Četvrtak je za drugare i pivo: Nisu propustili okupljanje 56 godina

Četvrtak je veče u pabu Beli labud, gde, u jednom ćošku, pesme Klifa Ričarda, Dereka i Dominosa i Rika Astlija bruje sa zvučnika – ali i iz grla nekih od manje treznik posetilaca.

U drugom, tišem kraju paba – okupljeni oko stola sa polupunim čašama piva i bezalkoholnog Ginisa – sede Pol Hajns, Bil Manden, Ken King, Piter Tirvol, Brajan Ajres i Dik Koton.

Nijedan od njih ne može da zamisli da se u ovom trenutku nalazi na drugom mestu, jer četvrtkom uveče se okupljaju u pabu – i tako poslednjih 56 godina.

U ovoj ekipi su svi zašli u osamdesete godine, ali kažu da su propustili možda desetak okupljanja još od 1968. godine.

„Veoma, veoma retko propuštamo četvrtak“, kaže ponosno Piter, električni inženjer u penziji.

„Nekad smo svi na odmorima pa ne uspemo. Nekada spadnemo na tri slova“, dodaje.

„Uspevali smo da vežemo dve ili tri godine da smo se okupljali svakog četvrtka“, dodaje Dik.

„To je zaista impresivno.“

• Smanjuje li se krug prijatelja kako starimo
• Ponovo u studentskim klupama: „Ovog puta idem do poslednje stanice“
• Priča o radiju i krojaču sa zapada Srbije

Sastanci u pabu počeli su dok su Ken i Pol bili studenti i pauze u učenju koristili za igranje golfa i po koju pintu posle toga.

Ova navika se ubrzo pretvorila u tradiciju, a Ken se šali da je onome ko se usudi da propusti okupljanje potrebno potpisano opravdanje kao u školi i veoma dobar razlog.

Doduše, jedan od njih je ove nedelje opravdano odsutan jer je na odmoru.

Broj članova grupe se menjao tokom godina, a prijatelji, kolege i komšije su dolazile i odlazile.

I teme za razgovor su se vremenom menjale.

„Nekada smo pričali o fudbalu i seksu. Ovih dana više o prostati i penziji“, šali se Piter okružen prijateljima u pabu.

Menjaju i pabove, između Šefilda i Roterhama, kako bi ispoštovali geografsku rasprostranjenost grupe, ali su pokušali da ostanu lojalni lokalima koje izaberu.

„Rekao bih da nam pabovi u proseku traju devet godina“, kaže Piter.

„Većina pabova u koje smo prestali da idemo jednostavno se zatvorilo.“

Čak ni globalna pandemija nije mogla da se ispreči između njih – okupljali su se na Zum video pozivima nekoliko meseci tokom 2020. godine.

Iako je to bilo odstupanje od običaja, donelo je i neke lepe momente – bivši članovi grupe koji su se iz Jorkšira preselili u Australiju, Kanadu, istočni Saseks, imali su ponovo priliku da redovno vide stare drugare.

„I dalje se okupljamo na Zumu jednom mesečno, jer nismo želeli da ih otkačimo posle kovida“, kaže Ken.

Jubilarno okupljanje, kojim se obeležava 55. godišnjica njihovog prijateljstva, odložena je za godinu dana i održana je prošlog meseca, kako bi i prijatelji iz dijaspore mogli da dođu.

Uzimajući u obzir koliko je to vremena, gotovo da je neverovatno čuti Dejva kako naglas razmišlja: „Zapravo se nikad nismo razišli, zar ne?“.

Ali to potvrđuju svi okupljeni.

„Niko od nas za ovim stolom nije isti“, kaže Pol, koji je jedan od četiri vlasnika sezonskih ulaznica Šefild Junajteda, u grupi koja ima i fudbalske skeptike.

„Svi smo različiti. Imamo poptuno suprotna politička gledišta, što dovodi do najneverovatnijih, nelogičnih rasprava.“

Verovatno je krucijalno to što su se ovi prijatelji postarali da rasprave nikada ne prerastu u lične, kao i da ih ne iznose iz paba po zatvaranju.

„Veoma smo različiti ali mislim da svi delimo osnovne vrednosti“, kaže Brajan.

„Kada se raspravljamo, to nikada nije o nečemu veoma važnom“, dodaje.

Tokom 56 godina, nijednom nije bilo rasprave o tome čija je sledeća tura.

Odnosno jeste, ali zbog velikodušnosti svakog od njih koji su želeli da baš oni plate, a ne zbog toga što neko ima zmiju u džepu.

Kada je BBC predstavnik ponudio da plati sledeću turu u znak zahvalnosti za toplu dobrodošlicu, uredno je odbijen.

Ionako će uskoro fajront.

„Nekada smo uspevali da popijemo po tri pinte, ali ovih dana po dve“, kaže jedan od njih.

I šta svako od njih lično dobija od okupljanja četvrtkom uveče?

„Sprečava mi dosadu“, kaže Piter.

„Ne bih baš tako preterivao“, dobacuje Ken brzo, što izaziva smeh za stolom.

„Morate da radite stvari zajedno“, objašnjava Pol kako očuvati prijateljstvo.

„Ne možete se samo okupljati jednom godišnje da biste pričali o prošlosti. Ali ako stalno radite stvari zajedno, onda se prijateljstvo nastavlja i uvek ima novih tema za razgovor.“

Kada su se prvi put okupili 1968. godine, laburisti su bili na vlasti, Mančester siti je bio fudbalski šampion Engleske, a reprezentacija je zamalo osvoija Evropsko prvenstvo.

Neke stvari se ne menjaju.

I uprkos tome što su od tog prvog pića pre 56 godina dobili ukupno 17 dece, 33 unuka i šestoro praunuka, zajedništvo ove vesele grupe se takođe nije promenilo.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Sastavci i Međurečje: Gde ni meštani ne znaju da li pripadaju Srbiji ili Bosni
• Par u srećnom braku odlučio da umre – istovremeno
• Zabuna na letu: Očekivali bebu, a pojavila se starica
• Nisu se poznavali, a spasili su jedan drugom život