Osam meseci posle revolucije na Kubi i svrgavanja Batistine diktature, Jugoslaviju je posetila kubanska Misija dobre volje koju je predvodio Ernesto Gevara.

U avgustu 1959. godine legendarni komandant Če Gevara, koji i danas izaziva oprečne komentare, došao je u Beograd, a zatim obišao i Kragujevac, Sarajevo, Rijeku, Opatiju i Brione – da bi se sastao sa predsednikom Josipom Brozom Titom.

Tokom šetnje po riječkom Korzu „pukim slučajem“ tik uz njega se zadesio i novinar istarskog lista Le voče del popolo Đakomo Skoti, inače Če Gevarin vršnjak.

Skoti nije propustio priliku da mu se približi i umesto protokolarne izjave, dobio je višesatni razgovor sa gostom koji će mu obeležiti život.

„On je bio lekar i revolucionar, uvek na strani onih koji pate. To se videlo iz svake rečenice koju je izgovarao“, opisuje Skoti za BBC na srpskom.

Visok, lep, inteligentan i skroman

Če Gevara ga je tog dana pozvao da se pridruži delegaciji i provoza džipom. Otišli su zajedno na ručak, a zbližio ih je različit, a srodan jezik.

Razgovarali su svako na svom – Skoti na italijanskom, Če na španskom, i odlično su se razumeli.

„Bilo mu je drago da možemo tako razgovarati. Njemu nije bilo jasno kako neko u Jugoslaviji tako govori italijanski, pa sam mu objasnio da je na području Istre pogotovo u to vreme bilo puno Italijana“, dodaje.

Ovaj 92-godišnji književnik i novinar iz Rijeke i danas se živo seća susreta i sa lakoćom opisuje Če Gevaru.

„Bio je visok i vrlo lep. Govorio je kao običan čovek, nije ničim pokazivao da je neki zvaničnik, vrlo skroman i inteligentan“, ističe Skoti.

Ernesto "Che" Guevara (L) with Cuban leader Fidel Castro in Havana in 1963 — Če Gevara i Fidel Kastro četiri godine posle kubanske revolucije 1959.

Autogram za Čea

Koliko je u to vreme Tito bio zvezda u komunističkim zemljama govori i podatak da je Če Gevara od Tita tražio da se fotografišu i da mu se potpiše na sliku.

„Bio je fasciniran Titom. Među njima je, najpre, velika razlika u godinama. Tito ima iskustvo, prošao je borbe, a Če Gevara je tad na samom početku.

„Niko nije znao da će postati idol mladih i simbol 20. veka i da će njegova fotografija da se prikazuje i dan danas“, kaže za BBC Milica Pejčinović, istoričarka i arhvistkinja.

Tito se, pak, divio energiji mladog borca, koji je tada imao 31 godinu.

„Bio je obučen kao revolucionar, sa (cigarom) kohibom. To je bila neka sličnost među njima“, dodaje Pejčinović.

Ipak, danas mnogi ne znaju da je pre tačno 61 godinu čovek čiji su lik i delo obeležili dobar deo 20. veka uzduž i popreko obilazio Jugoslaviju.

Poseta nije bila planirana, već je Če Gevara bio na čelu Misije dobre volje Kube koja se uputila u Aziju i Afriku.

Dok su boravili u Kairu, jugoslovenski ambasador Josip Đerđa je stupio u kontakt s njima i zahvaljujući Če Gevarinoj fascinaciji jugoslovenskom revolucijom, ali i činjenici da je Tito već tada bio uvažavan na Kubi, odlučeno je da posete i Jugoslaviju.

„Cilj Misije dobre volje bio je da uspostave i kulturnu i političku i trgovinsku saradnju.

„Po ubrzanom postupku dobiju vize u Japanu i dolaze 12. avgusta 1959. a na aerodromu im je priređen svečani doček“, kaže Pejčinović, kojoj je ova poseta bila tema master rada.

Vest sa strane

Dnevni listovi Politika i Borba, ipak, priču o dolasku kubanske delegacije stavljaju tek kao malu vest u sredinu novina, dodaje ona.

Na naslovnim stranama su tih dana Tito i etiopski car Haile Selasije, koji je u isto vreme bio u poseti kod jugoslovenskog predsednika na Brionima.

To potvrđuje i Skoti.

„Bilo je rečeno da sve uzmemo što pusti Tanjug, a moj zadatak je bio samo da `dam boju` – opišem zastave koje se vijore i kako radnici tapšu, ništa više od toga.

„Kad sam se vratio u redakciju taj dan i kad sam rekao da sam bio sa Če Gevarom skoro da me nisu lupali po glavi, jer nisam smeo biti toliko blizu“, svedoči on.

Ipak, delegacija je primljena na visokom niovu, odseli su u hotelu „Metropol“, a tu su davali i intervjue.

„Govorili su da u Jugoslaviji vide uzor kako bi oni mogli da organizuju državu na Kubi“, ističe Pejčinović.

Posebno ih je zanimala agrarna reforma, omladinski pokret, radne akcije, ali i ovdašnja preduzeća i fabrike.

Produžili su posetu za nekoliko dana da bi mogli da se sretnu sa Titom na Brionima.

Cubans at the ceremony for Che Guevara in Santa Clara — Mnogi na Kubi vide ga isključivo kao heroja

Razgovor uz kohibu

Uz neizostavne kubanske cigare razgovarali su dvojica revolucionara, političara i kasnije pop ikona – jedan u zelenoj uniformi i sa crnom beretkom na kojoj je mesingana zvezda, drugi u opeglanom belom odelu sa panama šeširom na glavi.

Jedan u čizmama, drugi u lakovanim cipelama. Jedan s bradom, drugi pažljivo izbrijan.

Razgovoru su prisustvovali državni sekretari za inostrane poslove i narodnu odbranu, Koča Popović i Ivan Gošnjak, kao i generalni sekretar predsednika Republike Leo Mates.

Pejčinović je u radu citirala i transkript razgovora sa Briona.

Drug Predsednik je pozdravio članove Misije dobre volje sledećim rečima:

„Pozdravljam drugove sa Kube i izražavam radost što su danas naši gosti predstavnici jedne nedavno izvršene revolucije, koja se bori za svoju nezavisnost.

Želio bih da se osjećaju kao da su kod svoje kuće. Ako drugovi žele nešto da čuju od mene, rado ću im odgovoriti.“

Mi smo doputovali u Jugoslaviju – rekao je šef Misije (Ernesto Gevara) Serna – da vidimo vaše iskustvo i da ga naučimo na najbolji mogući način. Ovde smo došli samo da Vas pozdravimo, a ne da diskutujemo, rekao je Serna.

Bili su zainteresovani za kupovinu brodova i električnih aparata za domaćinstvo, ali i da saznaju kako da sprovedu obrazovnu reformu.

Če Gevara se žalio da kubanski seljaci „jedva znaju da čitaju i pišu“.

Poređenja radi, danas na Kubi gotovor da nema nepismenih, a više od polovine mladih između od 18 i 24 godine pohađa studije na univerzitetima.

Koji je značaj posete

Iste godine otvorene su ambasade u Beogradu i Havani.

Poseta je bila značajna za obe strane, ocenjuje Dragan Bogetić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.

„Če Gevara je i tad bio značajan ne samo kao revolucionar, već i u radničkom pokretu. On je neokaljana ličnost koja imponuje ljudima i ako se susretnete sa takvom osobom, to je stvar prestiža i Titu i Jugoslaviji“, navodi Bogetić.

S druge strane, dodaje, Jugoslavija je tada uspela da obezbedi međunarodno uvažavanje i na Istoku i na Zapadu i u trećem svetu, te je i za Kubance i promociju njihove politike bilo važno da se sretnu sa Titom.

„Če Gevara je sigurno poštovao Nehrua ili Nasera, a oni u to vreme postaju Titovi saradnici i prijatelji.

„Tito je važio za ličnost koja pokušava da vodi samostalnu politiku, izneo hrabro breme Drugog svetskog rata, a prkosi Amerikancima i Sovjetima“, opisuje on međunarodne prilike tog vremena.

Sa tim je saglasna i profesorka Ana Damian-Lakićević, koja je značajan deo karijere posvetila Latinskoj Americi i radila za Institut za međunarodnu politiku i privredu.

„U to vreme na Kubi traje postrevolucionarna konsolidacija. Če Gevara u Beograd dolazi na čelu ekonomske delegacije dobre volje.

„Bilo mu je značajno da čuje iskustva Jugoslavije. Kasnije će i sam postati ministar privrede“, navodi Damian-Lakićević.

Kako je tekao obilazak Jugoslavije?

U planu i programu posete, koji se čuva u arhivu, stoji i da su prethodno posetili kragujevačku fabriku „Crvena zastava“.

„Nisu bili zainteresovani za automobilsku industriju, već za oružje i tu je Če Gevara pokazao veliko interesovanje i za puške, proizvodnju municiju, da li postoji mogućnost da se izvede neka razmena između Jugoslavije i Kube“, navodi istoričarka Pejčinović.

O Če Gevarinoj poseti Kragujevcu je nedavno kustos „Muzeja 21. Oktobar“ Marko Terzić napravio tamo izložbu.

„Postoji satnica Čeovog boravka u Kragujevcu. Zanimljivo je da je on tada bio još taze revolucionar, dok je Tito za njih bio zvezda.

„Istraživanjem u novinama (…)saznao sam da je pregovarao o kupovini oružja, dobio čak jednu lovačku pušku na poklon“, izjavio je autor izložbe za Blic prošle godine.

Iz Kragujevca Kubanci odlaze u Sarajevo gde obilaze muzej posvećen Gavrilu Principu, fabriku Tito u Vogošću i u tom delu Če Gevara saznaje detalje o bici na Neretvi i gerilskom ratovanju.

Dok su bili u Beogradu u Domu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu imali su prijem sa pukovnicima, gde se Če Gevara raspitivao za gerilsko ratovanje.

Tih dana, Rijeka je bila samo usputna stanica ka glavnom događaju čitave posete.

Istarski mediji su pisali da dok je delegacija 18. avgusta 1959. obilazila riječko brodogradilište „3. maj“ ulaz je bio dozvoljen samo lokalnim političarima i novinarima sa specijalnim propusnicama.

Kao i danas kada dolaze visoki zvaničnici, tokom prolaska kolone, svi su morali biti u autima, pešaci su bili isključeni, a fotografisanje je bilo strogo zabranjeno.

Obišavši i fabrike u Sloveniji, Kubanci se vraćaju za Beograd gde je njihova poseta i okončana 21. avgusta 1959. godine.

„Ovaj iznenadni dolazak u Jugoslaviju imao je veliki uspeh, najviše za Kubance, zato što su došli potpuno nepripremljeni.

Ambasador je rekao da `jedva čekaju da dođu, a da nisu svesni zašto dolaze i šta će tamo čuti`“, ističe Pejčinović.

Pogledajte video o tome kako je Tito pokušao da spoji Istok i Zapad

Četiri decenije od Titove smrti: Titov pokušaj da spoji Istok i Zapad

Delikatan politički trenutak

Poseta Kubanaca se odigrala u vreme drugog sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim savezom, ističe Dragan Bogetić, koji se bavio periodom Hladnog rata.

„Taj sukob sa Hruščovim i retorika su podsećali na sukob sa Staljinom 1948. godine. Tada već Tito pokušava da vodi nezavisnu politiku, ali pokret nesvrstanih nije još formiran“, podseća Bogetić.

Nesvrstana politika je trebalo da bude neki treći put između dva bloka – Istoka i Zapada.

Jugoslavija tih godina pokušava da se odvoji od Sovjetskog saveza, koji je bio značajn ekonomski i politički partner i da se približi nesvsratnim zemljama, među kojima je i Kuba.

Brojnim liderima sa kojima se sastajao, pa i Če Gevari, Tito pokušava da objasni da je protiv toga da Sovjetski savez nameće svoju volju bilo kome, pa i zamljama Latinske Amerike.

„Trudio se da im predoči i opasnosti od preteranog vezivanja za Sovjetski savez“, navodi istoričar.

„Tito izbegava da napada Sovjetski savez, ali mu je bitno da sagovornicima predoči zašto je došlo do tog sukoba.

„Stalo mu je da pokaže da ostaje dosledan idealima marksizma, ali preporučuje zemljama da izaberu neki zaseban put, „, ističe Bogetić.

Šta je bilo posle?

Tokom tih političkih previranja i zaoštravanja Hladnog rata 1965, Če Gevara napušta Kubu i odlazi na brojna putovanja, ali se jedno vreme u Kongu pridružuje borcima za slobodu, da bi se potom vratio u Latinsku Ameriku.

„Svi revolucionari su po dolasku na vlast postajali ili birokrate ili diktatori, a on to nije želeo.

„Mogao je živeti kao ministar i drugi čovek iza Kastra on je ostao veran revolucionarnom pokretu i umro je kao borac, što se nigde nije desilo“, podvlači Skoti, koji i danas ne skriva divljenje prema borcu.

Dve godine kasnije, Če Gevara je ubijen u Boliviji.

Ko je bio Če Gevara

Argentinac Ernesto Gevara Serna je rođen u bogatoj srednjeklasnoj porodici 1928, ali je kasnije radikalizovao stavove svedočeći sveprisutnom siromaštvu u Južnoj Americi.
Zbog astme bio je oslobođen vojnog roka
U to doba dobija nadimak Če, koji predstavlja argentinsku uzrečicu.
Odigrao je ključnu ulogu u kubanskoj revoluciji 1953-1959, godine, kojom je zbačen diktator Fulhensio Batista.
Decembra 1964, kao zvanični predstavnik Kube u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održao je govor u kom je oštro kritikovao nesposobnost međunarodne zajednice da se izbori protiv brutalnog aparthejda u Južnoj Africi, pitajući sve prisutne „zar UN ne mogu učiniti ništa da to zaustave?
Iz Kube je otišao najpre u Afriku, a zatim u Boliviju da bi predvodio pobunjenike protiv vlasti predsednika Renea Barijentoa Ortunja.
Uz pomoć američkih vlasti, bolivijska vojska zarobila je Če Gevaru i njegove borce. Ubijen je 9. oktobra 1967. godine u selu La Igera, a sahranjen je na tajnoj lokaciji.
Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 1997, iskopani i preneti na Kubu gde je ponovo sahranjen.
Pristalice ga i danas vide kao primer posvećenosti i požrtvovanja, a kritičari smatraju da je bio okrutni ubica.

Legenda koja živi

Koliko je Če Gevarina smrt bila prekretnica u celom svetu, iako se dogodila pre više od pola veka, svedoči i Skoti.

„Kad sam čuo da su ga ubili, ja koji ne plačem nikada tada nisam mogao da zaustavim suze“, kaže on.

Nije retko u istoriji da neki pojedinac posle smrti dostigne veću slavu, nego za života.

Ipak, Če Gevara je posle smrti stekao oreol ne samo borca, revolucionara, pa čak i sveca, već i ikone komercijalizovane pop-kulture.

Majice, bedževi i milioni postera sa njegovim likom prodaju se i danas širom sveta, a posebno na Kubi.

Profesorka Damian-Lakićević je u više navrata posetila Havanu u čijem centru je ogroman spomenik-mural sa njegovim likom.

„Ispred te njegove slike je Fidel Kastro godinama držao one višesatne govore.

„U Santa Klari je mauzeolej njegov, postoje brojne pesme o komandantu Če Gevari. On je bez sumnje ušao u legendu“, navodi profesorka.

Godinu dana posle smrti El komandantea Evropu i Ameriku će zahvatiti talas studentskih protesta 1968. godine, neretko pod njegovom likom kao zastavom.

Tada je objavljen i njegov dnevnik, koji je preveden na veliki broj jezika.

„Njegove ideje o slobodi i saradnji žive. Taj duh egalitarnosti traje i danas“, dodaje ona.

Trenutak šetnje Skotija i Če Gevare zauvek je zabeležen zahvaljujući prilježnosti tadašnjeg fotoreportera Novog lista Petra Grabovca.

Skoti je o tome pisao u knjizi „Fotografija sa Če Gevarom“.

On je 2013. u Rijeci ugostio i ćerku Če Gevare Aleidu, koja je takođe lekar. Zajedno su obišli sva mesta na kojima je bio s njenim ocem.

„Deca i unuci me pitaju `Tata, ti si video Če Gevaru, bio si s njim?` i ne mogu da veruju.

„Če Gevara nije tada bio popularan, ali je posle postao, a ja sam postao velikan samo zbog toga“, kroz osmeh skromno zaključuje 92-godišnji književnik.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.