- „Zašto sam na mrežama podelila slike kako se borim za život protiv Kovida-19″
- Misteriozna moždana bolest zbunjuje lekare u Kanadi
Iako je radio u okviru škole, specijalistički centar vodila je NHS i imao je vlastiti zaduženi medicinski tim.
Najmanje 72 dece umrlo je pošto je primilo lek kontaminiran HIV-ovom i viralnim hepatitisom.
„To je izazvalo veliku anksioznost i uznemirenost kod tih dečaka“, kaže za BBC pred saslušanje bivši direktor škole Alek Makferson, jedan od svedoka spreman da odgovara na sva pitanja.
„Unelo je veliki bes u njih – zašto ja, zašto se ovo desilo meni, zašto sam dobio tu strašnu bolest?“
Uvezena plazma
Smatra se da je u skandalu sa kontaminiranom krvlju, koji se u ono vreme proširio mnogo dalje od Treloarovog koledža, zaraženo oko 5.000 ljudi širom Velike Britanije.
Neke procene ukazuju da ih je bilo mnogo više, čak oko 30.000 pogođenih pacijenata.
Umrlo je skoro 3.000 ljudi.
Nakon mnogo godina kampanja i pritisaka, javna istraga je posle 2019. godine započela da sakuplja dokaze od ljudi pogođenih ovim skandalom.
- Revolucionarna doktorka koja je spasila živote hiljade žena
- Život i smrt sa HIV-om: „Nema više sahranjivanja u crnim vrećama, ali ima u metalnim sanducima“
- Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
Šta je hemofilija?
To je retko genetsko stanje kod kog se krv ne zgrušava kako treba. Najčešće pogađa muškarce.
Ljudi s ovim krvnim poremećajem proizvode manje količine proteina ključnog za zgrušavanje krvi poznatog kao Faktor VIII i IX.
Ali, kako je sve počelo?
Sredinom sedamdesetih, novi metod lečenje hemofolije, poznat kao Faktor VIII/IX, postao je prvi put naširoko dostupan.
Nudio je osobama sa teškim oblikom hemofilije priliku za normalan život bez rizika od krvarenja.
NHS nije bila sposobna sama da nabavi zalihe ljudske krvne plazme neophodne za pravljenje leka tako da je ona uvožena iz inostranstva, najviše iz SAD-a.
Veći deo plazme stizao je od davalaca kao što su zatvorenici i narkomani, koji su prodavali svoju krv.
Ove grupe bile su podložnije krvnim bolestima.
Rizik od kontaminacije bio je dodatno povećan zato što se Faktor VIII pravio sakupljanjem plazme na jedno mesto od čak 40.000 davalaca i njenim koncentrisanjem.
U ono vreme, HIV još nije bio dijagnostifikovan, a razumevanje hepatitisa još je bilo u povoju.
U Velikoj Britaniji, provera svih krvnih proizvoda počela je tek 1991. godine.
- Šta je spinalna mišićna atrofija i zašto je lek toliko skup
- „Krv nema alternativu“: Zašto je važno biti redovan davalac
Skandal sa kontaminiranom krvlju
Ti nepregledani kontingenti plazme bili su naširoko kontaminirani hepatitisom A, B, C i kasnije HIV-om, što je dovelo do zaražavanja hiljade hefomiličara širom Velike Britanije.
Ejd Gudjir stigao je u Treloar 1980. sa 10 godina.
Opisao je život kao „divan“, sa nastavnicima, medicinskim sestrama i dobrim prijateljima punim podrške.
Kao i desetine drugih dečaka u školi, dobio je Faktor VIII da bi se bolje kontrolisalo njegovo krvarenje.
„Posle jedne od prvih injekcija koje su mi dali, dobio sam hepatitis i stavljen sam u izolaciju na dve nedelje“, rekao je on.
On je 1985. godine odveden u malu kancelariju sa grupom dečaka kojima je rečeno da su pozitivni na HIV – tada novootkriveni virus za koji nije postojalo lečenje i koji je sugerisao kratak životni vek.
„Lekar je bio uznemiren i pokazivao je prstom na nas, ti ga imaš, ti ga nemaš. Vratio sam se nazad na čas do 13:50. Nisam čak ni dobio slobodno popodne“, rekao je on.
„Jedan moj prijatelj je uzeo biljku u saksiji i razbio je o zid centra za hemofiliju. Bio je prelep letnji dan i sećam se kako sam se zapitao koliko ću još ovakvih izlazaka sunca videti?“
- „Primao sam hemioterapiju i spremao se da biciklom pređem 1.600 kilometara“
- Revolucionarna doktorka koja je spasila živote hiljade žena
„Progoni nas svaki dan“
Ejdova dvojica braće umrla su posle lečenja Faktorom VIII – Džejson od side 1997. godine, a Geri 2015. godine od zdravstvenih problema povezanih sa hepatitisom C.
Za učenike poput Ejda i Ričarda to je značilo život sa stigmom nečega što je tada bila malo poznata bolest.
Učenike su pratili novinari ispred školskih kapija i izvikivali im pitanja u vezi sa njihovim HIV statusom.
Samo je 32 od 122 hemofiličara koji su pohađali školu između 1974. i 1987. godine živo danas.
Većina je umrla od HIV-a i viralnog hepatitisa.
Porodice žele da znaju zašto im ranije nije rečeno za potencijalne rizike od Faktora VIII i zašto je prošlo toliko mnogo vremena pre nego što je lek počeo da bude tretiran toplotom kako bi ubio viruse i druge kontaminate.
Bivši učenici pružiće dokaze u istrazi, neki od njih anonimno, zajedno sa roditeljima dece koja su izgubila živote.
„Ono što se desilo u školi proganja nas još uvek svaki dan“, kaže Stiven Nikols, bivši učenik koji se zarazio hepatitisom C posle lečenja.
„Nikad nećemo zaboraviti Treloarovu priču i uspomene na ono što se tamo desilo.“
Centar za hemofiliju na školskoj lokaciji vodili su doktori i sestre iz NHS-a a ne osoblje koje je direktno zapošljavala škola, koja i dan-danas neguje decu sa fizičkim invaliditetom.
„Iako nikad ni u jednom trenutku niko nije rekao da je to bila Treloarova krivica, to je tragičan deo naše prošlosti“, rekla je škola u saopštenju.
„To je bilo, i još uvek je, veoma teško vreme za naše pogođene bivše đake, njihove porodice i osoblje koje je u tom trenutku ovde radilo.“
Pogledajte video o pandemijama i novoj normalnosti
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
