Ovogodišnji samit Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, prestonici Azerbejdžana, naziva se „COP za klimatsko finansiranje”.
Radi se sredstvima potrebnim za borbu protiv klimatskih promena – od prelaska na čistu energiju i infrastrukture otporne na klimatske promene do uvođenja sistema ranog upozorenja na katastrofe i useva otpornih na suše.
Glavni ishod sastanka moglo bi da bude novo obećanje bogatih zemalja da će pružiti finansijsku podršku najteže pogođenim zemljama na globalnom jugu, što se naziva Novi kolektivni kvantifikovani cilj.
I dok su se ove razvijene zemlje, koje snose odgovornost za izazivanje klimatskih promena, jednom obavezale da će godišnje izdvajati 100 milijardi evra za klimatsko finansiranje, ovaj put bi ta cifra mogla da bude u bilionima.
- COP29: Hoće li bogate zemlje obećati više novca za klimatske promene
- COP29: Šta je na dnevnom redu samita o klimatskim promenama i zašto je domaćin Azerbejdžan
- Izvršni direktor COP29 promoviše sporazume za fosilna goriva, saznaje BBC
Koliko novca je potrebno
Samo grupa od 45 najnerazvijenih zemalja, koja kao blok pregovara na COP-u, kaže da će joj do 2030. godine biti potrebno bilion dolara godišnje da omogući članicama da sprovode klimatske akcione planove.
Afrička grupa koja predstavlja 54 afričke zemlje kaže da bi razvijene zemlje trebalo da izdvoje 1,3 biliona dolara za borbu protiv klimatskih promena do 2030. godine.
Studija Nezavisne stručne grupe na visokom nivou za klimatsko finansiranje (nezavisna grupa obrazovana u okviru procesa pregovora o klimatskim promenama UN-a) kaže da će do 2030. godine u zemljama u razvoju, bez Kine, biti potrebna ulaganja u vezi sa klimatskim promenama od oko 2,4 biliona dolara godišnje.
Taj iznos ne bi podrazumevao samo međunarodna sredstva, već i domaća ulaganja i bio bi namenjen očuvanju i obnovi prirode, kao i prelasku na obnovljive izvore energije i prilagođavanju posledicama klimatskih promena.
To znači četvorostruko povećanje u odnosu na sadašnji iznos, kaže grupa.
U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.
„Trenutan obim sredstava za klimatsko finansiranje je prilično nedovoljan s obzirom na sve izazove sa kojima se svet suočava”, kaže Tom Mičel, izvršni direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj, istraživačke organizacije sa sedištem u Londonu.
„To je kao da pokušavate šumski požar da ugasite čašama vode”.
Koliko novca zemlje u razvoju trenutno dobijaju
Na COP-u u Kopenhagenu pre 15 godina dogovoreno je da će bogate zemlje od 2020. obezbeđivati godišnje 100 milijardi dolara za finansiranje prelaska na čistu energiju i prilagođavanje posledicama klimatskih promena.
Zemlje u razvoju kažu da obećanje uglavnom nije ispunjeno i da to podriva poverenje u UN pregovore o klimatskim promenama.
Kažu da bogate zemlje redovnu pomoć računaju kao podršku borbi protiv klimatskih promena i da čak i kada su klimatski fondovi dostupni, pristup njima nije lak.
Sa tim nisu saglasne razvijene zemlje, a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da je 2022. godine obezbeđeno 116 milijardi dolara.
Da li nove velike ekonomije treba da učestvuju u finansiranju
Prema Pariskom sporazumu, potpisanom 2015. godine, razvijene zemlje, kao glavni izvori emisija gasova sa efektom staklene bašte u prošlosti, treba da obezbede klimatsko finansiranje zemljama u razvoju.
Ali sada razvijene zemlje kažu da bi ekonomije u usponu poput Kine, Indije i Saudijske Arabije koje su takođe veliki zagađivači ugljenikom, trebalo da doprinesu naporima da se pomogne siromašnim ugroženim zemljama.
„Potpuno je pošteno da se pridruže novi donatori, imajući u vidu tekuću evoluciju ekonomske realnosti i mogućnosti”, kažu Sjedinjene Države (SAD).
Evropska unija (EU) je saglasna da finansiranju treba da se pridruže zemlje u kojima su velike emisije gasova sa efektom staklene bašte i koje imaju ekonomske mogućnosti.
Međutim, Grupa 77 i Kina, glavna pregovaračka koalicija zemalja u razvoju na klimatskim konferencijama UN-a, odbacuje ovu zamisao.
Grupa kaže da i prema Pariskom sporazumu i Okvirnoj konvenciji UN-a o klimatskim promena iz 1992. godine, razvijene zemlje treba da plate račun i da se pregovori na konferencijama COP odvijaju unutar tog okvira.
- „Tonemo“ – dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua
- Klimatske promene: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć
- Lideri zemalja pogođenih klimatskim promenama: Vreme je da se plate klimatski dugovi
Da li će sav novac iči iz džepova poreskih obveznika
Razvijene zemlje kažu da javne finansije same po sebi neće biti dovoljne s obzirom na ogromnu sumu koja je potrebna i da će privatni sektor neizbežno morati da doprinese.
Nezavisna stručna grupa na visokom nivou za klimatsko finansiranje je saglasna da će privatni sektor imati ključnu ulogu.
Grupa kaže da će međunarodne privatne finansije, koje su obično u vidu zajmova, morati da se uvećaju za više od 15 puta da bi se ispunili ciljevi ublažavanja klimatskih promena.
Ali zemlje u razvoju kažu da bi klimatsko finansiranje trebalo da obuhvati grantove i zajmove po povoljnim stopama.
„Krediti po tržišnoj kamati i privatno finansiranje po tržišnoj stopi prinosa ne mogu se nazvati klimatskim finansiranjem”, navodi se u saopštenju Grupe 77 i Kine.
„Zapravo, oni predstavljaju obrnuti tok kapitala iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje u pogledu otplate”.
Siromašne zemlje kažu da klimatski zajmovi znače da će biti više zadužene.
Analiza Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj pokazala je da su 58 zemalja koje su UN klasifikovale kao najmanje razvijene ili male ostrvske države potrošilo 59 milijardi dolara na otplatu dugova 2022. godine, u poređenju sa 28 milijardi dolara koje su dobile kao finansijku podršku za borbu protiv klimatskim promena.
Zašto je svetu potreban novi dogovor o klimatskom finansiranju
Globalne temperature su već 1,2 stepena Celzijusa iznad nivoa pre industrijske revolucije, ali naučnici kažu da ne smeju da porastu više od 1,5 stepena Celzijusa iznad te reference ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena.
Da bi se ovaj cilj ostvario, zemlje treba da preduzmu mnogo drastičnije mere za ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Izračunato je da do 2030. godine emisije treba da se smanje za 42 odsto u odnosu na nivoe iz 2019. godine, ali do sada najavljeni klimatski akcioni planovi predviđaju smanjenje od samo 2,6 odsto.
Zemlje u razvoju kažu da su bez povećanja klimatskog finansiranja njihove mogućnosti ograničene.
Zato je ključan Novi kolektivni kvantifikovani cilj, koji bi trebalo da bude potpisan tokom COP29.
Ali koliko će novca biti obećano?
To je pitanje za billion dolara.
- Četiri načina kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike
- Klimatske promene: Zašto ima više poplava
- Novo upozorenje naučnika: Planeta može biti toplija i za tri stepena
- Leto 2024. najtoplije zabeleženo u istoriji
- Ledeni džin nestaje: Poslednji meseci ogromne sante dvostruko veće od Londona
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
