Predsednika COP26 klimatskog samita rekao je da su razgovori stigli do „trenutka istine za našu planetu“.
U poslednjim satima pregovora, tražio je od delegata da se saglase sa nacrtom sporazuma čiji je cilj sprečavanje opasnog globalnog zagrevanja.
Ali Indija je u poslednjem trenutku uložila primedbu na klauzulu o smanjenju fosilnih goriva, i zahtevala više finansijske pomoći za zemlje u razvoju.
Još nije jasno šta treba da se desi kako bi se ova pitanja rešila.
„Svi znate da svet želi da budemo hrabri – ambiciozni“, rekao je delegat Britanija Alok Šarma, koji predsedava razgovorima.
„Mnogo toga zavisi od odluka koje ćemo ovde danas kolektivno doneti“, rekao je delegatima, tražeći od njih da se saglase sa nacrtom plana koji je objavljen ranije u subotu.
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
- Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
- Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike
Ključna dostignuća dosadašnjeg nacrta je obaveza da se postepeno odstupi od korišćenja uglja, da se planovi o smanjenju emisija štetnih gasova revidiraju na redovnijem nivou, kao i povećana finansijska pomoć za zemlje u razvoju.
Ali ministar za zaštitu životne sredine Indije Bupender Jadav rekao je da „konzensus nije dostignut“.
Razgovori na konferenciji COP26 trebalo je da se završe u petak, ali su produženi zbog nedoumica koje su donele subvencije za ugalj, fosilna goriva i finansijska pomoć siromašnijim zemljama.
Pregovarači u Glazgovu danas su se sastajali u manjim grupama kako bi razgovarali o nesuglasicama.
Alok Šarma, predsednik konferencije COP26 rekao je delegatima da želi konačan dogovor u subotu.
Zemlje u razvoju nisu zadovoljne napretkom u oblasti koja je poznata kao „gubici i štete“, ideji da bogatije zemlje treba da kompenzuju siromašnije zbog uticaja na klimatske promene na koje one ne mogu da se prilagode.
Obećanja u Glazgovu neće biti dovoljna da se globalni porast temperature ograniči do 1.5 stepen. To je ključni deo Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je većina država potpisala.
Analiza Malkoma Seniora – sa lica mesta na samitu COP26
Na ovim samitima često se sve svede na grupice. Umesto u glavnoj Plenarnoj sobi, dani pregovora se pretvaraju u diskusije pregovarača licem u lice, poput trgovaca na pijaci.
Oko njih, zbijaju se delegati, željni da budu tu kada se rešavaju glavne nesuglasice između država i različitih grupa.
Ovog popodneva, američki izaslanik za klimu Džon Keri i glavna pregovaračica Su Biniaz, stajali su nasuprot Ahmadu Sebori Turea, delegata iz Gvineje, koji predstavlja G77 grupu država koje čine najveći deo zemalja u razvoju.
Na stolu je pitanje koliko će novca razvijeni svet morati da plati siromašnijim zemljama, kako bi nadoknadili štetu i gubitke nastale zbog klimatskih promena.
Interesovanje za to se završava kada Keri pređe na drugi kraj sobe kako bi razgovarao sa britanskim predsednikom pri COP-u Aokom Šarmom i njegovim glavnim pregovaračem, Arčijem Jangom.
Tada, sve oči se okreću ka glavnom EU pregovaraču, Fransu Timermansu, dok njegov tim pokušava da reši nesuglasice sa grupom G77.
Na kraju, predsedavajući COP samita odlučuje da je bilo dosta i da se dalje diskusije moraju održati negde drugde. Sednica se završava, a sa njom se razbijaju i grupice. Za sada.
Naučnici kažu da će nas ograničenje globalnog porasta temperature na 1.5 stepen u odnosu na predindustrijsko doba zaštititi od najopasnijih uticaja klimatskih promena.
Za postizanje cilja potrebno je smanjenje globalnih emisija za 45 odsto do 2030. godine, do 2050. cilj je da se dostigne nula.
Uništenje koralnih grebena je jedan od primera globalnog zagrevanja i porasta temperature za dva stepena, kažu naučnici.
Ako se trenutna obećanja ispune, planeta dalje ide ka zagrevanju od 2,4 stepena Celzijusa, pokazuje izveštaj Merača klimatskih parametara.
Ali stručnjaci kažu da je trenutni cilj i dalje dostižan: na COP15 samitu u Kopenhagenu pre više od decenije, prognoze su takođe predviđale da se svet kreće između 3.5 i 4.2 stepena Celzijusa zagrevanja.
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
- Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
- Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike
U novoj verziji dogovora predstavljenoj u subotu govori se o „ubrzanom naporu ka postepenom ukidanju neregulisanog korišćenja uglja u proizvodnji energije i neefikasnih subvencija za fosilna goriva“.
Aktivisti ovakvu formulaciju kritikuju kao preblagu, dok neki primećuju da je ovo prvi put da se ugalj eksplicitno spominje u dokumentima Ujedinjenih nacija ovog tipa.
Kina i Saudijska Arabija pripadaju grupi zemalja koje žele da se deo o subvencijama za fosilna goriva ukloni iz nacrta
Nova svađa na vidiku?
-Analiza, Met Mekgrat, dopisnik iz oblasti životne sredine
Glavni utisak o poslednjem nacrtu je da – uz male ispravke – ključni pasusi o ambicijama i fosilnim gorivima ostaju netaknuti.
Ipak, ono što će možda biti važan spor je nedostatak sredstava za finansiranje onoga što je poznato kao „gubici i štete“.
Radi se o uticaju klimatskih promena na koje zemlje u razvoju ne mogu da se prilagode, kao što su dugoročno podizanje nivoa mora ili iznenadne oluje.
Srž koncepta je veza tih pojava i problema sa viševekovnom emisijom ugljen-dioksida bogatih zemalja. Iz zemalja u razvoju smatraju da to znači da razvijene zemlje treba da plate kompenzaciju za štetan uticaj.
Bogatiji su oprezniji oko te ideje, pribojavajući se da će zauvek ostati prikačeni za neku vrstu finansijske udice.
Novim nacrtom predviđeno je da se umesto fonda, organizuje dijalog sledeće godine kojim će se utvrditi dogovor oko novca.
Mnogi aktivisti neće biti srećni zbog toga, i postoji osećaj da bi moglo doći do svađe.
Profesor Salimul Huk, direktor Međunarodnog centra za klimatske promene i razvoj, nije bio srećan.
„Jezik o gubicima i štetama je izvrnut u odnosu od jučerašnji tekst. Izgleda da je predsedništvo COP26 imalo razgovore iza zatvorenih vrata sa Amerikom“, tvitovao je.
Teresa Anderson, koordinatorka za klimatske politike u organizaciji Ekšnejd Internašnl (ActionAidInternationl), kaže: „Poslednji nacrt teksta sa COP26 je šamar u lice onima koji se već suočavaju sa razarajućim uticajem klimatskih promena.
„I dalje nema ni jedinog penija podrške za starosedelačke zajednice, farmere, žene i devojke kako bi se oporavili od užasnih klimatskih katastrofa. Velika većina svetskih zemalja pozivaju da se obezbede sredstva za gubitke i štete ali njihovi glasovi se ponovo ignorišu“.
Boris Džonson, premijer Velike Britanije rekao je da bogate zemlje moraju da daju više novca kako bi se pomoglo državama u razvoju da što manje koriste fosilna goriva.
Bivši premijer Velike Britanije Toni Bler rekao je za BBC Njuzkast podkast da je Džonsonova odgovornost „da pređe s ideje na realizaciju“, ali da je nešto tako teško ako nema podrške i drugih političkih lidera.
Seve Peniu ministar finansija države Tuvalu, u Okeaniji, koja je posebno ugrožena zbog porasta nivoa mora, održao je emotivan govor, rekavši da njegov narod bukvalno tone.
„Pitanje je života i preživljavanja mnogih, molimo da se u Glazgovu donese odluka. Ne smemo da padnemo“, rekao je Peniu.
Novac koji su bogatije zemlje obećale siromašnijim za borbu protiv klimatskih promena i dalje je jedna od najspornijih tačaka.
Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.
Šta je dogovoreno na COP26?
Do sada je predstavljena serija dogovora postignuta između grupa zemalja.
- SAD i Kina su dogovorile da rade zajedno na smanjenju porasta svetske temperature
- Više od 100 svetskih lidera obećalo je da će zaustaviti krčenje šuma i pošumljavati do 2030. godine. U toj grupi je i Brazil, dom Amazonske prašume.
- SAD i Evropska unija objavili su partnerstvo koje će raditi na smanjenju emisija metana sa efektom staklene bašte do 2030. – smanjenje metana u atmosferi se smatra jednim od najboljih načina za brzo smanjenje globalnog zagrevanja
- Više od 40 zemalja obavezalo se da će smanjiti korišćenje uglja – najveći korisnici Kina i SAD još nisu potpisali
- Osnovan je novi savez koji obavezuje zemlje da odrede datum za prestanak upotrebe nafte i gasa i zaustave istraživanja gde ih ima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
