Vlada Srbije, čiji sastav će biti poznat posle najavljenih izbora, imaće na raspolaganju nešto više novca nego prethodna.
Najvećim budžetima raspolagaće resori finansija, prosvete i poljoprivrede, pokazuje Zakon o budžetu za 2024. godinu, koji je usvojen gotovo dva meseca ranije nego prošle godine.
Predviđeno je povećanje plata za zaposlene u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto i povećanje penzija od 14 odsto.
Dok Siniša Mali, ministar finansija i potpredsednik Vlade Srbije, kaže da se radi o „razvojnom budžetu“, koji predstavlja „nastavak politike povećanja primanja i izgradnje zemlje“, iz opozicije stižu kritike da se radi o „predizbornom“ i „neodgovorno isplaniranom“ budžetu.
Tekuću godinu do sada je obeležila inflacija, rast cena i opadanje kupovne moći građana – poslednji dostupni podaci, za jul 2023, pokazuju da je prosečna potrošačka korpa koštala 99.996 dinara, dok je u istom mesecu prošle godine koštala 86.840 dinara.
Za istu potrošačku korpu, građanima je godinu dana kasnije bilo potrebno 13.156 dinara više, pokazuju ovi podaci.
Porastao je i javni dug Srbije, premašio je 35 milijardi evra, podatak je Međunarodnog monetarnog fonda.
Opozicija je žestoko kritikovala vlast da nastavlja da se zadužuje i da će zbog toga „Srbija doći u situaciju da poput Grčke bude primorana da proda neka ostrva“.
„Šta ćemo mi da prodajemo? Vodu, vazduh, Hidroelektranu Đerdap?“, pitali su poslanici opozicije.
- Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega da bismo imali za osnovno“
- Kome će pomoći mera Narodne banke Srbije da ograniči kamate na stambene kredite
- Kako recesija u Nemačkoj utiče na ljude sa Balkana
Iz Fiskalnog saveta ocenjuju da „iz ugla pojedinačnih fiskalnih politika, budžet za narednu godinu ne donosi velike promene“.
Kao i godinama unazad, Ministarstvo finansija raspolagaće sa najviše novca – iz kase ovog resora se isplaćuju plate u javnom sektoru i penzije – dok je drugi najveći dobitnik Ministarstvo prosvete, koje će u 2024. imati rekordan budžet.
Među resorima koji prednjače po budžetima su takođe građevinarstvo i infrastruktura, rad i zapošljavanje, kao i unutrašnji poslovi.
Sa druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave imaće najmanji budžet u prethodnih šest godina, ako se izuzme 2020. godina kada je počela pandemija kovida-19.
Fiskalni deficit i zaduživanje
Predlog budžeta predviđa 2.040,9 milijardi dinara prihoda i 2.237,9 milijardi dinara rashoda.
Njihova razlika je predviđeni manjak u državnoj kasi – fiskalni deficit, koji nastaje kada su troškovi veći od dohotka.
Prema usvojenom budžetu, deficit će iznositi 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Previđeni fiskalni deficit je manji nego u 2023, kada je bio 264 milijarde dinara, a takođe je manji nego u 2022. godini – 200,2 milijarde dinara.
Ipak, iz Fiskalnog saveta ocenjuju da je i predviđeni deficit „previsok za Srbiju“.
Podsećaju da će Srbija u 2024. godini morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, od čega je 1,7 milijardi evra za finansiranje budžetskog deficita i 4,8 milijardi evra za refinansiranje starog duga koji dospeva na naplatu.
„Iako je vlada do sada uspevala da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja, kao što su Međunarodni monetarni fond i bilateralni sporazumi, na to se ne može trajno računati.
„Svi pomenuti rizici i izazovi nalažu vladi da vodi što je moguće konzervativniju fiskalnu politiku i da se ne upušta u ekonomski neproverene i neplanirane mere“, navodi se u oceni, koju je Fiskalni savet predstavio na Odboru za finansije u Skupštini Srbije.
Odgovarajući nivo deficita budžeta za Srbiju treba da bude ispod 1,5 odsto BDP-a, navode.
Ipak, dodaju da budžetom za 2024. napravljeni su određeni pomaci u dobrom smeru jer je planirani budžetski deficit u 2024. niži je od onog koji se predviđao u 2023. godini od 2,8 odsto BDP-a.
Budžet je, kako je ocenio taj Savet, pravljen s optimističnim pretpostavkama o ubrzanju rasta BDP-a u 2024. na 3,5 odsto i usporavanju prosečne inflacije na 4,9 odsto i naveo da je trebalo prognozirati nešto niži rast BDP-a u sledećoj godini, na nivou dva i po, tri odsto, a inflacije na nivou pet i po, šest odsto.
Tokom 2024, kako je navedeno, očekuje se i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 53,3 odsto na 51,7 odsto, pa iako se u 2024. neće potpuno dostići najvažniji fiskalni ciljevi, javne finansije postavljaju se na dobru putanju da se oni ostvare u 2025. godini.
Sa druge strane, ne očekuje se da će Srbija imati problema da obezbedi pozajmice.
Početkom oktobra, agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard end purs (Standard and Poor’s) potvrdila je da je Srbija zadržala stabilne izglede za povećanje kreditnog rejtinga, što je rezultat umerenog nivoa javnog duga i kredibilnog okvira monetarne politike“, navodi se na sajtu Uprave za javni dug.
Kreditni rejting predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.
Koje ministarstvo raspolaže sa najviše novca?
Ministarstvo finansija raspolaže sa najviše novca već godinama unazad – u 2023, na njihova sredstva otišlo je 1.336,19 milijardi dinara, što je bilo skoro tri četvrtine državnog budžeta (72,49 odsto).
U 2024, budžet ovog ministarstva biće 70,61 milijardu dinara veći i iznosiće 1.406,8 milijardi dinara, što je 68,93 odsto budžeta.
Najveći projekat Ministarstva finansija biće EXPO2027, za koji je za sada namenjeno 22,6 milijardi dinara (192,86 miliona evra).
U pitanju je organizacija Ekspo izložbe, koja će okupiti predstavnike nekoliko desetina zemalja.
U sklopu priprema da Beograd ugosti ovu manifestaciju, planirana je izgradnja Nacionalnog stadiona, novog sajamskog kompleksa i stambeno-poslovnih objekata.
- Ima li kraja rastu cena u Srbiji
- „Smanjila sam malo meso, šta ću“: O poskupljenjima – kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji
Tokom skupštinske rasprave, čule su se i kritike opozicije da će novac od stanova koji će se graditi za potrebe EKSPO2027 završiti u džepovima pojedinaca, na šta je ministar finansija rekao je da će te stanove prodavati država, i da će sredstva ići u državni budžet.
Opozicija je u raspravi pitala i da li će se i koliko država zadužiti za organizaciju ove manifestacije i kakve su procene da li će od nje prihodovati.
Nacionalni stadion, projekat za koji je u 2023. godini već izdvojeno 7,69 milijardi dinara (65,62 miliona evra), takođe se finansira iz budžeta ovog ministarstva.
Još nije poznato koliko će ukupno koštati izgradnja Nacionalnog stadiona, ali Ministarstvo finansija je u 2024. u tu svrhu namenilo još 13 milijardi dinara (110,93 miliona evra) .
List Danas je 2022. godine objavio procenu da će troškovi iznositi najmanje 540 miliona evra, podatak koji zvaničnici nisu potvrdili.
Poređenja radi, stadion Lusail izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru koštao je oko 720 miliona evra.
Pored resora finansija, najveća pojedinačna povećanja budžeta u odnosu na 2023. godinu dobila su ministarstva prosvete i poljoprivrede.
- Prosveta
Budžet Ministarstva prosvete uvećava se za 64,85 milijardi – sa 249,34 milijarde u 2023. na 314,19 milijardi u 2024.
Posle godine u kojoj se dogodila masovna pucnjava u školi Vladislav Ribnikar, ovo ministarstvo dobilo je rekordan budžet do sada – i drugi najveći od svih ministarstava.
Pred početak školske godine, prosvetni sindikati najavljivali su štrajk ako im plate ne budu povećane, a i traže dopunu školskog kadra, ukazujući da u mnogim školama nedostaje nastavnika.
Štrajka ipak nije bilo, jer su se u minut pre školske zvonjave, sindikati i država dogovorili o povećanju zarada zaposlenih u prosveti.
Plata zaposlenima u prosveti u januaru ove godine povećana je za 12,5 odsto, u septembru za 5,5 odsto, a u budžetu je sada planirano povećanje plata od 10 odsto od januara 2024. godine.
Između januara 2023. i januara 2024. godine, ukupno povećanje plate prosvetnih radnika iznosiće nešto više od 30 odsto.
Prema saopštenju reprezentativnih prosvetnih sindikata, sa januarskim povećanjem početna plata odeljenskog starešine biće 92.749 dinara, dok će nastavnik sa 20 godina staža i odeljenskim starešinstvom imati 99.863 dinara.
Kao jedno od najznačajnijih ulaganja, planiraju izgradnju novih obrazovno-naučnih centara u iznosu od 1,48 milijardi dinara, što je jedan od strateških ciljeva u ovoj oblasti.
Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine predviđena su ulaganja u infrastrukturne objekte u oblasti obrazovanja i nauke, kao što su predškolske ustanove, škole, domovi za smeštaj učenika i studenata, naučno-tehnološke parkove, centre izvrsnosti i institute.
- Poljoprivreda
U godini u kojoj su poljoprivrednici organizovali jedan od najvećih protesta u poslednje vreme, a potom su mnogi pretrpeli veliku štetu usled nezapamćenih oluja, nadležni vladin resor u novu kalendarsku godinu ući će sa znatno većim budžetom – 25 milijardi dinara više nego u 2023.
Budžet ovog ministarstva beleži trend značajnog rasta proteklih godina – ove godine raspolagaće sa dvostruko više novca nego 2021. i za trećinu više nego prošle godine.
Budžet se uvećava sa 79,7 milijardi dinara na 104,7 milijardi dinara.
Ulaganja u ovu oblast planirana su i kroz subvencije.
Budžetom Srbije predviđeno je 184,56 milijardi dinara za različite vrste subvencija, a skoro polovina – 47,7 odsto, namenjena je za razvoj poljoprivrede, u ukupnom iznosu od 88,1 milijarde dinara.
Međutim, udruženja poljoprivrednika u Srbiji više puta upozoravala su da je 2023. bila godina gubitaka u gotovo svim poljoprivrednim kulturama.
Sredinom septembra, protestovali su zbog neisplaćenih subvencija.
Prošlog proleća, izašli su na ulice zbog cena dizela za poljoprivrednike i visina subvencija, koji u Srbiji košta 179 dinara po litru, dok je njegova cena u susednoj Hrvatskoj je oko 90 dinara po litru.
Žalili su se i na visinu subvencija, za koje kažu da u Hrvatskoj iznose oko 300 evra po hektaru, dok su u Srbiji duplo manje – oko 150 evra po hektaru.
U skupštinskoj raspravi, poslanici opozicije kritikovali su vlast što je dovela Srbija u situaciju da od poljoprivredne zemlje uvozi razne kulture: luk, paradajz, krompir, pa čak i hleb.
Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, odgovorila im je da hleb uvoze kompanije koje ovde posluju, ali i da ga izvoze i da to nije ništa neuobičajeno.
Na šta još idu subvencije?
Pored poljoprivrede, za privredu je predviđeno 26,5 milijardi dinara (14,28 odsto), a za železnički saobraćaj 24,6 dinara (13,33 odsto).
Na ove tri stavke odlazi nešto više od tri četvrtine svih subvencija.
Na subvencije za drumski saobraćaj odlazi još 19,76 milijardi dinara, a na rudarstvo i energetiku 9,13 milijardi.
- Unutrašnji poslovi
Budžet Ministarstva unutrašnjih poslova i ove godine je porastao.
Resor će, umesto prošlogodišnjih 109,21 milijardi dinara raspolagati sa 116,19 milijardi dinara.
Najveće investicije su za vozila sektora za vanredne situacije, u iznosu od 1,3 milijarde dinara, kao i za izgradnju i rekonstrukciju objekata organizacionih jedinica MUP, u iznosu od 1,32 milijarde dinara.
Za još pola milijarde planirana je nabavka oružja i opreme, a 295 miliona za unapređenje internog digitalnog komuniciranja.
- Građevinarstvo i infrastruktura
Posle više godina značajnog rasta, budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture biće na sličnom nivou kao i prošle godine.
Umesto prošlogodišnjih 288,93 milijardi, ove godine će iznositi 289,74 milijardi dinara.
Planiraju se ulaganja u puteve, železnicu, saobraćajnice, beogradski metro i kanalizacionu mrežu.
Od te sume, čak 47,25 milijardi dinara iz budžeta ovog ministarstva namenjeno je za izgradnju Moravskog koridora – državnog puta prvog reda, koji treba da poveže autoputeve A1 i A2 od Pojata, preko Ćićevca i Kruševca, pa sve do Kraljeva i Čačka.
Još nije poznato koliko će ukupno koštati izgradnja ovog koridora.
Opozicija je u skupštini ukazala da je Saobraćajni institut CIP procenio da izgradnja 110 kilometara ovog autoputa košta oko 500 miliona evra, a da vlast sada planira da potroši čak 1,5 milijardu evra.
„Za te pare smo mogli da izgradimo put do Pekinga“, rekao je opozicioni poslanik Miroslav Aleksić.
Prema projekcijama, Srbija u tu svrhu planira da izdvoji još 43,44 milijarde 2025. godine i još 2,89 milijardi 2026. godine.
Kako bi izgradila put, država planira da se zaduži 96,760 milijardi dinara kod JP Morgan Čejs banke.
Za izgradnju autoputa E-763 od Preljine do Požege predviđeno je novim budžetom još 13,5 milijardi dinara.
Na projekat mađarsko-srpske železnice otići će više od 38 milijardi dinara, za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, namenjeno je još 11,2 milijarde dinara.
Za saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica namenjeno je još 14,7 milijardi.
Za izgradnju nove luke u Beogradu namenjen je početni 51 milion dinara, ali se u naredne dve godine planira još pet milijardi za ovaj projekat.
Luke Sremska Mitrovica, Bogojevo i Prahovo mogu da očekuju proširenje kapaciteta u iznosu nešto većem od 3,2 milijarde dinara.
U projekat izgradnje beogradskog metroa planira se ulaganje od 6,3 milijarde dinara, sa projektovanih još 140 milijardi u naredne dve godine.
Projekat izgradnje kanalizacije i infrastrukture za čvrsti komunalni otpad očekuje još 12,52 milijarde dinara.
Ministarstvo za javna ulaganja planira ulaganje u obnovu i izgradnju objekata u zdravstvu u iznosu od 11,69 milijardi dinara i još 5,69 milijardi za sportsku infrastrukturu.
•Rad i zapošljavanje
Finansiranje Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja beleži još jedan rast i nakon prošlogodišnje 172,16 milijardi, iznosiće ove godine 183,61 milijarde.
Koja ministarstva raspolažu sa sličnim budžetom kao prethodne godine?
Najmanje promene pretrpelo je Ministarstvo zdravlja. Sa ovogodišnje 31,65 milijarde dinara, resorni budžet je osam miliona dinara manji (0,03 odsto) nego prošle godine.
Ministarstvo odbrane iako raspolaže sa pune dve milijarde dinara manje, umanjenje iznosi 1,25 odsto prošlogodišnjeg budžeta.
Sličnim budžetom kao i u 2023. raspolagaće i Ministarstvo zaštite životne sredine.
Uz povećanje od 400 miliona dinara, Njihov budžet iznosiće 18,65 milijardi dinara, što je 2,25 odsto više nego prošle godine.
Kolika su izdvajanja za sektor odbrane?
Srbija nastavlja da razvija namensku industriju, dok rat u Ukrajini i dalje traje, a na Bliskom istoku se odvija najveći sukob između Izraela i Palestine u poslednjih nekoliko decenija.
Zapravo, smatra ga jednom od najvažnijih izvoznih elemenata za rast prihoda.
„U svetu vlada pomama za oružjem, možemo da prodamo sve što napravimo“, izjavio je predsednik Srbije Vučić početkom februara ove godine.
Ministarstvo odbrane prošle godine je raspolagalo sa 160,87 milijardi dinara, ove godine raspolagaće sa 158,86 milijardi dinara.
Njihov budžet za 2024. godinu manji je za dve milijarde dinara.
Tokom skupštinske rasprave, opozicioni poslanici stranke Zavetnici kritikovali su manje izdvajanje za ovaj resor.
Odgovarajući na primedbe ministar finansija Siniša Mali je rekao da su ove tvrdnje „izuzetno opasne“, iako je priznao da postoji faktičko umanjenje od dve milijarde.
„Neko će reći: ‘Pa da, manji je budžet’. Ali ne vide razliku od 18 milijardi obveznica koje će ići preko SDPR-a, a koje će biti uloženo u našu vojsku i namensku industriju“, rekao je Mali tokom skupštinske rasprave.
SDPR je srpski državni proizvođač oružja, kao i posrednička kompanija za uvoz i izvoz opreme za odbranu.
Snimak tog dela skupštinske rasprave možete da pogledate ovde (deo o odbrani od 38. minuta).
Planira se investiranje u informatičku i telekomunikacionu opremu i unapređenje sajber bezbednosti u iznosu od 746 miliona dinara.
Koja ministarstva raspolažu sa manje novca?
Ministarstvo rudarstva i energetike raspolagaće sa čak 24,62 milijarde dinara manje nego prošle godine.
Ovo značajno umanjenje dolazi posle prošlogodišnjeg povećanja sa 19,15 milijardi dinara (2022) na 49,74 milijarde dinara (2023).
Ipak, ovo ministarstvo je „jedan od najznačajnijih pokretača ekonomije Srbije“, ocenila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tokom rasprave o budžetu.
„U trećem kvartalu ove godine ostvaren je visok udeo rudarstva i proizvodnje električne energije u rastu BDP-a u iznosu od 17 odsto“, navela je.
Ministarka je istakla da je rudarstvo sektor koji prednjači u rastu industrijske proizvodnje u Srbiji, da je njegovo učešće u BDP duplirano na 2,4 odsto čemu značajno doprinosi poslovanje kineske „Ziđin majning grupe“, koja rudari bakar i zlato u Boru, na istoku Srbije.
Rastu prihodi od rudne rente, rekla je i dodala da je, u prvih deset meseci 2023. godine, od naknada za rudnu rentu u budžet Republike Srbije uplaćeno preko 15 milijardi dinara, što je povećanje za 10 odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine.
Deo opozicije u Srbiji često kritikuje naplatu rudne rente, za koju tvrdi da se ne sprovodi po zakonu.
Visina rudne rente propisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, a osnovica za naplatu je prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina.
- Državna uprava i lokalna samouprava
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ove godine raspolagaće sa 1,76 milijardi.
Sa izuzetkom 2020, godine kovida, ovo je najmanji budžet ovog ministarstva u proteklih 6 godina.
- Spoljni poslovi
Ministarstvo spoljnih poslova raspolagaće 9,32 milijarde – oko pola milijarde manje nego 2023. godine.
Posle povećanja finansiranja resora spoljnih poslova 2022. a potom smanjenja iz 2023, njihov budžet za 2024. godinu najpribližniji je onom iz 2021. godine.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
