COP26: Klimatski sporazum iz Glazgova – i ‘istorijski napredak’ i ‘razočarenje’

Sporazum koji sa cilj ima sprečavanje opasnog globalnog zagrevanja postignut je u subotu uveče na COP26 samitu u Glazgovu.

Klimatski pakt iz Glazgova je prvi klimatski sporazum kojim se eksplicitno planira smanjenje korišćenja uglja, najgoreg fosilnog goriva za efekat staklene bašte.

Sporazumom se potpisnice obavezuju i na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju – kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Ali ono što su delegati obećali nije dovoljno da se povećanje globalne temperature ograniči do 1.5 stepen Celzijusa, koliko naučnici smatraju da je potrebno kako bi se izbegle opasne posledice zagrevanja planete.

I dok je za predstavnike samita, Ujedinjenih nacija i većinu delegacija sporazum pre svega „veliki uspeh“ i „korak napred“, izmene u poslednjim minutima i ublažavanje određenih formulacija u konačnom tekstu ostavilo je gorak ukus u ustima pregovarača.

Nezadovoljni glasovi stižu iz zemalja u razvoju, onih najteže pogođenih klimatskim promena, i organizacija za zaštitu životne sredine.

• „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
• Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
• Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike

Klauzula o postepenom ukidanju uglja koje je bilo delo prvobitnog nacrta dovela je do dramatične završnice samita, kada se Indija usprotivila takvoj formulaciji.

Ministar za klimu Indije Bupender Jadav pitao je kako zemlje u razvoju mogu da obećaju da će postepeno ukinuti ugalj i subvencije na fosilna goriva kada se „moraju baviti sopstvenim razvojem i iskorenjivanjem siromaštva“.

Države su se na kraju dogovorile da formulacija bude „postepeno smanjenje“, umesto „postepeno ukidanje“ uglja, dok su neki bili razočarani takvim razvojem događaja.

Delegacija Švajcarske izrazila je „duboku razočaranost“ zbog promena u „netransparentnom procesu“, dok je najžešće kritike dolaze od organizacija za zaštitu životne sredine, od kojih neke sporazum nazivaju „skandaloznim“.

„Promenili su reč ali ne mogu da promene signal koji stiže sa ovog samita, a to je da se era uglja završava“, rekla je međunarodna izvršna direktorka Grinpisa Dženifer Morgan.

Ugalj čini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida svake godine, zbog čega je ključan u poduhvatu održavanja rasta temperature na 1.5 odsto.

Prigovoru Indije priključila se i Kina – jedan od najvećih proizvođača uglja na svetu – a predsednik COP26 Alok Šarma rekao je dan po završetku samita da će te dve zemlje morati da objasne svoje stavove državama koje su pogođene klimatskim promenama.

Šarma, koji je po zaključivanju sporazuma rekao da mu je žao zbog toga kako se na kraju sve odigralo, ipak smatra da je sporazum veliko dostignuće.

„Ne bih ono što smo juče uradili opisao kao neuspešnim – to je istorijsko dostignuće“, rekao je.

I delegacije zemalja u razvoju bile su razočarane ovakvim razvojem događaja, ali su podržale sporazum pod pretpostavkom da će se nastaviti razgovoru o novcu koje su bogatije zemlje obećale za prilagođavanje klimatskim promenama – što je takođe bio kamen spoticanja tokom samita.

Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.

Samit je trebao da se završi u petak, ali je produžen pre nego što je sporazum postignut kasno u subotu – posle intervencije Indije u poslednjem trenutku kako bi se ublažila formulacija o uglju.

Da nesuglasice postoje bilo je jasno su subotu tokom dana, kada su se delegacije, umesto u otvorenoj diskusiji, okupljali u grupice i rešavali sporove direktno, kako to opisali BBC reporteri.

Šta je dogovoreno Klimatskim sporazumom iz Glazgova:

• Od država se traži da revidiraju klimatske planove do kraja sledeće godine, i postave ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija štetnih gasova za 2030. godinu
• Naglašena je potreba da bogate zemlje povećaju novac koji daju onima koji već trpe gubitke i štetu od uticaja klimatskih promena – pored trenutnih 100 milijardi dolara godiš
• Prvi svetski klimatski sporazum u kome se pominje ugalj
• Formulacija obaveze da se teži ka „postepenom ukidanju“ uglja je ublažena u odnosu na prvobitni nacrt – sada piše „postepeno smanjenje“ uglja

Analiza Malkoma Seniora – sa lica mesta na samitu COP26

Na ovim samitima često se sve svede na grupice. Umesto u glavnoj Plenarnoj sobi, dani pregovora se pretvaraju u diskusije pregovarača licem u lice, poput trgovaca na pijaci.

Oko njih, zbijaju se delegati, željni da budu tu kada se rešavaju glavne nesuglasice između država i različitih grupa.

Ovog popodneva, američki izaslanik za klimu Džon Keri i glavna pregovaračica Su Biniaz, stajali su nasuprot Ahmadu Sebori Turea, delegata iz Gvineje, koji predstavlja G77 grupu država koje čine najveći deo zemalja u razvoju.

Na stolu je pitanje koliko će novca razvijeni svet morati da plati siromašnijim zemljama, kako bi nadoknadili štetu i gubitke nastale zbog klimatskih promena.

Interesovanje za to se okončava kada Keri pređe na drugi kraj sobe kako bi razgovarao sa britanskim predsednikom pri COP-u Aokom Šarmom i njegovim glavnim pregovaračem, Arčijem Jangom.

Tada, sve oči se okreću ka glavnom EU pregovaraču, Fransu Timermansu, dok njegov tim pokušava da reši nesuglasice sa grupom G77.

Na kraju, predsedavajući COP samita odlučuje da je bilo dosta i da se dalje diskusije moraju održati negde drugde. Sednica se završava, a sa njom se razbijaju i grupice. Za sada.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao je da se nada da će svet „gledati na samit u Glazgov kao na početak kraja klimatskih promena“, obećavajući da će „nastaviti da radi neumorno ka tom cilju“.

„Ima još mnogo posla narednih godina. Ali današnji sporazum je veliki korak unapred i, što je najvažnije, prvi put imamo međunarodni sporazum za umanjenje korišćenja uglja i putokaz za ograničenje globalnog zagrevanja na 1.5 stepen“, dodao je.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je rekao: „Naša planeta je ugrožena i visi o koncu. I dalje kucamo na vrata klimatske katastrofe.

„Vreme je da oglasimo alarm za uzbunu – ili ćemo imati nula šanse da dostignemo nula ukupnih emisija štetnih gasova“.

Sporazumom su se države obavezale i da će ispuniti obećanje za sledeću godinu i u velikoj meri ukinu korišćenje uglja kako bi cilj od 1.5 stepen bilo moguće dostići.

Ako se trenutna obećanja ispune, to će biti dovoljno za ograničenje od samo 2.4 stepena.

Ako se globalna temperatura uveća za više od 1.5 stepen, naučnici kažu da će se planeta suočiti sa velikim posledicama i da će još milioni ljudi biti izloženi ekstremnim temperaturama.

Analiza Stefena Mekdonela, dopisnika iz Kine

Udruživanje Kine i Indije oko ublažavanja jezika oko uglja je nešto što će oni koji su očekivali ambiciozniji ishod samita doživeti kao udarac.

Ipak – možda ne bi trebalo da budu potpuno razočarani konačnim sporazumom.

Na primer, ovde u Pekingu novinska agencija Sinua, glasnogovornik Komunističke partije, već izveštava o tome da je ugalj „najveći izvor emisije ugljen dioksida u procesu proizvodnje električne energije“.

Možda će zvučati kao da ističu nešto što je očigledno – ali takva formulacija predstavlja promenu partijsskog narativa: ugalj je najveći deo problema!

Peking zna da je uglju odzvonilo, ali kineskoj vladi je važno kojom brzinom će se to smanjenje desiti.

Smatraju da je veći deo razvijenog sveta doveo planetu do ovog problema – usput se bogateći – pa je sada argument Kine da im malo treba popustiti kako bi mogli da sustignu ostale.

Ono što kineska delegacija ovde ističe je da nije bilo dovoljno govora o obećanjima razvijenih zemalja da će obezbediti finansijska sredstva i tehnologiju za zemlje u razvoju, kako bi prešle na zelenu energiju.

Žao Jingmin, koji je vodio kineski tim u Glazgovu, rekao je da se nadao da će se „razvijene zemlje potruditi više oko ispunjavanja obećanja i povećanja podrške zemljama u razvoju, umesto što samo traže od drugih da povećaju svoje ambicije“.

• „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
• Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
• Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike

Švajcarska ministarka zaštite životne sredine Simoneta Somaruga je rekla: „Želimo da izrazimo duboko razočarenje jer je jezik oko kog smo se dogovorili, a tiče se uglja i subvencija za fosilno gorivo, dodatno ublažen u netransparentnom procesu.

„To nas neće dovesti bliže cilju od 1.5 stepen, već će dodatno otežati postizanje“, dodala je.

Uprkos ublažavanju jezika u delu oko uglja, neki analitičari će i dalje videti pobedu u konačnom sporazumu, ističući da je ovo prvi put da se ugalj eksplicitno pominje u dokumentu Ujedinjenih Nacija ove vrste.

Ugalj čini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida svake godine, zbog čega je ključan u poduhvatu održavanja rasta temperature na 1.5 odsto.

Taj cilj je deo Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je većina država potpisala – a da bi bio postignut, neophodno je smanjenje globalnih emisija za 45 odsto do 2030. godine, do 2050. cilj je da se dostigne nula.

„Promenili su reč ali ne mogu da promene signal koji stiže sa ovog samita, a to je da se era uglja završava“, rekla je međunarodna izvršna direktorka Grinpisa Dženifer Morgan.

„U interesu je svih zemalja, i onih koje i dalje sagorevaju ugalj, da pređu na nove, obnovljive izvore energije.“

Najžešće kritike dolaze od organizacija za zaštitu životne sredine.

Lars Koh, direktor u organizaciji Ekšnejd Internašnl (ActionAidInternational) da je razočaravajuće to što se pominje samo ugalj.

„Time je učinjena usluga bogatim zemljama koje zagađuju više od veka da nastave proizvodnju nafte i gasa“, rekao je.

Sara Šo, iz organizacije Prijatelji Zemlje, kaže da je rezultat „ništa manje, nego skandalozan“.

„Samo izgovaranje reči 1.5 stepen je beznačajno ako sporazum ne sadrži ono čime to može da se postigne. COP26 će ostati upamćen kao izdaja globalnih južnih zemalja.“

Novac koji su bogatije zemlje obećale siromašnijim za borbu protiv klimatskih promena često je bio kamen spoticanja tokom konferencije.

Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.

Sredstva su namenjena zemljama u razvoju kako bi se prilagodile uticaju klime i čistoj energiji. Kako bi umirio delegate, Šarma je rekao da će oko 500 milijardi biti prikupljeno do 2025.

Ali zemlje u razvoju su tokom samita pozivale da se odšteta plati po principu „gubici i štete“ – ideji da bogatije zemlje treba da kompenzuju siromašnije zbog uticaja na klimatske promene na koje one ne mogu da se prilagode.

To je bilo jedno od najvećih razočarenja za veliki broj delegacija. Ali nekoliko tih zemalje je podržalo sporazum na bazi toga da će razgovori o gubicima i šteti biti nastavljeni.

Ublažene formulacije i kompromis oko uglja, ali napredak je postignut

-Analiza, Met Mekgrat, dopisnik iz oblasti životne sredine

Iako je Klimatski pakt iz Glazgova ambiciozan pokušaj da se uspostavi kontrola nad porastom temperature, prepirka oko uglja u završnim trenucima baca senku na sporazum.

Indiji se priključila i Kina u zahtevima za ublažavanjem formulacije jedne od ključnih tačaka, insistirajući da piše „postepeno smanjenje“, a ne postepeno „ukidanje“uglja.

Bio je to drski prikaz geopolitičke moći, posle čega zemlje u razvoju i ostrvske države nisu imale mnogo izbora osim da se saglase sa izmenama.

Novi sporazum postignut je samo nekoliko dana od novog dostignuća Kine.

Prošle srede, kineska novinska agencija Sinhua javila je da je u toj zemlji oboren rekord u proizvodnji uglja za jedan dan – izrudareno je oko 12 miliona tona.

Kada se koristi u proizvodnji energije, jedan dan uglja u Kini proizvede ugljen dioksida koliko otprilike Irska proizvede za jednu godinu.

To je realnost koja pogađa našu atmosferu svakoga dana.

Kada se tako posmatra, postignut dogovor deluje kao parče flastera na duboku ranu koja preti životu na ovoj planeti.

Ali pregovarači koji su učestvovali na samitu sigurno se sa tim ne bi saglasili – konačan tekst sporazuma je prilično progresivan, i obavezuje zemlje da se vrate za sto sledeće godine sa konkretnijim planovima.

Važno je napomenuti da je ugalj pomenut kao uzrok problema, prvi put za 30 godina diplomatije Ujedinjenih nacija.

Takođe, sredstva za pomoć siromašnim zemljama da se prilagode klimatskim promenama biće udvostručen.

Posmatrači ističu da se „stvar pomerila s mrtve tačke“ po važnim pitanjima gubitaka i štete.

Ipak, sporazum ima i neke značajne nedostatke – između svih 197 učesnika uspostavljen je neki kompromis.

Postoje klauzule koje će omogućiti nekim zemljama da izbegavaju ažuriranje planova za smanjenje emisija, u zavisnosti od „različitih unutrašnjih okolnosti“.

Postoji bojazan da će neke velike ekonomije poput Indije i Kine iskoristiti te klauzule, kako ne bi ažurirale planove sledeće godine.

Važne zemlje, poput Amerike i Nemačke, koje su veliki proizvođači automobila, nisu potpisale inicijativu za udaljavanje od korišćenja nafte i dizel motora.

Za zemlje na prvim linijama, i dalje je mnogo pažnje usmereno na smanjenje emisija iz uglja, umesto na pomoć koja može da im se pruži kako bi se prilagodili na klimatske promene.

Ali da li će ovaj paket sprečiti da se zemlja zagreje za više od 1.5 stepen?

Sporazum će pomoći da se oživi međunarodna saradnja, koja je poslednjih godina bila ugrožena nacionalističkim tendencijama širom sveta.

Sporazum daje nadu da će se porast temperature održati između 1.8 i 2.5 stepena u ovom veku.

Ali realnost je takva, baš kao da rekordnom proizvodnjom uglja u Kini, da atmosfera reaguje samo na emisije, a ne na odluke donesene na COP26.

• Kviz: Kako vi možete da utičete na smanjenje zagađenja

Šta je dogovoreno na COP26?

Do sada je predstavljena serija dogovora postignuta između grupa zemalja.

• SAD i Kina su dogovorile da rade zajedno na smanjenju porasta svetske temperature
• Više od 100 svetskih lidera obećalo je da će zaustaviti krčenje šuma i pošumljavati do 2030. godine. U toj grupi je i Brazil, dom Amazonske prašume.
• SAD i Evropska unija objavili su partnerstvo koje će raditi na smanjenju emisija metana sa efektom staklene bašte do 2030. – smanjenje metana u atmosferi se smatra jednim od najboljih načina za brzo smanjenje globalnog zagrevanja
• Više od 40 zemalja obavezalo se da će smanjiti korišćenje uglja – najveći korisnici Kina i SAD još nisu potpisali
• Osnovan je novi savez koji obavezuje zemlje da odrede datum za prestanak upotrebe nafte i gasa i zaustave istraživanja gde ih ima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]