Čarls Treći zvanično proglašen za kralja, sahrana kraljice Elizabete Druge 19. septembra

Princ Čarls Filip Artur Džordž je zvanično proglašen za kralja Čarlsa Trećeg, dva dana posle smrti njegove majke, kraljice Elizabete Druge.

Ceremonija je održana u palati Svetog Džejmsa u prisustvu članova kraljevske porodice, premijerke Liz Tras, političara i arhiepiskopa od Kanterberija.

Kralj se potom obratio publici i odao počast kraljici Elizabeti.

„Moja majka je dala primer doživotne ljubavi i nesebičnog služenja dužnost svim članovima porodice i celom kraljevstvu.

„Njena vladavina je bila neprevaziđena po trajanju, posvećenosti i odanosti, čak i dok tugujemo, zahvaljujemo se za ovaj najverniji život“, naveo je.

Sahrana kraljice Elizabete Druge biće održana 19. septembra, saopštila je Bakingemska palata.

Njen kovčeg biće prenet iz Bakingemske palate u dvoranu Vestminster u sredu, gde će ljudi imati prilike da se oproste od kraljice.

U crkvi Vestminsterske opatije kraljica Elizabeta Druga venčala se sa princom Filipom 1947. godine.

Kralj Čarls Treći odobrio je da dan sahrane kraljice Elizabete Druge postane državni praznik.

• Novi kralj Čarls Treći
• U fotografijama: Prvi dan na prestolu kralja Čarlsa
• Čarls zvanično postao kralj u ceremoniji koja je prvi put prikazana na televiziji

Proglas o novom kralju je pročitan u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu uz zvukove pušaka i topova, fanfare i usklikivanje.

Ceremonija je završena himnom Bože, čuvaj kralja.

Kralj Čarls Treći je odlučio da prvi put dozvoli pristup televizijskim kamerama tokom Pristupnog saveta kako bi javnost mogla da vidi postupak.

Ceremoniji je prisustvovalo 200 članova Tajnog saveta.

Među njima su bivši premijeri Boris Džonson, Tereza Mej, Dejvid Kameron, Gordon Braun, Toni Bler i Džon Mejdžor.

Prvo obraćanje kralja Čarlsa Trećeg:

Kraljica Elizabeta Druga, britanski monarh čija je vladavina najduže trajala, umrla je u Balmoralu u 96. godini, posle 70 godina na tronu.

Preminula je u miru, u četvrtak popodne, na imanju u Škotskoj gde je provela veći deo leta.

Njen sin i naslednik prestola, kralj Čarls Treći, obratio se naciji u petak i oprostio od kraljice Elizabete Druge.

„Hvala ti za ljubav i posvećenost našoj porodici i porodici naroda kojima si služila tako marljivo sve ove godine“, kazao je on.

Ona je „bila inspiracija i primer meni i celoj mojoj porodici, dugujemo joj najviše od srca kao što svaka porodica duguje njenoj majci, zbog njene ljubavi, naklonosti, vođstva, razumevanja i primera“, rekao je kralj.

Objavio je i da će njegov sin i naslednik prestola, princ Vilijam, i njegova supruga Ketrin, postati princ i princeza od Velsa.

„On će me naslediti kao vojvoda od Kornvola i preuzeće odgovornost za Vojvodstvo od Kornvola, koje sam ja nosio više od pet decenija“, rekao je novi kralj.

• Njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta Druga
• Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete Druge
• Vladavina Elizabete Druge: Lice monarhije koje se neprestano menjalo

„Kraljica Elizabeta je kvalitetno iskoristila život, održala sudbinsko obećanje i najdublje oplakujemo njen odlazak“, dodao je kralj Čarls Treći.

„Njeno obećanje da će doživotno služiti naciji ja danas obnavljam svima vama“, kazao je.

Kralj se prethodno nasamo sastao sa premijerkom Liz Tras u Bakingemskoj palati u petak posle podne, što je bila jedna od njegovih prvih ustavnih obaveza kao monarha.

Premijerka Liz Tras, koju je kraljica imenovala u utorak, rekla je da je vladarka bila temelj moderne Velike Britanije, koji je „obezbedio stabilnost i snagu koja nam je bila potrebna“.

Govoreći o novom kralju, kazala je da mu „nudi odanost i posvećenost, poput one koju je njegova majka nama pružala toliko dugo“.

„Sa završetkom drugog elizabetanskog doba, ulazimo u ovu eru slavne istorije naše velike zemlje, upravo onako kako bi njeno veličanstvo želelo, izgovarajući reči ‘Neka Bog čuva Kralja“, dodala je Tras.

„Najdublju tugu“ izrazio je i arhiepiskop od Kenterberija Džastin Velbi, duhovni vođa Engleske crkve, gde je britanski monarh u službi guvernera.

Kako je dodao, „njegove molitve su sa kraljem i kraljevskom porodicom“.

Tokom vladavine kraljice Elizabete Druge, na istorijskoj pozornici odigrao se posleratni period, tranzicija iz imperije u Komonvelt, kraj Hladnog rata, ulazak Velike Britanije u Evropsku uniju i povlačenje iz nje.

Za to vreme, Velika Britanija je promenila 15 premijera – od Vinstona Čerčila, rođenog 1874. godine, do Liz Tras, koja je rođena 1975. – 101 godinu kasnije.

Kraljica je sa premijerima i premijerkama održavala nedeljne audijencije.

Pred Bakingemskom palatom u Londonu, ljudi koji su čekali vesti o kraljičinom stanju počeli su da plaču kada su saznali da je preminula.

Zastava Unije, koja se vijori na krovu palate, spuštena je na pola koplja u 18.30 po londonskom vremenu, a istaknuto je i zvanično obaveštenje.

Nakon smrti kraljice, princ Vilijam i njegova supruga Ketrin postali su vojvoda i vojvotkinja od Kembridža i Kornvola.

Kraljica je rođena kao Elizabeta Aleksandra Meri Vindzor, u londonskoj četvrti Mejfer, 21. aprila 1926. godine.

Malo ko je mogao da predvidi da će doći na tron, ali je decembra 1936. godine njen ujak Edvard Osmi abdicirao kako bi se oženio dvaput razvedenom Amerikankom Volis Simpson.

Na presto je došao Elizabetin otac, kralj Džordž Šesti, a tada desetogodišnja Lilibet, kako su je zvali u porodici, postala je prestolonaslednica.

Samo tri godine kasnije, Velika Britanija našla se u ratu sa nacističkom Nemačkom.

Elizabeta i njena mlađa sestra, princeza Margaret, provele su veći deo ratnih godina u zamku Vindzor, nakon što su njihovi roditelji odbili predloženu evakuaciju u Kanadu.

Kada je napunila 18 godina, Elizabeta je provela pet meseci u Pomoćnim snagama teritorijalne odbrane, gde je savladala osnovne veštine motorne mehanike i upravljanja vozilima.

„Počela sam da razumem vojnički duh koji doživljava procvat kada je suočen sa nedaćama“, prisećala se tih dana.

Tokom Drugog svetskog rata, dopisivala se sa daljim rođakom, princom Filipom od Grčke, koji je služio u Kraljevskoj mornarici.

Njihova romansa je procvetala i par se venčao u Vestminsterskoj opatiji 20. novembra 1947, a princ je poneo titulu vojvode od Edinburga.

Za princa Filipa rekla je da je bio njena „snaga i utočište“ kroz 74 godine braka, sve do njegove smrti 2021, u 99. godini.

Kraljevski par imao je četvoro dece – prvi sin kralj Čarls rođen je 1948., princeza Ana 1950. godine, princ Endru 1960. i princ Edvard 1964.

Oni su im podarili osmoro unučadi i 12 praunučadi.

Kada je otac tadašnje princeze Elizabete preminuo 1952. godine, ona je bila u poseti Keniji.

Odmah se vratila u London, gde je proglašena za novu kraljicu.

„Bilo je iznenadno preuzimanje dužnosti i trud da taj posao bude urađen najbolje moguće“, prisećala se kasnije.

Elizabeta Druga krunisana je u Vestminsterskoj opatiji 2. juna 1953. godine, kada je imala 27 godina.

Televizijski prenos pratila je rekordna publika za tadašnje prilike, a procenjuje se da ga je gledalo više od 20 miliona ljudi.

Decenije koje su usledile donele su velike promene, kao što je kraj Britanske imperije u inostranstvu i promene društvenih normi u Velikoj Britaniji šezdesetih godina.

Elizabeta je reformisala monarhiju, a u javnosti je bila prisutna kroz šetnje, kraljevske posete i učešće na javnim događajima.

Njena posvećenost Komonveltu bila je konstanta – svaku od zemalja članica posetila je bar jednom.

A bilo je perioda privatnog i javnog bola.

Kraljičina „godina strahota“ bila je 1992, kada je požar uništio zamak Vindzor, ujedno privatnu i radnu rezidenciju, a brakovi njeno troje dece su se raspali.

Nakon smrti Dajane, princeze od Velsa, u saobraćajnoj nesreći u Parizu 1997. godine, kraljica se našla na meti kritika, zbog odlaganja da se oglasi u javnosti.

Nametnulo se i pitanje uloge monarhije u modernom društvu.

„Nijedna institucija… ne bi trebalo da očekuje da bude izuzeta od nadzora onih koji joj pružaju lojalnost i podršku, a da ne spominjemo one koji to ne čine“, priznala je ona.

Kao dvadesetjednogodišnja princeza, Elizabeta se zaklela da će svoj život posvetiti kraljevskoj službi.

„Iako je taj zavet dat u doba moje mladosti, kada sam bila zelena u rasuđivanju, ne žalim niti povlačim ijednu izgovorenu reč“, rekla je kraljica prisećajući se zakletve decenijama kasnije, na proslavi 25 godina vladavine 1977. godine.

Istu posvećenost službi izrazila je i 45 godina kasnije, u pismu zahvalnosti naciji povodom Platinastog jubileja u junu ove godine.

Slavlje je bilo kombinacija državnih ceremonija i živopisnog festivala britanske kulture i veselih uličnih proslava.

Kraljičino zdravlje isprečilo se njenom prisustvu na pojedinim događajima.

„Moje srce je bilo sa svima vama“, poručila je okupljenom narodu sa balkona Bakingemske palate, gde su joj se pridružile tri generacije njene porodice, što je ispraćeno gromoglasnim aplauzom.

Kralj Čarls, koji ima 73 godine, postao je šef države za 14 članica Komonvelta.

Sa suprugom Kamilom nalazi se u Balmoralu, zajedno sa princezom Anom i prinčevima Endrjuom i Edvardom.

Prudružili su im se i supruga princa Edvarda – Sofi, kao i prinčevi Vilijam i Hari.

Vilijamova supruga Ketrin ostala je u Vinzoru sa decom – Džordžom, Šarlotom i Luisom, s obzirom na to da im je prvi dan u novoj školi.

Kraljevska porodica ušla je u period tugovanja.

Zvanični angažmani su otkazani, a zastave se vijore na pola koplja na kraljevskim rezidencijama, vladinim zgradama, kao i širom britanskih vojnih i diplomatskih predstavništava u inostranstvu.

Članovi Parlamenta odaće počast kraljici i položiti zakletvu kralju Čarlsu.

Oglasiće se zvona i počasna paljba, dok se lokalne i nacionalne organizacije opraštaju kroz komemorativne događaje i knjige saučešća.

Državna sahrana kraljice očekuje se u naredne dve nedelje.

Lideri država širom sveta izrazili su žaljenje zbog kraljičine smrti, a američki predsednik Džozef Bajden prisetio se solidarnosti koju je Elizabeta Druga pokazala u „najmračnijim danima“ posle terorističkih napada u Njujorku 11. septembra 2001.

Za predsednika Francuske Emanuela Makrona, kraljica je bila monarh „dobrog srca“ i „prijateljica Francuske“, a kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da je Elizabeta Druga bila konstanta u životu Kanađana i jedna od njegovih „omiljenih osoba na svetu“.

„Njeno veličanstvo kraljica Elizabeta Druga je predstavljala kontinuitet i jedinstvo britanskog naroda tokom više od 70 godina“, dodao je Makron.

Kineski predsednik Si Đinping rekao je da je kraljičina smrt „veliki gubitak za britanski narod“.

Premijer Indije Narendra Modi prisetio se „nezaboravnih susreta“ sa monarhom tokom dve posete Velikoj Britaniji.

„Nikada neću zaboraviti njenu toplinu i ljubaznost“, napisao je na Tviteru.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski napisao je na Tviteru da je saznanje o „ovom nenadoknadivom gubitku“ praćeno „velikom tugom“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je „iskreno saučešće“ kralju Čarlsu Trećem.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]