Crna Gora i izbori za predsednika: Jakov Milatović ima prednost nad Milom Đukanovićem – projekcije rezultata

Prvi put posle dve decenije predsednički izbori u Crnoj Gori biće odlučeni u drugom krugu.

Jakov Milatović, kandidat pokreta Evropa sad, ima veliku prednost nad Milom Đukanovićem, aktuelnim šefom države i liderom Demokratske partije socijalista (DPS), koji više od tri decenije vlada Crnom Gorom, projekcija je rezultata posmatračke organizacije Cemi.

Prema tim rezultatima, Milatović je osvojio oko 60 odsto glasova, a Đukanović oko 40 odsto..

Na osnovu 38,5% realizacije uzorka ovo su podaci
Pratite https://t.co/WufG33gquN#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/bJz6IL52qO

— CeMI (@CeMI_ME) April 2, 2023

Predsednički izbori dolaze posle nekoliko politički prilično burnih godina i uvod su u vanredne parlamentarne izbore u junu.

Ovo su četvrti predsednički izbori otkako se Crna Gora odvojila od Srbije, odnosno od osamostaljivanja 2006. godine.

Mandat predsednika traje pet godina.

• Šta će odlučiti drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori
• Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
• Posle prvog kruga: Šta je Jakovu Milatoviću donelo dobar rezultat
• „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih

Pravo glasa imalo je 542.154 birača, kao i u prvom krugu pre dve nedelje, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Podaci o odzivu

Do 19 sati, prema posmatračkim organizacijama, glasalo je 66,6 odsto upisanih birača, što je za šest odsto više nego u prvom krugu pre dve nedelje.

U odnosu na prethodne predsedničke izbore 2018. godine izlaznost je bolja za oko osam odsto (tada je u isto vreme bila 58,6 odsto).

Uporedna izlaznost na izborima po godinama #ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/WATM5brRmN

— CeMI (@CeMI_ME) April 2, 2023

Milatović: „Kad vam žena bira odelo…“

U prepodnevnim satima, glasali su i predsednički kandidati:

Đukanovićev izazivač, Jakov Milatović, došao je na biračko mesto u Podgorici, ali je morao da se vrati kući jer je zaboravio ličnu kartu.

„Tako vam je to kad menjate odelo u poslednjem trenutku, supruga je sugerisala, ja nju uvek slušam“, rekao je Milatović novinarima uz osmeh.

Incident na biračkom mestu u Podgorici

Ispred jednog biračkom mesta u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, oko 11 sati desio se incident kada je stariji muškarac napao drugog nožem i lakše ga ranio.

Lokalna posmatračka organizacija Centar za monitoring saopštila je da incident nije povezan sa izborima.

Pozivajući se na svedoke, Televizija N1 javila je da žrtva izlazila sa biračkog mesta a napadač ga je iznenada ubo nožem u predelu glave uz ljutitu opasku da mu ne blokira put.

Svedoci su za N1 rekli da je napadač „čovek u godinama“ koji je i ranije pretio komšijama i ponašao se nasilno.

Prema njihovim rečima, napad nije povezan sa izborima, a napadač je od ranije poznat u tom kraju kao nasilan čovek.

U prvom krugu, Đukanović je osvojio 35,4 odsto, a Milatović 28,9 odsto glasova.

Od kandidata iz prvog kruga, Milatovića su podržali Andrija Mandić iz Demokratskog fronta (19,3 odsto), Aleksa Bečić iz Demokrata (11,1 odsto) i Goran Danilović iz Ujedinjene Crne Gore (1,3 odsto)

Uz Đukanovića su Draginja Vuksanović Stanković (3,15 odsto) – koja je posle izbora podnela ostavku na mesto predsednice Socijaldemokratske partije Crne Gore – i nezavisni kandidat Jovan Radulović sa 0,76 odsto.

Đukanović je do sada četiri puta bio premijer Crne Gore i dva puta predsednik, od čega je 2018. ubedljivo pobedio u prvom krugu, ali je njegova moć znatno okrnjena.

Od avgusta 2020, DPS nema suštinsku kontrolu u crnogorskoj vladi, ali su i stranke koje su slavile pobedu na poslednjim parlamentarnim izborima u međuvremenu više vremena provele u sukobima nego u političkoj stabilnosti.

Milatović je još bio dete kada je Đukanovićeva vladavina počela.

U prvu predsedničku trku ušao je u 36. godini života, sa godinu i po dana ministarskog staža u resoru ekonomije i još manje političkog iskustva – stranka Evropa sad, koja ga je kandidovala, osnovana je 2022. godine.

Drugi krug predsedničkih izbora poslednji put je održan 1997, kada je Đukanović, posle velike podele u DPS-u, imao duel sa dugogodišnjim saradnikom Momirom Bulatovićem.

Bulatović je tada bio bolji u prvom krugu, ali je Đukanović na kraju slavio.

Zašto su glasačke kutije plave boje?

Glasačke kutije na biračkim mestima u Crnoj Gori, za razliku od onih u Srbiji, nisu providne, a razlog za to je – debljina papira koji se koristi za izradu glasačkih listića, objasnila je za Televiziju N1 izvršna direktorka podgoričkog Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) Ana Nenezić.

Prema njenim rečima, posmatračke misije su pre nekoliko godina zatražile da glasačke kutije više ne budu providne, jer je zbog gramaže papira koji se koristi za štampanje glasačkih listića bilo veoma lako videti za koga je birač glasao.

„Gramaža papira za glasačke listiće razlikuje se od države do države, a u Crnoj Gori je vrlo tanka, samim tim i vidljiva.

„S obzirom da se od toga nije moglo odstupiti, pre svega iz finansijskih razloga, zatražili smo da se glasačke kutije zaštite i da više ne budu providne.

„Zahtev je usvojen, pa je na taj način obezbeđena tajnost glasanja“, istakla je Nenezić.

Nije umela da odgovori na pitanje zašto su glasačke kutije baš u plavoj boji.

„Sumnjam da su oni tom pitanju strateški pristupali, pretpostavljam da su našli papir koji nije providan i njime prelepili providne kutije koje su ranije korišćene.

„Znajući kako stvari ovde funkcionišu, verujem da im je tako bilo najlakše i najjeftinije“, zaključila je Nenezić.

Građani Crne Gore će u junu ponovo na glasanje.

Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred predsedničke izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.

Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]