Buka svuda oko nas: „Beograd je deponija buke“

Za Biljanu Metlaš koja sa suprugom i troje dece živi u zgradi u jednoj beogradskoj ulici načičkanoj klubovima i kafićima, dani i noći su proteklih meseci mirniji i tiši – zahvaljujući pandemiji virusa korona.

Usled mera zaštite, većina „krivaca“ iz kojih se danima i noćima čula glasna muzika i žamor, bila je zatvorena.

Ali ostali proizvođači urbane buke nisu prekidali rad – gradilišta su radila punom parom, vozači nisu štedeli sirene, a komšije bušilice u stanovima.

„Dosta lokacija (u Beogradu) prelazi granične vrednosti u više perioda“, kaže Milan Konatarević iz Odeljenja za merenje buke pri Gradskom zavodu za javno zdravlje za BBC na srpskom.

• Gluvi i nagluvi u Srbiji: „Stranci u sopstvenoj državi“
• Taksisti oštećenog sluha u Seulu
• Odmorite oči dok zbog korone morate da radite od kuće

Buka naša nasušna

Svakog 20. aprila obeležava se Međunarodni dan zaštite od buke – sa ciljem da se smanje nivoi glasnih i preglasnih zvukova kojima je izloženo stanovništvo, posebno u urbanim sredinama.

Istraživanja stručnjaka pokazuju da buka, mešavina zvukova različitih osobina, višestruko ugrožava ljudsko zdravlje, a takođe je i jedan od najvećih zagađivača životne okoline.

Prema procenama evropskih institucija, oko 80 miliona Evropljana – nešto više od deset odsto stanovnika kontinenta – živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti.

Vesna Kostić, doktorka otorinolaringologije iz ordinacije Vega, kaže da buka u gradovima ne dolazi samo iz kafića i klubova, već su to i oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, industrijskih pogona, gradilišta, teških mašina.

Izveštaji za merenje buke na kojima radi Gradski zavod za javno zdravlje zaključuje se da je Beograd bučan grad.

„Bulevar Despota Stefana je izuzetno bučna ulica u bilo koje doba dana, kao i obale reka gde se nalaze splavovi i tamo inspekcija ima najviše prijava“, kaže Konatarević.

On dodaje da bilo koja veća gradska saobraćajnica ima povišen nivo buke zbog upotrebe starije mehanizacije, odnosno odsustva kontrole zvučne regulacije vozila.

Kao dobar primer navodi rešenje problema buke u Sloveniji.

„Policija ima kompaktne uređaje na vozilima kojima prati buku prolazećih automobila, pa policajci mogu da napišu kaznu u slučaju da neki pravi veću buku nego što je propisano“, objašnjava Konatarević.

Kako se meri buka

Konatarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da prijavljivanja za merenje buke u Beogradu nema, već građani podnose pritužbe inspekciji za zaštitu životne sredine koja potom izlazi na teren i utvrđuje činjenično stanje.

Prema Zakonu o zaštiti od buke svako ko „vrši emisije buke dužan je da tu emisiju prati i da ograniči njen uticaj u zakonskim normativima.“

„Kod nije veliki prioritet, generalno ljudi to ne rade, već kada dođe do neke pritužbe, inspekcija izlazi na teren, utvrđuje da li postoji izveštaj o merenju buke i ako ne postoji, naloži da se uradi“, kaže Konatarević.

U tom slučaju, onaj kod koje se meri buka, plaća troškove merenje i izlazak na teren.

„Tada nađemo podešavanja pri kojima zvučni efekti ne prelaze zakonske granične vrednosti“, kaže on.

Posle izdavanja izveštaja ostavlja se na savest onome ko proizvodi buku da poštuje granične vrednosti, a inspekciji da nastavi da vrši kontrolu.

• Muzika, plastika i buka: Da li su festivali veliki zagađivači
• Kako da budete srećniji dok radite od kuće zbog epidemije
• Bitka za tišinu na Velikom ratnom ostrvu

„Beograd zovem deponijom buke“, kaže Biljana Metlaš, koja je i članica grupa građana „Sačuvajmo Cetinjsku“ i „Beograđani protiv noćne buke“

U ulici u kojoj živi, problemi su počeli još 2016. godine.

Usled uređivanja priobalja Save i izgradnje kompleksa Beograd na vodi, brojni kafići i klubovi koji su se nalazili u Savamali preselili na posed stare pivare Bajloni u Cetinjskoj ulici.

Za neke njene komšije je buka iz obližnjih kafića bila toliko neizdržljiva da su prodavali ili iznajmljivali stanove.

Skupština Beograda je 2017. godine donela odluku da ugostiteljski objekti u ovom deču grada imaju ograničeno radno vreme od šest sati do ponoći radnim danima, a vikendom do jedan sat posle ponoći.

Iako su se vlasnici nekih klubova i kafića potrudili da ograniče jačinu zvukova, mnogi su se oglušili o zahteve, te je grupa građana iz Cetinjske ulice posle brojnih protesta krajem 2018. godine tužila grad Beograd zbog buke u ugostiteljskim objektima.

Epilog na sudu se još uvek čeka.

Na Fejsbuk stranici Beograđani protiv noćne buke objavljena je i mapa na kojoj su predstavljene lokacije, odnosno ugostiteljski objekti koji predstavljaju izvor buke.

Tišina kao privilegija

Metlaš se nada da će gradske vlasti doneti odluku da klubovima nije mesto u stambenim celinama, i da, ako ih već ima, moraju da se pridržavaju propisa za ograničavanje buke.

Kaže da su posledice ostale i danas, kada je dovoljno da čuje bilo kakav glasan zvuk i oseti negativnu reakciju.

„Hvata me panika, počinjem da se znojim i imam nesanicu“, kaže Metlaš.

Doktorka Kostić potvrđuje da buka može da izazove psihološke probleme i promene u ponašanju.

„Najblaža buka utiče na rad kardiovaskularnog i imunog sistema, jer ubrzava rad srca i smanjuje imunitet“, dodaje Kostić.

Napominje da jaki zvuci mogu da poremete rad žlezda sa unutrašnjim lučenjima koje mogu da uznemire ravnotežu u organizmu.

„Sve to ukupno utiče na raspoloženje i ako ste loše raspoloženi i umorni, dobićete glavobolju i postati nervozni“, objašnjava doktorka.

Izvori buke

Buci smo izloženi još u majčinom stomaku, kaže Kostić.

„Takvu buku nazivamo komunalnom i ona može biti u otvorenom i zatvorenom prostoru“, kaže doktorka.

Komunalnu buku u zatvorenom prostoru prave kućni aparati u stanu, poput klime ili muzičkih uređaja.

Veća oštećenja sluga mogu da nastanu pri trenutnom izlaganju nekoj jako visokoj frekvenciji – poput pucanja petarde ili bombe.

„Kada jednom ode nerv, pacijenti nažalost do kraja života ne mogu dobro da čuju“, objašnjava Kostić.

Kako se sačuvati od buke

Jednostavno, ali skoro pa nemoguće – izbegavati je.

Kostić savetuje da se izbegavaju bučne situacije – što pre se skloniti od izvora buke, bilo da se radi o preglasnoj muzici ili mašinama na gradilištu.

Treba koristiti i takozvane antifone, zaštitna sredstva namenjena onima koji rade na mestima gde je veliki nivo buke.

U situacijama kada buka ne može da se izbegne, kao na primer, kada komšija izvodi radove u stanu i ne posustaje – treba mu ukazati na problem, savetuje ona.

„Ako ne može da se postigne dogovor, kontaktirajte inspektora za zaštitu životne sredine koji može da zatraži merenje buke u tom prostoru“, kaže Kostić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]