Buna protiv rudnika litijuma u Srbiji: Zatvor za demonstrante, Vučić ‘najgori policajac za Rio Tinto’

Tri godine posle masovnih ekoloških protesta, vikend je obeležilo do sad najmnogoljudnije okupljanje protiv najava rudarenja litijuma u Srbiji i prve prekršajne zatvorske kazne za nekolicinu aktivista.

Desetine hiljada ljudi protestovalo je u Beogradu u subotu zbog oživljenih planova da se rudarskom gigantu Rio Tinto dozvoli iskopavanje na jednom od velikih nalazišta litijuma u ​​Evropi – ključne sirovine za baterije za električne automobile i neke lekove.

Aktivisti kažu da bi rudnik prouzrokovao nepovratno uništavanje životne sredine u dolini Jadra u Srbiji, gde je nalazište litijuma.

Velikom skupu u Beogradu prethodili su protesti u mnogim gradovima Srbije, poput Novog Sada, Niša, Kragujevca, Čačka, Loznice, Šapca, Vranja.

Pogledajte video sa protesta u Beogradu:

Licenca dodeljena Rio Tintu je oduzeta 2022. godine nakon rasprostranjenih protesta u zemlji, ali je projekat ponovo pokrenut prošlog meseca nakon odluke suda i zaokreta vlade.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira da će biti uvedeni strogi protokoli o bezbednosti životne sredine.

„Biću najgori mogući policajac za Rio Tinto. Gori ću im biti ja nego svi oni koji su se tobože borili protiv njih, a u stvari su želeli da se bez izbora dočepaju vlasti“, rekao je Vučić u obraćanju javnosti dan posle protesta.

Dodao je i da „barem još dve godine neće biti kopanja“ litijuma.

• Gde se sve održavaju protesti u Srbiji zbog najava rudarenja litijuma
• Protest zbog litijuma u maloj, rudarskoj Bresnici: Šta brine meštane
• Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum

Tokom protesta 10. avgusta, demonstranti su privremeno zatvorili međunarodni autoput koji prolazi kroz Beograd i povezuje južnu i severnu Evropu, kao i novu međunarodnu železničku stanicu nedaleko od centra grada.

U rano jutro posle noćne blokade železničke stanice, policija je rasterala preostale demonstrante, a potom su usledila privođenja aktivista i ekspresne presude.

Ekološki aktivista Ivan Bjelić je osuđen na 40 dana zatvora, a Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević na 30.

Kazna im je izrečena „zbog kršenja javnog reda i mira tokom protesta u nedelju“, rekao je advokat Aleksandar Petrović.

Za koje delo im je suđeno

Marko Pantić, advokat osuđenih demonstranata, rekao je da im je suđeno za kršenje Zakona o javnom redu i miru po članu za nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje, a ne zbog blokade železničkog saobraćaja.

Teža kazna je, prema zakonu, predviđena za ovo delo, kaže.

„U presudi se navodi da je Bjelić gurnuo sendvič u usta novinarki dnevnog lista Informer i da je izmazao, ali smatramo da ni to nije bilo baš tako.

„Za Ristića i Dimitrijevića je navedeno da su ometali novinarku u radu, okružili je i vikali na nju“, kaže za BBC.

Advokat kaže da će uložiti žalbu na presudu.

Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda, kaže da nije videla presudu da bi je komentarisala, niti bi „smela jer nije pravosnažna.“

Ovakve ekspresne odluke nisu retke, kaže ona za BBC na srpskom.

„Takva presuda je izvršna pre pravosnažnosti, zato su oni odmah sprovedeni u zatvor, pa je tek onda počeo da teče rok za žalbu.

„Po hitnom postupku sudi se za nasilje u porodici, težak prekršaj iz oblasti javnog reda i mira ili najteži prestup iz bezbednosti saobraćaja“, kaže Ristanović.

Grupno su na istoj prijavi, jer je policija procenila da bi mogli da ponove isti prekršaj, objašnjava.

Kako je tekao protest?

Blokade su bile deo protesta protiv iskopavanja litijuma na kom su se u Beogradu okupile desetine hiljada ljudi iz cele Srbije.

Protest je počeo govorima na Terazijama, da bi potom usledila šetnja do mosta Gazela, odnosno dela međunarodnog autoputa E75, odakle su se demonstranti zaputili ka dvema najvećim železničkim stanicama – Novi Beograd i Beograd centar – Prokop, koje su potom blokirali.

Sa bine je poručeno da se neće pristati na uništavanje zemlji rudarenjem litijuma.

„Izgleda nam da se od nas krije da smo žrtvovani kao buduća prljava rudarska kolonija i deponija – to nećemo dozvoliti.

„Zato smo danas ovde da dignemo glas, ne pristajemo na to i branimo opstanak u svojoj zemlji“, rekla je glumica Svetlana Ceca Bojković, jedna od govornica.

Da ovaj protest može biti uspešan, bio je uveren Nenad Radovanović.

„Sad je došlo mnogo više ljudi i nadam se da političari neće biti u bilo kojoj priči“, rekao je Radovanović..

Ljudi su nosili zastave Srbije i ekoloških organizacija, kao i transparente sa različitim natpisima i porukama – „Rudnika neće biti“, „Vala nećeš kopati“, a pojedini su imali i ašov kao prigodnu alatku sa sobom.

Nije bilo stranačkih obeležja, niti političara na bini, a sudeći po natpisima i parolama, upadljiva je bila i ideološka šarolikost.

‘Nećeš kopati’

Ekološke organizacije su pre 40 dana predale vladi Srbije zahtev da do 10. avgusta donesu zakon o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja litijuma i bora, ali zahtev nije ispunjen, podsetila je glumica Jelena Stupljanin.

„Danima nam govore kako mi nismo patriote i kako mi ne želimo da Srbija uđe u EU.

„A da li je patriotizam pomagati jednoj bilionerskoj kompaniji da se još obogati i usput se okoristiti o njihov krvavo stečen novac? Ili je patriotizam borba za čist vazduh, vodu i zemlju, koja hrani sve nas u Srbiji“, pitala je Stupljanin.

„Nećeš kopati“ je bila često uzvikivana parola na skupu, uz ponekad zaglušujući zvuk pištaljki i truba.

Vesna Hadžiomerović iz Beograda je na protest došla sa sestrom, sinom i suprugom.

I ona veruje da je adut ovog skupa masovnost.

„Samo pritisak ovakvih protesta može da napravi promenu, a nadam se da neće biti nešto drastičnije poput incidenata“, kaže brišući znoj sa čela.

Srbija je „postala zemlja sa najzagađenijim vazduhom na svetu“, upozorila je okupljene Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju.

„Svi problemi mogu da se reše uz veći napor, ali štete od rudnika ne mogu da se saniraju“, dodala je Đorđević.

Litijum se eksploatiše u pustinjama i nenaseljenim predelima, dok bi se u Srbiji kopao na „plodnom i živom mestu“, upozorila je.

Blokada Prokopa i železničke stanice ‘Novi Beograd’

Posle govora, demonstranti su razdvojeni u dve grupe, a mnogi su otišli kućama.

Deo okupljenih, predvođen članovima neformalne grupe „Borba“, ušao je na železničku stanicu Prokop, i blokirao pruge.

Na šinama su razvili veliku srpsku zastavu koja se protezala preko nekoliko koloseka, a sporadično se skandiralo „Rio Tinto, marš iz Srbije“.

Prisutni su bili i pojedini opozicioni političari i predstavnici ultradesničarskih grupa.

Kada je protest oko ponoći ušao u šesti sat, na stanici je ostalo više desetina ljudi, uglavnom mladih, koji su sedeli na peronima, igrali karte ili društvene igre.

Posle višesatnog dežuranja, policija je u ranim jutarnjim satima u nedelju izgurala ljude sa stanica „Beograd centar – Prokop“ i „Novi Beograd“, čime je prekinuta blokada.

„Oko pet ujutru je počeo da opada broj okupljenih na Prokopu i tada nas je opkolila policija.

„Nisu hteli da slušaju da će i oni disati taj vazduh. Krenuli su da sabijaju ljude ka izlazu, bespotrebno su gurali stare ljude“, rekao je za BBC na srpskom David Šnidović iz organizovane grupe „Sviće“ iz Čačka.

Privedeno je više aktivista.

Šta kaže vlast?

Protest je protekao u demokratskoj atmosferi, ali je na kraju došlo do „teških krivičnih dela“, rekao je predsednik Srbije.

„Zauzimanje međunarodne pruge, novoizgrađene stanice Prokop i Novi Beograd, zaustavljanje motoputa i zauzimanje mosta Gazela, nisu bile doprinos demokratiji, već sprovođenje terora manjine nad većinom“, rekao je Vučić.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, rekao je da je 14 ljudi privedeno zbog sumnje da su izvršili krivična dela, tri zbog prekršaja i dvoje, strani državljani, zbog prisustva u blizini najvažnijih državnih institucija.

„Policija radi na identifikaciji i drugih lica, biće podnete krivične i prekršajne prijave za sve počinioce tih dela“, dodao je Dačić.

Ponovio je procenu policije da je na skupu bilo između 24 i 27 hiljada ljudi.

Neformalno udruženje statističara Arhiv javnih skupova iznelo je podatak da je na protestu bilo oko 40.000 ljudi.

Tužbe „za naknadu štete nastale otkazivanjem polazaka vozova“ zbog blokade železničkih stanica protiv organizatora skupa najavio je i Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dok je trajao protest, premijer Srbije Miloš Vučević je za demonstrante rekao da „kao raspala banda idu da blokiraju, ne znaju ni sami šta, ali je bitno da ugroze funkcionisanje normalnim ljudima“.

Šta je pokrenulo proteste?

Seriju protesta pokrenula je nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta „Jadar“ britansko-australijske kompanije Rio Tinto o izgradnji rudnika litijuma u dolini ove reke na zapadu zemlje, stopiranog početkom 2022.

Tada je zvanični Beograd, pod pritiskom masovnih protesta, uredbom stopirao projekat vredan 2,4 milijarde dolara.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je 20. januara 2022. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma – Prostornog plana za projekat „Jadar“.

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja“.

Ustavni sud je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a nešto kasnije je vlada donela novu uredbu.

Predsednik Srbije je zatim poručio da neće biti kopanja litijuma dok država ne dobije sve garancije.

Početkom avgusta, predstavljen je tim stručnjaka koji će utvrđivati moguć štetni uticaj po zdravlje ako bude otvoren rudnik litijuma.

U timu su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nekoliko profesora medicine i stručnjaka iz drugih oblasti, poput toksikologije, preneo je RTS.

Geolozi Rio Tinta su 2004. u zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci.

Jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, ali i lekovima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Sredinom jula, nemački kancelar Olaf Šolc je sa Vučićem u Beogradu prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Šolc je izjavio da je projekat Jadar „dobar za Srbiju“ i nosi „dobre ekonomske perspektive razvoja za ceo region“.

Vučić je rekao da će projekat „doneti najmanje novih šest milijardi evra investicija“ u Srbiju, dok su pojedini aktivisti i protivnici iskopavanja litijuma ocenili da je „vlast potpisala kapitulaciju“.

Predsednik Srbije je sredinom juna izjavio da bi rudnik mogao da bude otvoren 2028, a potom najavio i mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma 2025. godine.

Poslednjih nedelja održan je niz protesta u više od 30 gradova i opština Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]