U aprilu 2023. godine, nasmejani Milojko Spajić i Jakov Milatović, uz penušavi šampanjac, nazdravljali su pobedi Milatovića na predsedničkim izborima.
Godinu dana kasnije, nema ni šampanjca, ni osmeha.
Rastanak dvojice najmoćnijih ličnosti crnogorske politike momentalno je rasplamsao spekulacije i strahove o novoj političkoj krizi u Crnoj Gori.
- Zašto popis u Crnoj Gori izaziva napetosti
- Filip Vujanović: „Zabrinut sam i uplašen šta će biti s Crnom Gorom“
- Šta za Crnu Goru znači pobeda Jakova Milatovića
- Šta je u Crnoj Gori promenio uspon Pokreta Evropa sad
Milatović je krajem februara napustio Pokret Evropa sad (PES), koji su on i Spajić, današnji premijer Crne Gore, osnovali 2022. godine.
„Dosadašnji način rada je suprotan obećanom i vrednostima koje sam imao na umu prilikom stvaranja pokreta“, napisao je Milatović na Iksu.
Iz PES-a su Milatoviću odgovorili da je „davno primetna namera predsednika države da opstruira rad vlade i partije“.
Tvrde i da predsednik više radi „na ličnoj promociji“, nego u „interesu građana“.
Lični odnos Milatovića i Spajića „vremenom postajao sve zategnutiji“, zbog čega je politički rastanak „bio neizbežan“, ocenjuje Kenet Morison, profesor savremene istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu De Monfort u Velikoj Britaniji.
„Ipak, reč ‘kriza’ se previše slobodno koristi u crnogorskoj politici – da, bilo ih je poslednjih godina, ali ovo nije jedna od njih“, kaže Morison za BBC na srpskom.
Sve zavisi od daljih događaja u Evropi sad i Milatovićevih težnji, ocenjuje Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
„Ako Milatović samo ima plan da bude nepartijski predsednik Crne Gore, to neće narušiti rejting niti jednog, niti drugog, ali ako napravi sopstvenu partiju, uzme deo glasača i članstva Evrope sad, to onda dalje produbljuje sukob.“
Crnogorski predsednik još ne govori o novoj partiji.
„Ukoliko demokratski procesi u Crnoj Gori u narednom periodu to budu zahtevali od mene, od te odgovornosti bežati neću“, nagovestio je u nedavnom intervjuu za Vijesti,
Uzrok
Milatović i Spajić su pod svetla reflektora crnogorske politike prvi put izašli posle decembarskih izbora 2020. godine, kada su kao nestranačke ličnosti postali deo vlade Zdravka Krivokapića.
Milatović je imenovan za ministra ekonomskog razvoja, a Spajić je vodio finansije i socijalno staranje.
Ubrzo su zajedno predstavili plan ekonomskih reformi „Evropa sad“, koji predviđa povećanje plata nauštrb zdravstvenog sistema, što im donosi popularnost, pa po njemu nazivaju pokret.
Crna Gora je u tom času u dubokoj političkoj krizi, izazvanoj padom do tada neprikosnovene Demokratske partije socijalista (DPS).
Nijedna partija ne uspeva da održi stabilnu većinu, pa su i Krivokapićev kabinet, kao i naredna vlada Dritana Abazovića bile kratkog daha.
Pokret Evropa uspeva da iskoristi vakum na političkoj sceni i posle pobede na lokalnim izborima 2022, osvaja moćno mesto gradonačelnika Podgorice.
Milatović nešto kasnije na predsedničkim pobeđuje Mila Đukanovića, ključnu figuru crnogorske politike u poslednje tri decenije, a Spajić potom postaje premijer.
Kuloarske glasine o sukobu bliskih saradnika dugo se komentarišu kao „javna tajna“, pa se čak se i u saopštenju PES-a posle Milatovićevog odlaska pominju „lične netrpeljivosti“.
Milatović je za Vijesti rekao da je „davno, davno“ otvoreno razgovarao sa Spajićem,
„Verovatno da je to međusobno nepoverenje raslo… Mislim da smo obojica doprineli tome, nije bilo više razgovora na način na koji je to funkcionisalo ranije.“
Boris Pejović, član Predsedništva Evrope sad, u razgovoru za BBC na srpskom ipak negira postojanje otvorenog sukoba.
„Imali smo različite interpretacije analitičara, ali u izjavama gospodina Milatovića ni na koji način nisam registrovao da se ideološki distancirao od Pokreta Evropa sad.
„Postoje možda neke manje razlike, ali velike ne“, kaže potpredsednik Skupštine Crne Gore.
Milatovićev izlazak iz pokreta on naziva „formalizacijom“ njegovog ranije stava, kada je najavio da će biti predsednik svih građana.
„Od predsedničkih izbora nije imao aktivno učešće u Evropi sad, distancirao se od partijskog rada, a sada i zvanično napustio pokret.“
O nesuglasicama priča i Bešić, iako ne smatra da je reč o sukobu ili raskolu, već „razlazu dvojice lidera koji imaju određene političke ambicije“.
„Milatović je procenio da ambicije ne može da ostvari u postojećem partijskom okviru i odlučio je da krene sopstvenim putem.
„Budimo realni, taj razlaz je za sada prilično elegantan, umeren, bez teških reči – nema partijskih cepanja, preglasavanja i nadglasavanja na sednicama glavnog odbra, pa da jedan izađe kao pobednik, a drugi kao gubitnik.“
Između Spajića i Milatovića, kako kaže, postoje i psihološke i ideološke razlike.
„Očita je razlika u karakteru, gde je sa jedne strane vrlo entuzijastični, pokretni i radno operativni Spajić, koji ne voli da govori i da se pojavljuje pred medijima, kao i mnogo taktičnijeg i sporijeg Milatovića, boljeg sa medijima.
„U ideološkom smislu, tu postoji i podela na urbano i ruralno, koja se preklapa i sa stavom prema crkvi, gde je Milatović mnogo eksplicitniji od Spajića, koji je građanski orjentisani intelektualac“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka.
Ko je Jakov Milatović?
- Rođen 1986. godine u Podgorici
- Diplomac Ekonomskom fakultetu u Podgorici i stipendista američke vlade na Univerzitetu u Ilinoisu, a magistarske studije završio je na Oksfordu
- Radio je u NLB banci u Podgorici, Dojče banci u Frankfurtu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj
- Na funkciju predsednika Crne Gore stupio je 20. maja 2023. godine
- U intervjuu za BBC na srpskom napomenuo je da mu je ulazak Crne Gore u EU prioritet, a članstvo zemlje u NATO-u smatra veoma važnim – i tu nema promene
- Promenu Milatović najavljuje kroz bolje odnose sa susedima, posebno sa Srbijom, ali i pozitivnim signalima prema regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, čemu se bivši predsednik Đukanović žestoko protivio, smatrajući ovo udruživanje širenjem uticaja zvaničnog Beograda
- Vernik je Srpske pravoslavne crkve (SPC)
Ko je Milojko Spajić?
- Rođen 1987. godine u Pljevljima
- Stipendista japanske vlade na Osaka Univerzitetu i Fakultetu ekonomskih nauka na Saitama Univerzitetu
- Zvanje magistra stekao u Francuskoj
- Radio je u Tokiju i Singapuru, u globalnoj bankarskoj grupaciji Goldman Saks, i bio partner Venčr Kapital fonda u Singapuru, piše u biografiji na sajtu Vlade Crne Gore
- „Pored našeg govori i šest svetskih jezika“, piše u biografiji
- Zbog problema oko prebivališta i dvojnog državljanstva, kada je prikrio da poseduje i srpske papire, Državna izborna komisija je 2023. odbila Spajićevu kandidaturu za predsednika Crne Gore. Umesto njega, kandiduje se Milatović i pobeđuje
- Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji (EU) do 2028. godine navodi kao jedan od ciljeva
Pogledajte video: Noć promene u Crnoj Gori
Posledice
Podelu na liberalni i konzervativni deo crnogorskog društva pominje i bivši premijer Zdravko Krivokapić.
„Milojko je danas premijer i prva ličnost vladajuće većine, a Jakov predsednik države i možda budući lider nekog novog političkog subjekta“, naveo je Krivokapić na Iksu.
„To znači da Milojko polako, ali sigurno, zauzima liberalniji deo biračkog tela, razbijajući biračku tvrđavu nekadašnjeg DPS-a, a Jakov vešto ulazi u konzervativniji.“
Bešić smatra da će odnos Milatovića i Spajića podsećati na kohabitaciju – situaciju kada predsednik zemlje ne dolazi iz koalicije koja čini vladu, što uglavnom znači dosta političkih komplikacija.
Takva postavka postojala je u Crnoj Gori od 2020, sa Đukanovićem kao predsednikom, a njegovim protivnicima u dve vlade – Krivokapićevoj i Abazovićevoj – iako je DPS drugoj dao manjinsku podršku.
„Kohabitacije ne može biti sve dok aktuelni predsednik ne napravi zasebnu partiju ili postane član neke druge, ali u smislu potencijalnih tenzija na relaciji dve institucije, odnosi će ličiti kao da je reč o kohabitaciji“, kaže Bešić.
- Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
- Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
- Đukanovića više nije na čelu DPS-a: Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera
Nešto od toga je već viđeno.
Iako su u tom trenutku i dalje bili deo istog pokreta, Milatović je Spajićevoj vladi tri zakona vratio na ponovno skupštinsko odlučivanje.
Iz PES-a su tada komentarisali da ovaj potez „ostavlja prostor za sumnju u politički motiv sa ciljem sabotiranja nove parlamentarne većine“.
Pejović, međutim, insistira da se „formalnom ostavkom Milatovića nije desilo ništa dramatično“.
Poslanički klub Evrope sad u Skupštini Crne Gore, koji broji 20 ljudi, i dalje je „jedinstven i apsolutno kompaktan“, i ne postoji mogućnost nečijeg odlaska u drugi tabor, a samim tim, i gubitka većine u parlamentu, ukazuje on.
„Ne postoji nikakav racionalan razlog da bi razmišljali o pravcu neke eventualne političke krize i vanrednih izbora“, tvrdi Pejović.
Spajićeva vladu podržale su prosrpske stranke iz koalicije Za budućnost Crne Gore, ali one nemaju ministarska mesta, već funkcije predsednika skupštine, ambasadorska i mesta u upravnim odborima.
„Politička konkurencija je smatrala da će se ovim desiti razarajući potres za Pokret Evropa sad, a zapravo je došlo do potresa od samo par stepeni rihtera“, kaže Pejović.
Ostale su kompaktne i strukture PES-a, iako ima par izlazaka, što naziva „očekivanim“, s obzirom na to da je Milatović jedan od osnivača pokreta, objašnjava.
Posle Milatovića, Evropu sad napustilo je još nekoliko visoko pozicioniranih članova, predsedništvo je iz pokreta isključilo ministra pravde Andreja Milovića, dok su zbog navodnog kršenja statuta raspušteni podgorički i barski ogranci partije.
„Uslov da dođe do neke ozbiljne preraspodele glasova Evrope sad je da Milatović napravi zasebnu političku partiju ili alternativnu političku strukturu“, ističe Bešić.
Način na koji bi to uticalo na PES, Bešić naziva jednostavnom jednačinom.
„Do sada su članovi pokreta i glasači peticu davali i Milatoviću i Spajiću, ali u slučaju njihovog otvorenog sukoba, a potom i dve različite partije, te petice će se u najmanju ruku prepoloviti – neki će birati Spajića, drugi Milatovića.“
Od „dubine sukoba zavisi i preraspodela njihovog autoriteta“, smatra.
Kenet Morison ipak smatra da neće doći do većih promena na crnogorskoj političkoj sceni.
Vanredne parlamentarne izbore naziva „malo verovatnim“, zbog toga što „nikome nisu u interesu“.
Ali Morison ukazuje i da će mnogo toga zavisiti od dešavanja unutar PES-a u narednim nedeljama.
„Ipak, sumnjam da će Milatovićeva ostavka dovesti do početka egzodusa iz pokreta.
„Možda je prilično oštar kritičar Evrope sad i Spajića, ali u ovoj fazi ne može tek tako da se pojavi kao glavni opozicioni lider“, kaže.
Ko je Milo, a ko Momir?
Razlaz između Milatovića i Spajića mnogi porede sa daleko poznatijim političkim sukobom u Crnoj Gori između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića.
Đukanović i Bulatović, dugogodišnji bliski saradnici, tadašnji premijer i predsednik Crne Gore, razišli su se pred predsedničke izbore 1997. godine.
„Postoje neke površne sličnosti, a to je da je do podele došlo u najvećoj partiji, kao i da je reč o sukobu između predsednika i premijera, ali na tome se završava“, kaže Morison.
Glavni izvor sukoba između Đukanovića i Bulatovića bio je odnos prema Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, zajedničke države Srbije i Crne Gore.
Obojica su krajem 1980-ih, na talasu Miloševićeve Antibirokratske revolucije došli na vlast, kao „mladi, lepi i pametni“ funkcioneri Saveza komunista Crne Gore, koja je kasnije prerasla u Demokratsku partiju socijalista.
- Kako su Milo Đukanović i Momir Bulatović došli na vlast u Crnoj Gori
- Kako je Đukanović okrenuo leđa Miloševiću i prvi put postao predsednik
Međutim, deset godina kasnije Đukanović Miloševića naziva čovekom „prevaziđene političke misli, lišenog sposobnosti strateškog gledanja na izazove“.
Bulatović ostaje uz Miloševića, kojem se kasnije pred Haškim tribunalom sudilo za ratne zločine tokom devedesetih, ali je preminuo pre donošenja presude.
„Podela u DPS-u iz 1997. je daleko značajnija od aktuelne“, kaže Morison.
„Fundamentalno je izmenila politički pejzaž Crne Gore odredila put zemlje u naredne decenije… Na osnovu nje je Crna Gora 2006. stekla nezavisnost, iako je to bio dug proces.
„Teško je zamisliti da će trenutne turbulencije u PES-u dovesti do tako značajnih promena.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
