Ciklon Boris: Raste broj žrtava usled poplava u Evropi, oprez u Bratislavi i Budimpešti, kiša u Italiji

Najmanje 19 ljudi je poginulo u poplavama u Poljskoj, Češkoj, Rumuniji i Austriji, a jaka kiša trenutno pada u Italiji.

U Nisi, gradu od 40.000 stanovnika na jugu Poljske, nivo vode je počeo da opada, ali je prethodno u ponedeljak gradonačelnik naredio stanovnicima da se evakuišu.

U južnoj Poljskoj više od 5.000 vojnika pomaže ljudima da se izbore sa posledicama poplava.

Pošto vodostaj Dunava raste, slovačka i mađarska prestonica, Bratislava i Budimpešta, pripremaju se za moguće izlivanje iz korita.

• Leto 2024. najtoplije zabeleženo u istoriji
• Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
• Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju

Do poplava je došlo pošto je oluja Boris donela velike količine kiše, čak i sneg tokom vikenda u centralnoj i istočnoj Evropi.

Jaka kiša sa grmljavinom trenutno pada u Italiji i nacionalna meteorološka služba izdala je upozorenja za oblasti od severne obale Emilije-Romanje do juga zemlje.

Nacionalna služba civilne zaštite za sredu je izdala žuta upozorenja za skoro 50 regiona, upozoravajući da postoji opasnost od nevremena, klizišta i poplava.

Kiša je pala i na Balkan, ali za sada nije donela vremenske nepogode.

Na Balkanu mirno

Raste vodostaj Dunava, ali i Drave i Mure u Hrvatskoj, ali za sada ne prete velike poplave, navode nadležni, prenosi Hrvatska radiotelevizija.

Reka Sava se izlila u Zagrebu i u poslednjih 24 sata vodostaj je porastao za pet metara.

Hrvatska meteorološka i hidrološka služba upozorava da bi Dunav mogao doživeti „izuzetno redak“ vodostaj i, ako bude bilo potrebe, postavljaće se barijere uz reku.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je da „većina vode koja otiče iz Slovačke, Poljske i Rumunije“, neće ići ka Srbiji, ali da je najveća pažnja usmerena na Dunav, iako se ne očekuje da će biti pređena granica vanredne odbrane od poplava.

Čaušić je za RTS rekao da je vodostaj Dunava kod Bezdana, u odnosu na jučerašnji dan, porastao za jedan metar.

Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se kod Bezdana 19. na 20. septembar, kod Apatina 20. na 21. septembar, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. na 22. septembar, sa tendencijom daljeg porasta.

Zvaničnici očekuju da će visok vodostaj na Dunavu potrajati sedam dana negde do 24. i 26. septembra.

U Srbiji je u nedelju puštena u rad „Elektronska platforma za prenos hitnih informacija građanima u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće koja može ugroziti živote i zdravlje ljudi i imovinu na određenom području“, koje će do građana stizati putem SMS poruka.

U Bosni i Hercegovini meteorolozi navode da „nema velikih razloga za brigu kada je u pitanju plavljenje“.

Pogledajte video: Poplave u Evropi odnele više života, oštećeni domovi

Posledice klimatskih promena

Ekstremne padavine postaju sve učestalije u Evropi, kao i u većem delu sveta, zbog klimatskih promena.

Iako su se uslovi stabilizovali u nekim delovima centralne Evrope, drugi regioni se pripremaju za moguću opasnost.

U Budimpešti su zatvoreni putevi pored Dunava, koji protiče kroz mađarsku prestonicu, zbog straha od poplava.

Vozovi između Budimpešte i Beča su obustavljeni.

Premijer Mađarske Viktor Orban je napisao na mreži X da je odložio sve svoje međunarodne obaveze zbog „zbog ekstremnih vremenskih uslova i poplava“.

U severoistočnom češkom gradu Jeseniku, od četvrtka ujutro palo je 473 milimetra – pet puta više od prosečne količine padavina za mesec dana.

Pogranična oblast između Češke i Poljske teško je pogođena – 15.000 ljudi je evakuisano u Češkoj, 3.000 u Poljskoj, a desetine hiljada je i dalje bez struje,

Poljski premijer Donald Tusk proglasio je jednomesečnu prirodnu katastrofu, s tim što se očekuje da tek u sredu najgore poplave pogode grad Vroclav.

U austrijskom gradu Sent Poltenu za četiri dana palo je više kiše nego za celu najvlažniju zabeleženu jesen 1950. godine.

Kancelar Karl Nehamer rekao je da su oružane snage raspoređene da pomažu regionima pogođenim olujom.

Austrijsko ministarstvo klime saopštilo je da je opredeljeno 300 miliona evra za oporavak.

Sela i gradovi su potopljeni i u istočnoj Rumuniji.

Emil Dragomir, gradonačelnik Slobozije Konači, rekao je da su poplave bile „epskih razmera“.

„Da ste ovde, odmah biste zaplakali, jer su ljudi očajni, ceo njihov život je nestao, bilo je nekih kojima je ostala samo odeća u kojoj su bili“, rekao je on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kakvu je ulogu u poplavama odigralo zagrevanje Mediterana?

Met MekGrat, BBC dopisnik za životnu sredinu

Važan element obilnih kiša i bujičnih poplava širom centralne Evrope je zagrevanje Sredozemnog mora.

Početkom avgusta, prosečna temperatura mora bila je skoro dva stepena Celzijusa viša od normalne, prema novinskim izveštajima, a kod Majorke je zabeleženo da je voda dostigla veoma toplih 30 stepeni.

To dovodi do veće količine isparavanja i više vlage stiže u vazduh.

Slična priča desila se i u Crnom moru.

Kada se ova nagomilana topla vlaga sudarila sa hladnim frontom, stvoreni su idealni uslovi za pustoš kakvu je donela Oluja Boris.

U zagrevanju mora i mediteranskog regiona ljudi su odigrali ključnu ulogu, pokazuju analize stručnjaka iz Svetske grupe za praćenje vremenskih prilika.

Oni su otkrili su da bi toplotni talas ovog jula širom Mediterana bio praktično „nemoguć“ da ljudi nisu zagrejali planetu sagorevanjem fosilnih goriva.

Rekordne padavine zabeležene u centralnoj Evropi uzrokovane su brojnim faktorima, uključujući klimatske promene.

Različite vremenske prilike su se udružili da bi stvorili „savršenu oluju“ u kojoj se veoma hladan vazduh sa Arktika sudario sa toplim vazduhom sa Mediterana.

Atmosferski pritisak je uticao da Oluja Boris bude zaglavljena na jednom mestu duže vreme.

Naučnici kažu da topliji delovi atmosfere zadržavaju više vlage, što dovodi do intenzivnijih padavina.

Iz toplijih okeana isparava više vode, što hrani olujne sisteme.

Svaki put kada globalna prosečna temperatura poraste za jedan stepen Celzijusa, atmosfera je u stanju da zadrži oko sedam odsto više vlage.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]