Pre punih 15 godina razvijene zemlje su se dogovorile da daju 100 milijardi dolara godišnje siromašnijim državama kako bi im do 2020. pomogle da se pripreme za klimatske promene.
Od 2009. kada je postavljen taj prvi cilj, globalne temperature su se povećale i emisije štetnih gasova su rasle – što je zahtevalo bilione dolara ulaganja da se reše neka od ekoloških pitanja.
Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP29 ove godine u Bakuu, u Azerbejdžanu, zemlje će se posvetiti novom cilju – ali prvo moraju da se dogovore koliko će ko novca davati i kako će pare biti potrošene.
- COP29: Šta je na dnevnom redu samita o klimatskim promenama i zašto je domaćin Azerbejdžan
- Klimatske promene: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć
- Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
Za šta države žele novac?
Novac za klimatske akcije uglavnom se deli u tri korpe: gubici i štete, ublažavanje i prilagođavanje.
Gubici i štete
Pre dve godine, na COP27, svetski lideri su se po prvi put složili da osnuju fond za gubitke i štete.
Ovaj novac pomaže zemljama u razvoju da se oporave od posledica klimatskih promena koje već trpe.
Na primer, samo u poslednjih 12 meseci svet zemalja u razvoju je iskusio ozbiljne krize koje se dovode u vezu s klimatskim promenama – od poplava u Mjanmaru do aktuelne suše u istočnoj Africi.
Bile su potrebne decenije da se ovaj fond uspostavi jer su razvijene zemlje oprezno pristupale ideji koju pojedini shvataju kao odštetu i prihvatanje odgovornosti za klimatske promene.
Ublažavanje
Ovo je novac za pomoć zemljama u razvoju da se odmaknu od fosilnih goriva i drugih aktivnosti koje zagađuju.
Tu je do sada dato najviše novca, jer često može biti profitabilno.
Mnoge države još imaju termoelektrane na ugalj, a potrebna im je podrška da pređu na čistu energiju, poput solarnih farmi.
Prilagođavanje
Ovo je novac za pomoć zemljama u razvoju da se pripreme za najgore posledice klimatskih promena.
Razlikuje se od gubitka i štete jer su okrenuta ka budućnosti.
U zavisnosti od toga gde se u svetu zemlja nalazi, različite su im i potrebe, ali to mogu biti:
- izgradnja jače odbrane od poplava
- preseljavanje ugroženog stanovništva
- izgradnja kuća otpornih na oluje
- sejanje useva otpornijih na sušne periode
Šta je dosad dato?
Cilj koji su 2009. postavile razvijene zemlje da će izdvajati 100 milijardi dolara postignut je tek tri godine kasnije.
Većina, 82 odsto ovog novca, dolazi iz javnih fondova, a ostatak iz privatnog sektora, navodi OECD.
Jedna studija iz 2018. procenila je da će zemlje u razvoju pretrpeti štetu od 290 do 580 milijardi dolara do 2030. godine, a druga je dala procenu troškova na 400 milijardi dolara.
Teško je predvideti tačan iznos, ali je jasno da je trenutna cifra premala da bi se pozabavila ovim pitanjem.
Šta bi mogli da se dogovore u Azerbejdžanu?
Pregovori se već mesecima vode između vlada.
Glavno je pitanje koliko novca treba da se izdvjoji
Mnoge studije su pokušale da ponude preciznu cifru – G77+ Kineski savez zemalja u razvoju ranije je rekao da je potrebno opredeliti najmanje 1,3 biliona dolara do 2030. godine.
Komitet Ujedinjenih nacija za finansije pokušao je da kombinuje sve ove procene i došao je do iznosa od čak 6,9 biliona dolara.
Malo je verovatno da će takva cifra biti dogovorena u Bakuu.
Razvijene zemlje, poput Velike Britanije, nedavno su saopštile da možda neće ispuniti ni ranija obećanja zbog tekućih domaćih ekonomskih problema.
Još jedna važna tema razgovora je kako će novac biti dat – većina (69 odsto) i dalje se daje u obliku kredita, a ne direktnih grantova.
Ovo povećava zaduženost siromašnijih zemalja.
Nafkote Dabi iz Oksfama, vodeće organizacije koja se bavi međunarodnim klimatskim politikama, nazvao je ovo „duboko nepravednim“.
„Umesto da podrže zemlje koje se suočavaju sa sve većim sušama, ciklonima i poplavama, bogate zemlje ih onemogućavaju da se nose sa sledećim šokom i produbljuju im siromaštvo”, rekao je on .
Treće veliko pitanje na stolu je ko će davati novac.
Pre 30 godina dogovoreno je da razvijene zemlje treba da preuzmu veći finansijski teret , jer su istorijski imale i veći doprinos u emitovanju gasova staklene bašte i veće koristi od eksploatacije fosilnih goriva.
Ali od tada, zemlje u razvoju poput Kine su ekonomski ojačale i imaju veći ugljenični otisak.
Zato države poput SAD žele da Kina ne daje novac samo na dobrovoljnoj bazi, već da se to zahteva od nje.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Povezano
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene
- Klimatski samit: Hoće li bogate zemlje nadoknaditi štetu siromašnim
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
