Novi dokazi do kojih je došao BBC Njuz bacaju dodatnu sumnju na verziju grčke obalske straže o događajima oko prošlomesečnog smrtonosnog potonuća broda sa migrantima, u kojem je poginulo do 600 ljudi.
Dvojica preživelih su opisali kako ih je obalska straža pritiskala da identifikuju devet Egipćana na brodu kao trgovce ljudima.
Novi video snimak prenatrpanog broda koji tone takođe dovodi u pitanje izveštaje grčke obalske straže.
Snimljen je kada je rečeno da je brod na „stabilnom kursu“.
BBC Verifaj je potvrdio da je snimak napravljen kada je obalska straža tvrdila da brodu nije potrebno spasavanje – a u stvari ga je snimila sama obalska straža.
Takođe smo potvrdili da je veći brod u pozadini naftni tanker Feitful Vorior (Faithful Warrior), od kojeg je zatraženo da dostavi zalihe migrantskom brodu.
- „Umesto da nas spasu, potopili su brod“
- Još najmanje 500 ljudi se vode kao nestali posle potapanja broda u grčkim vodama
- Više od 90 golih migranata na grčko-turskoj granici, UN šokirane
Zvanični izveštaj grčke obalske straže je već bio osporen u izveštaju BBC Verifaja – ali sada smo videli sudske dokumente koji pokazuju ozbiljna neslaganja između izjava svedoka preživelih koje je uzela obalska straža i ličnih dokaza kasnije predočenih sudiji.
Prevodilac je takođe izneo svoj izveštaj o istrazi krijumčarenja ljudi prošle godine, nakon što je još jednu grupu migranata spasila obalska straža. On opisuje kako je svedoke tog incidenta zastrašila obalska straža. Sudski slučaj je obustavljen pre nego što je stigao do suđenja.
Otkrića otvaraju nova pitanja o tome kako se grčke vlasti nose sa takvim katastrofama.
I grčka obalska straža i grčka vlada nisu komentarisale i odbile su naše zahteve za intervju.
Preživeli ‘ućutkani i zastrašeni‘
Ubrzo nakon potonuća 14. juna, devet Egipćana je privedeno i optuženo za ubistvo iz nehata i krijumčarenje ljudi.
Ali dvojica preživelih u katastrofi kažu da su grčke vlasti ućutkale i zastrašile migrante, nakon što su nagovestili da je obalska straža možda kriva za tragediju.
Proteklih mesec dana izneti su navodi da je obalska straža koristila uže za vuču ribarskog broda, zbog čega je potonuo.
Dvojica preživelih sa kojima smo razgovarali u Atini – koje zovemo Ahmad i Musab da bi zaštitili njihov identitet – kažu da se upravo to dogodilo.
„Pričvrstili su uže sa leve strane. Svi su se pomerili na desnu stranu našeg čamca kako bi održali ravnotežu“, kaže Musab. „Grčki brod se brzo pomerio što je dovelo do prevrtanja našeg broda. Nastavili su da ga vuku na priličnu udaljenost.“
Muškarci su opisali kako su proveli dva sata u vodi pre nego što ih je pokupila obalska straža.
Kada sam ih pitao kako su znali da je toliko vremena prošlo, Musab je odgovorio da mu je sat još radio pa je tako mogao da zna.
Kada su stigli na kopno, u Kalamati, tvrde da je obalska straža rekla preživelima da „ućute“ kada su počeli da pričaju o tome kako su grčke vlasti izazvale katastrofu.
„Kada su ljudi odgovorili govoreći da je uzrok grčka obalska straža, zvaničnik zadužen za ispitivanje je zamolio prevodioca da kaže sagovorniku da prestane da priča“, kaže Ahmad.
Ahmad kaže da je onima koji su spaseni rečeno da budu zahvalni što nisu umrli.
Kaže da su se čuli povici: „Preživeli ste smrt! Prestanite da pričate o incidentu! Ne postavljajte više pitanja o tome!“
Muškarci kažu da se plaše da govore javno jer se plaše da će i oni biti optuženi kao Egipćani.
„Da postoji pravičan sistem, mi bismo doprineli ovom slučaju“, kaže Ahmad.
Muškarci su nam rekli da su obojica platili oko 4.000 evra za mesto na brodu. Ahmadov mlađi brat je takođe bio na brodu. Još se vodi kao nestalo lice.
Urušavanje sudskih predmeta
Pored ovog svedočenja koje su nam dali preživeli, videli smo sudske dokumente koji postavljaju pitanja o načinu na koji se prikupljaju dokazi koji će biti predstavljeni sudu.
U prvim izjavama petorice preživelih, niko nije pominjao da obalska straža pokušava da odvuče brod sa migrantima užetom. Ali nekoliko dana kasnije, pred sudijom, svi su objasnili da je došlo do neuspelog pokušaja da se odvuče.
Jedna početna izjava glasi:
Ali isti svedok je kasnije rekao sudiji:
Pogledajte video: Od izbegličkog kampa do Svetskog prvenstva – Sirijski fudbaleri u pohodu da postanu profesionalni igrači
BBC Verifaj nije razgovarao sa ovim svedocima i stoga ne možemo reći zašto su se njihovi iskazi promenili.
Grčka obalska straža je prvobitno negirala da je koristila uže – ali je kasnije to povukla, priznavši da je uže korišćeno. Ali je rečeno da je to urađeno samo da bi se pokušalo ukrcavanje na brod i procena situacije. Rečeno je da je to bilo najmanje dva sata pre nego što se ribarski brod prevrnuo.
Potvrđeno je da su 82 osobe poginule u potonuću, ali Ujedinjene nacije procenjuju da je još oko 500 izgubilo život.
Grčke vlasti kažu da su optuženi Egipćani deo lanca krijumčarenja i da su ih saputnici identifikovali. Preti im doživotni zatvor ako budu proglašeni krivima.
Neki preživeli navode da su neki od devet osumnjičenih maltretirali one koji su bili na brodu – dok druga svedočenja govore da su neki zapravo pokušavali da pomognu.
Ali Ahmad i Musab su nam rekli da je obalska straža naložila svim preživelima da kažu da je devet Egipćana krivo za trgovinu njima.
„Pritvoreni su i grčke vlasti su ih pogrešno optužile kao pokušaj da prikriju vlastiti zločin“, kaže Musab.
Zamenik tužioca Vrhovnog krivičnog suda Grčke sprovodi istragu, ali su pozivi – uključujući i UN-a – za međunarodnu, nezavisnu istragu do sada ignorisani. Evropska komisija je naznačila da veruje u grčku istragu.
Ali Ahmad i Musab nisu jedini zabrinuti oko grčke obalske straže.
- Najopasnije migrantske rute na svetu
- Stotine migranata spaseno kod Kanarskih ostrva
- Dve porodice razdvojene hiljadama kilometara ujedinjene u bolu
Prevodilac se javlja za BBC
Kada je devet Egipćana uhapšeno nekoliko sati nakon brodoloma, grčke vlasti su to navele kao primer efikasnog detektivskog rada.
Ali za Farzina Kavandu zvonila su zvona za uzbunu. Plašio se da se istorija ponavlja.
Kaže da je bio svedok kako je grčka obalska straža prošle godine optužila dvojicu nedužnih Iranaca za krijumčarenje ljudi, nakon spasavanja 32 migranta čiji je brod upao u nevolje prelazeći iz Turske.
Kavand, državljanin Velike Britanije koji govori farsi i živi u oblasti Kalamate 20 godina, bio je prevodilac tokom istrage obalske straže o tome šta se tada dogodilo.
On kaže da su migranti – 28 iz Avganistana i četvoro iz Irana – objasnili da su krenuli iz Turske i da su bili na moru osam dana pre nego što su spaseni.
Za to vreme, grčka obalska straža se približila brodu, a potom je otišla, rečeno mu je.
Dvojica muškaraca koji su govorili arapski napustili su brod nakon što je motor eksplodirao, rekli su Kavandi avganistanski migranti. Rekli su i da se većina ljudi na brodu smenjivala kako bi pokušala da odvedu oštećeni čamac na sigurno – uključujući i dvojicu optuženih Iranaca, koji su platili da budu na brodu kao i svi ostali.
„Oni (Iranci) su bili veoma traumatizovani“, rekao je Kavand.
„Ponavljali su mi da nikada nisu ni videli okean pre nego što su krenuli za Tursku. I stalno su im govorili da su kapetani, a oni su odgovarali: „Ne znamo ništa o brodu. Ne umemo ni da plivamo.“
Pogledajte video: Drama sa srećnim krajem – Migrantkinja se sama porodila na pustoj plaži u Grčkoj
Jedan od dvojice optuženih – čovek po imenu Sajid koji je bio suočen sa dugom zatvorskom kaznom – spasen je sa malim sinom, objasnio je Kavand.
„Pitao sam ga ‘Zašto si poveo dete od šest godina na brod?’ Odgovorio je da su nam krijumčari rekli da je to samo dva sata putovanja.“
Kavand je preneo njihove izveštaje obalskoj straži, tačno onako kako mu je rečeno – ali kaže da se, kada je video transkripte, svedočenje Avganistanaca promenilo. On se plaši da su izmenili izjave nakon pritiska grčkih vlasti.
Kaže da su mu Iranci rekli da je obalska straža pritiskala neke od njihovih saputnika iz Avganistana da ih nazovu krijumčarima – kako bi izbegli da budu „neprijatno tretirani“, da im preti zatvor i da će ih „vratiti talibanima.“
Slučaj je na kraju obustavljen.
Kavand kaže da nije bio voljan da ponovo pomaže grčkoj obalskoj straži. Kaže da kada su Sajed i njegov sin pušteni iz pritvora, 1.500 evra koji su im oduzeti nisu vraćeni.
„Događaj se završio tako što sam pomislio da ne želim ovo ponovo da radim jer oni nisu pokušavali da dođu do suštine istine. Pokušavali su da izaberu nekoliko momaka i optuže ih da su krijumčari ljudi.“
Sve ove optužbe je grčkim vlastima izneo BBC – ali nismo dobili nikakav odgovor. Naš zahtev za intervju sa grčkim ministrom pomorstva – koji nadgleda obalsku stražu – takođe je odbijen.
- Tražioci azila, migranti ili izbeglice: Ko je ko
- Intervju na tepihu, sirijsko kumstvo i ljudi duhovi – jedan dan na izbegličkoj ruti sa Nikolom Kovačevićem
- Branka Katić za BBC: Kakvi smo ljudi ako nas tolika muka i nedaća ostavlja ravnodušnima
Grčka je ranije optužena za kršenje ljudskih prava
Advokatica iz Kalamate Krizanti Kauni kaže da je videla i druge krivične postupke pokrenute protiv navodnih krijumčara ljudi koji su je uznemirili.
Uključena je u više od 10 takvih slučajeva, kaže nam.
„Moja zabrinutost je oko prevoda, načina na koji se prikupljaju dokazi i – kasnije – sposobnosti optuženih da ospore ove dokaze“, rekla je ona.
„Zbog ove tri tačke, mislim da nema dovoljno zaštitnih mehanizama prema međunarodnom pravu i na kraju ne verujem da je pravda zadovoljena.“
Nova studija je pokazala da je prosečno suđenje u Grčkoj migrantima optuženim za krijumčarenje ljudi trajalo samo 37 minuta, a prosečna zatvorska kazna bila je 46 godina.
Studija, koju je inicirala grupa Zeleni/Evropska slobodna alijansa u Evropskom parlamentu, razmatrala je 81 suđenje u kojima je učestvovalo 95 ljudi – od kojih je svima suđeno za krijumčarenje u osam različitih oblasti Grčke između februara 2020. i marta 2023.
Studija tvrdi da su se presude često donosile na osnovu svedočenja jednog policajca ili službenika obalske straže i da se u više od tri četvrtine slučajeva nisu pojavili na sudu da bi njihovi dokazi bili unakrsno ispitani.
Ahmad kaže da on i ostali preživeli sada žele da vlasti izvuku olupinu broda i ljude koji su s njim poginuli, ali im je rečeno da je preteško i da je voda preduboka.
On ovo upoređuje sa ogromnim količinama novca i resursa potrošenim na potragu za pet ljudi na podmornici Titan u severnom Atlantiku u junu.
„Ali nas je bilo stotine“, kaže on. „To nije samo brod. To su naši prijatelji i porodica.“
Dodatno izveštavanje: Nikos Papanikolau, Danijel Palumbo, Kejlin Devlin, Džošia Čithem
Pogledajte video: Trenutak kad se preživeli sa prevrnutog broda u Grčkoj ponovo sreo sa bratom
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
