Raste broj poginulih u poplavama koje su zadesile centralnu Evropu tokom vikenda.
U Češkoj se jedna osoba udavila u potoku u blizini grada Bruntal na severoistoku zemlje, dok se sedmoro ljudi i dalje vodi kao nestalo.
Potvrđeno je da je četvoro stradalo u Poljskoj, iako je portparol ministarstva unutrašnjih poslova rekao da tačan uzrok smrti kod svih tek treba da se utvrdi.
U Austriji su na severoistoku zemlje poginulo dvoje ljudi od 70 i 80 godina.
Jedan od njih, meštanin grada Hebersdorfa, izgleda da je pokušavao da ispumpa vodu iz stana kada se utopio, prenose austrijski mediji.
Osam smrtnih slučajeva zabeleženo je i tokom vikenda u Poljskoj, Rumuniji i Austriji, gde je jedan vatrogasac poginuo tokom akcije spasavanja.
- Leto 2024. najtoplije zabeleženo u istoriji
- Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
- Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju
Kiša je pala i na Balkan, ali za sada nije donela vremenske nepogode.
Na Balkanu mirno
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da će na Dunavu vodostaji narednih dana biti u većem porastu.
Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se kod Bezdana 19. na 20. septembar, kod Apatina 20. na 21. septembar, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. na 22. septembar, sa tendencijom daljeg porasta.
Kad je reč o slivu Dunava, očekujemo da će vrhunac biti između 24. i 26. septembra, procena ‘Srbijavoda’ je da će pik trajati sedam dana, rekao je premijer Miloš Vučević posle sednice Republičkog štaba za vanredne situacije u Vladi Srbije.
U Srbiji je u nedelju puštena u rad „Elektronska platforma za prenos hitnih informacija građanima u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće koja može ugroziti živote i zdravlje ljudi i imovinu na određenom području“, koje će do građana stizati putem SMS poruka.
Raste vodostaj Dunava, ali i Drave i Mure u Hrvatskoj, ali za sada ne prete velike poplave, navode nadležni, prenosi Hrvatska radiotelevizija.
Reka Sava se izlila u Zagrebu i u poslednjih 24 sata vodostaj je porastao za pet metara.
U Bosni i Hercegovini meteorolozi navode da „nema velikih razloga za brigu kada je u pitanju plavljenje“.
Pogledajte video: Poplave u Evropi odnele više života, oštećeni domovi
Ekstremne padavine postaju sve učestalije u Evropi, kao i u većem delu sveta, zbog klimatskih promena.
Iako su se uslovi stabilizovali u nekim delovima centralne Evrope, drugi regioni se pripremaju za moguću opasnost.
U Slovačkoj je poplavio Dunav u Starom gradu prestonice Bratislave, a lokalni mediji izveštavaju da je nivo vode premašio devet metara i da se očekuje da će dalje rasti.
Mađarski premijer Viktor Orban napisao je na Iksu da je odložio sve međunarodne obaveze „zbog ekstremnih vremenskih uslova i poplava u Mađarskoj“.
Najviše padavina je bilo u Češkoj.
U severoistočnom gradu Jeseniku, od četvrtka ujutro palo je 473 milimetra – pet puta više od prosečne količine padavina za mesec dana.
Češka prestonica Prag ne želi da rizikuje posle poplava koje su razorile grad pre dve decenije.
Slike poplavljenih stanica metroa iz 2002, evakuacije stanovnika u gumenim čamcima i slonova koji se dave u zoološkom vrtu u Pragu urezane su u lokalno sećanje.
Nešto pre deset sati u petak, teškom čeličnim bedemom, debljine jedan metar, zatvoren je takozvani Đavolji kanal ili Čertovka, koji preseca istorijsku četvrt Mala Strana u Pragu, vraćajući se u reku Vltavu.
Čertovka je deo nacionalne mreže odbrane od poplava za koju zvaničnici kažu da je koštala više od milijardu evra kako bi se sprečila katastrofalna šteta iz 1997. i 2002. godine.
U Pragu se nadaju da će izbeći najgore poplave.
Pažnja je ovog vikenda bila usmerena na centralne i istočne delove zemlje, posebno na Severnu Moravsku, gde je 1997. život izgubilo 50 ljudi.
U austrijskom gradu Sent Poltenu za četiri dana palo je više kiše nego za celu najvlažniju zabeleženu jesen, 1950. godine.
Kancelar Karl Nehamer rekao je da su oružane snage raspoređene da pomažu regionima pogođenim olujom.
Austrijsko ministarstvo klime saopštilo je da je opredeljeno 300 miliona evra za oporavak.
Sela i gradovi su potopljeni i u istočnoj Rumuniji.
Emil Dragomir, gradonačelnik Slobozije Konači, rekao je poplave bile „epskih razmera“.
„Da ste ovde, odmah biste zaplakali, jer su ljudi očajni, ceo njihov život je nestao, bilo je nekih kojima je ostala samo odeća u kojoj su bili“, rekao je on.
U Poljskoj je evakuisano hiljade ljudi, među kojima su i osoblje i pacijenti bolnice u gradu Nisa.
Putevi su u velikoj meri neprohodni, a železnički saobraćaj je obustavljen u mnogim delovima zemlje.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će milijardu zlota, što je više od 200 miliona evra biti izdvojeno za žrtve poplava. Dodao je i da će Poljska aplicirati za pomoć od EU fondova.
Poljska je u ponedeljak proglasila stanje prirodne katastrofe, kako bi olakšala da se reaguje u vanrednim situacijama i pridobije fondove EU.
U ponedeljak ujutro, gradonačelnik Paczkova na jugozapadu Poljske pozvao je stanovnike da se evakuišu pošto je voda počela da se izliva u obližnjem rezervoaru, ugrožavajući grad.
U drugim delovima Poljske, međutim, nivoi vode sada opadaju, navode lokalni zvaničnici.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Iz Austrijskog centra za upozoravanje na oluje UWZ su naveli da će u nekim oblastima prethodni rekordi za ceo septembar biti „premašeni za samo nekoliko dana“.
Manuel Kelemen, prognostičar televizije Puls24, kaže da sa meteorološke tačke gledišta, „ono što doživljavamo je vanredno, ako ne i bez presedana“.
Neprekidna jaka kiša se očekuje i preko granice, u nemačkoj pokrajini Bavarskoj.
Posredi je regionalna, a ne nacionalna vanredna situacija, gde je pogođeno veliko područje centralne Evrope.
Oluja Boris će se, međutim, sada pomeriti južnije u Italiju, gde će se ponovo pojačati i doneti obilne kiše.
Regija Emilija-Romanja će verovatno biti najteže pogođena, sa 100-150 mm kiše.
Rekordne padavine zabeležene u centralnoj Evropi uzrokovane su brojnim faktorima, uključujući klimatske promene.
Različite vremenske prilike su se udružili da bi stvorili „savršenu oluju“ u kojoj se veoma hladan vazduh sa Arktika sudario sa toplim vazduhom sa Mediterana.
Atmosferski pritisak je uticao da Oluja Boris bude zaglavljena na jednom mestu duže vreme.
Naučnici kažu da topliji delovi atmosfere zadržavaju više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina. Iz okeana koji su zagrejaniji isparava više vode, što hrani olujne sisteme.
Svaki put kada globalna prosečna temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa, atmosfera je u stanju da zadrži oko sedam odsto više vlage.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
