Tri dana posle pada Vlade premijera Zdravka Krivokapića, u Crnoj Gori je smenjen i predsednik Skupštine Aleksa Bečić iz redova Demokrata.

Bečić je smenjen u ponedeljak uveče glasovima opozicije i koalicije „Crno na bijelo“ Dritana Abazovića koja je bila deo vladajuće većine.

Za njegovu smenu glasala su 43 od 81 poslanika, a protiv ih je bilo 36. Aleksa Bečić se nije izjasnio.

Svi poslanici Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, osim Miodraga Vukovića koji je odsutan, SDP-a, SD, Bošnjačke stranke, Albanske liste i Albanske koalicije Jednoglasno glasali su za smenu Bečića, kao i poslanici pokreta URA i CIVIS-a, prenele su podgoričke Vijesti.

Protiv su bili Bečićeve Demokrate, kao i Demos, Demokratski front, PzP, SNP, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora i Radnička partija.

„Najponosniji jesam što sam ovako odgovornu funkciju obavljao na način da se od mog delovanja, rada rezultata, nikada nije zastidela prvo moja porodica, niti ijedan građanin i politički subjekt u Crnoj Gori.

„Sve što sam radio, radio sam verujući da radim najbolje i isključivo za Crnu Goru“, rekao je 34-godišnji političar.

Da je, kako je naveo Bečić, do izborne volje građana, ne bi mogao biti smenjen.

„Da je do date reči, takođe ne bih mogao biti smenjen.

„Sećam se da se sa DPS-om neće ići, da se neće ići sa ovakvim DPS-om…“

Podsetio je i na izjavu Dritana Abazovića da ne bi glasao za smenu Bečića.

Crna Gora bi uskoro mogla da dobije manjinsku vladu, uz podršku stranke DPS Mila Đukanovića.

„Najveći interes Crne Gore je da dobije odgovornu vlast i DPS će pružiti podršku manjinskoj vladi – uz određene razumne političke uslove“,rekao je za Dojče vele predsednik Crne Gore i DPS-a Milo Đukanović.

Šta se prethodno dešavalo?

Preliminarne konsultacije među partijama parlamentarne većine oko formiranja nove Vlade Crne Gore su započete, a prvi zvanični razgovori uslediće već u narednim danima, kazao je u subotu 5. februara podgoričkim Vijestima generalni sekretar Građanskog pokreta URA Mileta Radovanić.

Skupština Crne Gore je u petak posle petočasovne rasprave izglasala nepoverenje premijeru Krivokapiću, čime je automatski pala cela vlada.

Zdravko Krivokapić

Vijesti/Boris Pejović
Zdravko Krivokapić

„Prvi zvanični razgovori uslediće već u narednim danima, kako smo i rekli, jer Crna Gora i građani ne smiju da čekaju“, istakao je Radovanić.

Razgovori će, kako je kazao, biti obavljeni sa Savezom građana CIVIS, Socijalističkom narodnom partijom (SNP), manjinskim partijama, ali i sa predstavnicima Demokratskog fronta (DF) i Demokratske Crne Gore.

Inicijativa za glasanje o poverenju Vladi Crne Gore potekla je od koalicije Crno na belo, koja je i bila deo vlade, i opozicionih stranaka.

Glasala su 54 poslanika, od kojih su 43 bila za nepoverenje, a 11 protiv, objavio je predsednik skupštine Aleksa Bečić i objavio da je time izglasano nepoverenje 42. Vladi Crne Gore.

Crnogorski parlament ima 81 poslanika.

Po završetku rasprave, poslanici Demokratskog fronta (DF), Socijalističke narodne partije (SNP) i Pokreta za promene (PzP) su napustili salu.

Uoči početka sednice skupštinsku salu su napustili predsednik vlade Zdravko Krivokapić i većina ministara.

Abazovićeva smena nije došla na dnevni red

Dan ranije, održana je sednica parlamenta na zahtev premijera Zdravka Krivokapića kako bi se sa funkcije potpredsednika vlade razrešio Dritan Abazović.

Poslanici, međutim, nisu usvojili dnevni red tako da se o razrešenju Abazovića nije raspravljalo.

Vlada Zdravka Krivokapića je izdržala je tačno 14 meseci.

Izglasana je u Skupštini 4. decembra, 2020. godine, posle sporazuma koalicije okupljene oko Demokratskog fronta, Abazovićeve URA i Demokrata, a posle pobede na izborima 30. avgusta 2020. čime je praktično prekinuta tridesetogodišnja vladavina Demokratske partije socijalista na čijem je čelu predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Pobedu na izborima, opozicione snage izvojevale su uz snažan vetar u leđa Srpske pravoslavne crkve i na talasu litija u Crnoj Gori kao vida protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Zakon o slobodi veroispovesti izazvao je krajem 2019. i tokom 2020. godine velike proteste Srpske pravoslavne crkve i dela vernika.

Crkva je taj zakon osporavala, smatrajući da vodi ka podržavljenju njene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prema nekim ocenama, taj zakon je uticao je i na ishod parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine i na poraz do sada neprikosnovene Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Pod pritiskom nove većine, Đukanović je 25. januara 2021. godine potpisao novi Zakon iz kog su izbrisane sporne odredbe.

Nova vlada ili prevremeni izbori?

Potpredsednik URA Miloš Konatar rekao je posle glasanja o nepoverenju Krivokapiću da u subotu počinju konsultacije o formiranju nove vlade.

Dodao je da bi lično voleo da mandatar bude Dritan Abazović koji je i predsednik pokreta URA.

On je tokom rasprave istakao da DPS neće biti deo naredne vlade.

Abazović je ranije rekao da je vlada odradila svoj mandat i da su političke prilike takve da „možda nije moglo dalje“.

Dodao je da pregovore vode sa aktuelnom parlamentarnom većinom, a seriju razgovora, kako je naveo, već su obavili.

Cilj je, da Crna Gora izađe iz blokade i ukoliko nije moguće formiranje nove vlade potrebno je ići na izbore.

Uz Krivokapića, odnosno vladu, bile su Demokrate Alekse Bečića.

Demokrate nikome neće biti saveznik u prekrajanju izborne volje građana, rekao je poslanik Demokratske Crne Gore Vladimir Martinović posle izlasavanja nepoverenja Krivokapiću.

„Nama je savest čista, glasali smo protiv izdaje, i svakoggrađanina Crne Gore možemo da pogledamo u oči.

„Svi politički subjekti koji pomisle da mogu političkom korupcijom da prekrajaju izbornu volju, poneće teško breme, a Demokratska Crna Gora im u tome neće biti saveznik“, rekao je on.

Portparolka Evropska komisija (EK) Ana Pisonero Hernandez kaže za RTCG da EK veruje da će nova Vlada biti formirana bez nepotrebnog odlaganja.

„Formiranje nove vlade je odgovornost političkih aktera u Crnoj Gori. Verujemo da će se to dogoditi bez nepotrebnog odlaganja“, kazala je Pisonero za RTCG.

Ko je Zdravko Krivokapić?

Univerzitetski profesor, koji je u politiku ušao kao prvi na listi Za budućnost Crne Gore i uz snažnu podršku Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC), postao je nestranački predsednik vlade u koju je uveo mnoge ministre koji takođe nisu članovi nijedne stranke.

Bez podrške Demokratskog fronta, uz sukobe i sa pojedinim sopstvenim ministrima, donošenje odluka kabineta gotovo uvek je bilo neizvesno.

Kada je ostao i bez podrške potpredsednika vlade Dritana Abazovića, Krivokapić je zatražio najpre njegovo razrešenje, a potom i glasanje o raspuštanju parlamenta i izlazak na nove izbore.

Inicijativom koju su objedinjeno podnele URA i deo opozicije, istovremeno je zatražena i smena Krivokapića i pad vlade.

O Krivokapićevom osnivanju sopstvene partije demohrišćanskih boja uveliko se spekuliše, mada Krivokapić do sad nije povukao konkretne poteze.

Dan uoči glasanja o njegovom nepoverenju, Krivokapić je rekao da iza svega stoji Milo Đukanović.

U petak ću prestati da budem premijer „jer je to dogovorio Đukanović“ sa delom vladajuće koalicije.

Naglasio je da se na taj način krši izborna volja građana.

Rekao je i je da je mogao da pokrene razrešenje Abazovića ranije, ali bi „svi bili uskraćeni za odgovor zašto, ali danas je svima to toliko jasno“, kao i da bi u tom procesu on bio prolašen krivcem.

Dodao je i da vlada nije mogla da preživi „napad iznutra“.

„Znao sam da će taj napad pokrenuti oni koji su dobili najviše od ove vlade, koji su najmanje radili a najviše galamili.

„Maske su pale – ko to želi da vidi može, ko ne želi ne mora. Ja sam u duši i sada samo univerzitetski profesor“, rekao je Krivokapić.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari