Na brdu iznad Palerma, grada na Siciliji, nalazi se manje poznati dragulj italijanske umetnosti – katedrala Monreale.
Izgrađena u 12. veku pod normanskom vlašću, bogomolja se može pohvaliti najvećim italijanskim mozaicima u vizantijskom stilu, drugim u svetu, posle onih u Aja Sofiji u Istanbulu.
Ovo mesto svetske kulturne baštine Uneska, podvrgnuto je opsežnoj restauraciji ne bi li mu se vratio nekadašnji sjaj.
Mozaici iz Monreala su imali za cilj da impresioniraju, učine poniznim i inspirišu posetioca koji je prošao naosom – centralnim delom crkve, u maniru Konstantinopolja, prestonice preživelog Rimskog carstva na istoku.
Mozaici se prostiru na 6.400 kvadratnih metara i sadrže oko 2,2 kilograma čistog zlata.
- Ponovo zvone zvona Notr Dama, Tramp među zvanicama
- U potrazi za tajnama univerzuma – na krovu katedrale u Engleskoj
- Gaudijeva Sagrada familija: Genijalnost ili ludost
Obnova je trajala više od godinu dana, a katedrala je u tom periodu pretvorena u malo gradilište, sa lavirintom skela postavljenim na oltaru i transeptu.
Lokalni stručnjaci iz italijanskog Ministarstva kulture predvodili su niz intervencija, počevši od uklanjanja debelog sloja prašine koji se godinama nakupljao na mozaicima.
Zatim su popravili neke od pločica koje su izgubile emajl i zlatni sloj, čineći ih da izgledaju poput crnih tački gledano odozdo.
Naposletku su intervenisali na mestima gde su se pločice ljuštile sa zida i obezbedili ih.
Rad na mozaicima bio je izazov i velika odgovornost, kaže otac Nikola Galjo.
On je sveštenik u katedrali već 17 godina i pomno je pratio restauraciju.
„Tim je ovom poslu pristupio gotovo na prstima“, kaže Galjo.
„Povremeno je bilo nekih nepredviđenih problema i morali su da pauziraju radove dok su našli rešenje.
„Na primer, kada su došli do plafona, shvatili su da je u prošlosti bio prekriven slojem laka koji je postao žućkast. Morali su buvkalno da ga skinu kao prijanjajuću foliju“, dodaje.
Mozaici su poslednji put delimično restaurirani 1978, ali je sada intervencija bila daleko šireg obima i podrazumevala je zamenu stare rasvete.
„Postojao je veoma star sistem. Svetlo je bilo slabo, troškovi struje su bili previsoki i ni na koji način nije odgovaralo lepoti mozaika“, kaže Mateo Kundari, državni menadžer Zumtobela, firme koja je imala zadatak da instalira nova svetla.
„Glavni izazov je bio kako osigurati da mozaici budu istaknuti i napraviti nešto što odgovara različitim potrebama katedrale“, dodaje on.
„Takođe smo želeli da napravimo potpuno reverzibilan sistem, nešto što bi moglo da se zameni za 10 ili 15 godina bez oštećenja građevine.“
Prva faza radova koštala je 1,1 milion evra, dok bi se naredna usredresredila na centralnideo.
Na pitanje kako je bilo videti da se skele konačno skidaju i da mozaici sijaju novim svetlom, otac Galjo se smeje i sleže ramenima.
„Kada to vidite, preplavi vas strahopoštovanje i ne možete da se setite ničega. Čista lepota“, kaže on.
„Odgovornost je biti čuvar takve svetske baštine.
„Svetu je potrebna lepota, jer nas podseća na ono što je dobro u čovečanstvu, na to šta znači biti muškarac i žena.“
Pogledajte video: Kako se čisti Sikstinska kapela
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
