Crna Gora: Na protestu protiv ruske invazije Ukrajine 2022. (levo) i protiv ulaska zemlje u NATO 2016. (desno)

Crna Gora se 8. aprila pridružila zemljama koje su i formalno uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Samo dan ranije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova je proteralo četvoro diplomata ambasade Rusije u Crnoj Gori.

Ovim odlukama, Crna Gora sledi politiku Evropske unije prema Rusiji, ali sa zakašnjenjem – od dva meseca.

„U Vladi Crne Gore postoji borba unutrašnjih struja oko toga šta treba uraditi oko Rusije“, smatra Srđan Darmanović, koji je kao ministar spoljnih poslova Crne Gore 2017. godine uveo zemlju u NATO.

„Zato se uvođenje sankcija odužilo.“

Odnosi između dveju zemalja, Rusije i Crne Gore, za nepunih 20 godina prešli su vrtoglavi put.

Saradnja najveće i najmanje slovenske države kretala se od „istorijsko prijateljske“, da bi Crna Gora u martu 2022. zvanično postala „neprijateljska zemlja Rusije“.

Na ovom spisku su zemlje za koje Rusija veruje da postupaju „protiv ruskih kompanija i građana“.

U međusobnim odnosima dve zemlje, čiji su glavni gradovi udaljeni 2.600 kilometara, ali ih spaja pravoslavna vera i pripadnost slovenskim narodima, pored političkih, prepliću se i zamršeni istorijski, ali i ekonomski odnosi.

Istorija: Od sprečavanja gladi do sprečavanja saveza

Protest protiv ulaska u NATO 2016. u Podgorici

Prvi ruski izaslanici su još početkom 18. veka stigli na Cetinje, objašnjava Miloš Vukanović, crnogorski istoričar, za BBC.

„Mitropolit Danilo Petrović Njegoš primljen je u Petrogradu u Rusiji kod cara Petra Velikog.

„Tada je određena stalna novčana pomoć i politička zaštita Crnoj Gori“, objašnjava Vukanović.

Do kraja Prvog svetskog rata, odnosi dveju zemalja su „prolazili kroz razne faze kada je Rusija bila ključni saveznik i zaštitnik Crne Gore“.

„Ruska novčana pomoć je bila važna i za uspostavljanje državnih institucija, a nekad i za puko preživljavanje i izbegavanje gladi,

„Ipak, gledajući svoje interese, Rusija se direktno mešala u unutrašnje prilike u Crnoj Gori“, dodaje on.

Dva važna trenutka su u 20. veku smanjila intenzitet odnosa dveju zemalja, ocenjuje Vukanović.

Prvi je okretanje Rusije sa Crne Gore ka Srbiji posle 1905. godine, kada je došlo do pobune boljševika u Rusiji, što je bio uvod za Oktobarska revoluciju 2017.

Drugi je bio odnos crnogorskih komunističkih vlasti prema Moskvi nakon 1948. godine i raskola između SFR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Do raskola je došlo jer je Moskva želela da unutrašnja i spoljna politika SFR Jugoslavije bude na liniji sa sovjetskom.

„Nakon 1948. godine je došlo do suštinskog društvenog okretanja Crne Gore ka Zapadu“, misli Vukanović.

Darmanović, bivši diplomata, kaže da je „u Crnoj Gori rasprostranjena mitomanija o tradicionalno prijateljskim odnosima“ sa Moskvom.

On ocenjuje da je tačno da je kroz istoriju „zemlja bila prilično vezana na Rusiju“, ali dodaje da su se „u 20. veku stvari potpuno promenile“.

„Rusija je bez problema priznala nezavisnost Crne Gore 2006. i vrlo brzo je došlo do najezde njihovog kapitala ovakvog i onakvog porekla“, objašnjava Darmanović za BBC.

„Stvari se menjaju dosta dramatično 2014. godine kada je Crna Gora ušla u završnu fazu ulaska u NATO, a Rusija je to doživela kao težak udarac.“

Aleksandr Šmelev je ruski analitičar koji se 2021. deliminično preselio u Crnu Goru.

Odnose dveju zemalja Šmelev za BBC opisuje kao „tradicionalno bolje od drugih zemalja zapadne Evrope, zbog istorijske perspektive“.

Ekonomija: Od nekretnina do Kombinata aluminijuma

Kombinat Aluminujuma u Podgorici — Kombinat aluminujuma u Podgorici

Dobre odnose između zemalja pratile su i finansije i energenti od prvih dana.

„Rusija je do početka 20. veka finansirala različite državne rashode Crne Gore“, kaže Jadranka Kaluđerović, direktorka Instituta za strateške studije i projekcije u Crnoj Gori, za BBC.

„Te subvencije dostizale su i do 50 odsto svih prihoda crnogorskog budžeta.“

Primera radi, 1865. godine državni budžet Crne Gore bio je 120.000 fiorina, što je bila valuta koja se tada koristila, piše crnogorski istoričar Živko Andrijašević.

„Od poreza se dobijalo 58.000 fiorina, nešto više od 20.000 od raznih dažbina, monopola i carina, a 40.000 fiorina bila je godišnja ruska pomoć“, dodaje on.

Rusija je čak, kaže Kaluđerović, „isplaćivala državni dug Crne Gore Austrougarskoj“, koja je takođe slala novac na Balkan u zamenu za politički uticaj.

„Ekonomska zavisnost uslovljavala je i političku, pa je jedan crnogorski vladar jadikovao što je, iako gospodar nezavisne države, ‘rob petrogradskih ćudi'“, piše istoričar Andrijašević.

Nakon proglašene nezavisnosti Crne Gore 2006, Rusi su bili jedan od značajnijih, ali ne i dominantan investitor, objašava Kaluđerović.

„Bili su zainteresovani najviše za sektor ruda i turizam“, kaže ekonomistkinja.

„Kupili su značajan broj nekretnina u zemlji, što ruske firme, što građani Rusije kao fizička lica.“

Državljani Rusije su 2012. godine bili vlasnici 40 odsto nekretnina u Crnoj Gori.

Tako je i broj ruskih turista rastao.

Do ekonomskog buma u odnosima došlo je i zato što je Crna Gora do 2005. sprovela ekonomske reforme i privatizovala brojne firme, smanjila carine i liberalizovala tržište kako bi privukla investitore.

„U tom periodu Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) je bio osnova prerađivačke industrije“, napominje Kaluđerović.

„Taj sektor je činio 5,1 odsto ukupne registrovane zaposlenosti.“

U Crnoj Gori je zaposleno ukupno 160.000 od nešto više od 620.000 stanovnika.

Kombinat aluminijuma Podgorica bio je najveći industrijski pogon u Crnoj Gori, a fabrika je radila ukupno pola veka.

Kompanija je privatizovana 2005. godine, a većinski paket akcija je kupila ruska firma Rusal, koja je bila u vlasništvu ruskog oligarha Olega Deripaska.

Ipak, KAP je nastavio najviše da izvozi u zemlje zapadne Evrope.

„I pored kupovine KAP-a i rudnika Boksita, najznačajniji investitor u periodu od 2000. do 2007. godine nije bila Rusija, već Mađarska, a značajne su bile i investicije iz Velike Britanije i Švajcarske“, dodaje ona.

Svetska ekonomska kriza 2008. godine pogodila je i Crnu Goru, a posebno KAP. U fabrici je bez posla ostala polovina radnika, a ruski vlasnici su počeli da se zadužuju.

Iako je KAP bio u vlasništvu ruske firme, Vlada Crne Gore je 2009. godine uzela garancije da bi se podmirio kredit zbog velikih dugova.

Ipak, fabrika je sve više tonula u finansijske probleme, pa je proglašen stečaj 2013. godine. KAP je dobio novog vlasnika, nikšićko preduzeće Uniprom biznismena Veselina Pejovića.

Gubici KAP-a bili su predmet brojnih sudskih postupaka, od kojih neki i dalje traju.

Oleg Deripaska, bivši vlasnik KAP-a, pokrenuo je arbitražni postupak u decembru 2016. godine, tvrdeći da je Crna Gora prekršila obavezu da zaštiti njegovu investiciju nakon što je njegova firma izgubila novac koji je uložio u fabriku.

U oktobru 2019. godine, Arbitražni institut Privredne komore Stokholma odbio je da donese odluku o tužbi u vrednosti od 600 miliona evra, koju je podneo ruski milijarder.

Crna Gora je 2021. godine uhapsila Branka Vujovića, bivšeg ministra privrede i još deset bivših funkcionera zbog garancija koje su dali KAP-u.

Vujović je bio ministar privrede kada je Vlada Crne Gore potpisala ugovor o garancijama sa mađarskom OTP bankom i Dojče bankom za podršku KAP-u u iznosu od 135 miliona evra.

Kredit, međutim, nikada nije vraćen, a Vlada je bila prinuđena da KAP-u uplati više od 100 miliona evra kredita iz državnog budžeta.

Politika: Ukrajina i NATO

U političke odnose Crne Gore i Rusije uključile su se još jedna zemlja i jedna organizacija – Ukrajina i NATO.

Otkako je Ukrajina proglasila nezavisnost 1991. godine posle raspada Sovjetskog Saveza, sve više je naginjala ka Evropskoj uniji i NATO-u.

Ipak, na vlasti je u zemlji 2013. godine bio proruski predsednik Viktor Janukovič, a Rusija je izvršila pritisak na njega da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom.

Usledili su protesti i Januković je svrgnut s vlasti u februaru 2014. godine.

Usledila je ruska aneksija Krima na jugu Ukrajine, a Moskva je podržala borbu pro-ruskih separatista u osmogodišnjem ratu protiv ukrajinskih snaga u kojem je stradalo 14.000 ljudi.

Mirovni sporazum postignut u Minsku 2015. godine, ali nikad nije u potpunosti poštovan.

Srđan Darmanović je u to vreme je bio ambasador Crne Gore u Vašingtonu, a dve godine kasnije postao je ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore.

Zemlja je tada već uveliko bila kandidat za članstvo u NATO.

„Crna Gora je trpela brojne političke i ekonomske pritiske iz Rusije da zemlja ode u drugom smeru“, kaže Darmanović, danas profesor na Fakultetu političkih nauka u Podgorici.

Darmanović se i danas dobro seća intervjua Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, za sarajevski Dnevni avaz iz 2014.

„Lavrov je tada prvi prvi put kazao da će Rusija proširenje NATO-a na zapadni Balkan doživeti kao neprijateljski čin“, dodaje.

„Bio je to eho ukrajinskih događaja.“

Težak udarac i državni udar

Crna Gora je još 2009. godine predala zahtev za članstvo u NATO.

Kada je Podgorica 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize, za Darmanovića je bilo jasno, „da je to bio razvoj događaja koji se nije mogao zaustavili“.

Crna Gora je bila odlučna da sledi svoju evro-atlansku agendu, kaže Darmanović.

„Tada počinju sve vrste napetosti političke tenzije“, dodaje on.

Nakon uvođenja sankcija 2014. „Rusija je zabranila direktne letove za Crnu Goru i na mesec dana Crna Gora je uvrštena na rusku listu neprijateljskih zemalja“, kaže Aleksandr Šmelev.

Događaj koji, pak, ima svakako najveće srazmere jeste navodni pokušaj državnog udara na crnogorsku vlast 2016. godine i umešanost ruskih državljana.

Pod aferom državni udar se u Crnoj Gori podrazumeva skup događaja koji se povezuju sa navodnim stvaranjem kriminalne organizacije koja je imala za cilj da nasilno sruši vlast u zemlji na dan parlamentarnih izbora.

Viši sud u Podgorici odlučio je 2019. da su ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov krivi za pomaganje i stvaranje kriminalne organizacije koja je izvela ovaj pokušaj.

Osuđeni su na 15 i 12 godina zatvora, ali je odlukom Apelacionog suda, ukinuta prvostepena odluka i postupak vraćen na novo suđenje, koje je četiri puta odlagano.

Darmanović ovaj slučaj naziva „obaveštajnim i hibridnim igrama u kojima Rusija Crnu Goru više ne doživljava kao normalnu i prijateljsku zemlju, već kao članicu NATO-a“.

„To je ta postepena spirala koja je vodila promeni relacija između dveju zemalja“, misli crnogorski političar.

Umešanost Rusa u navodni pokušaj državnog udara u crnogorskim izborima za Aleksandra Šmeleva bio je trenutak kada su odnosi postali „zapanjujuće lošiji“.

Kada je zemlja 2017. i zvanično postala članica NATO-a, Rusija je, dodaje Šmelev, „bila strogo protiv ovog članstva“.

„Od tada pokušava da kazni Crnu Goru“, dodaje ruski analitičar.

Baš zbog ulaska zemlje u NATO, Šmeleve je u avgustu 2021. godine doneo je odluku da se delimično preseli u Crnu Goru.

Glavni razlog je bio ulazak ove zemlje u Savernoatlanski savez (NATO) nekoliko godina ranije, jer se nada da će ova organizacija „zaštititi Crnu Goru ako bude potrebno“ i kriza iz Ukrajine se prelije i na Evropu.

Crna Gora postala je članica NATO 2017. godine

Države naspram običnih ljudi

Crna Gora se pridružila zemljama koje su u Ujedinjenim nacijama osudile invaziju Rusije na Ukrajinu.

Kada je Evropska unija odlučila da uvede prvi paket sankcija Rusiji, iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore su 3. marta izjavili da se zemlja pridružuje odluci.

Međutim, sednica Vlade Crne Gore, na kojoj je trebalo da budu potvrđene sankcije, prekinuta je 17. marta zbog, kako su saopštili iz kabineta premijera Zdravka Krivokapića, neslaganja „u proceduri usvajanja odluke o primeni sankcija“.

Sankcije nisu uvedene ni na sednici 31. marta, već tek 8. aprila.

Prema ovoj odluci, Crna Gora bi trebalo da zamrzne imovinu i ekonomske resurse dela ruskih državljana i kompanija u zemlji i zabrani rad ruskih vladinih medija.

Komentarišući odluke izvršne vlasti čiji je nekada i sam bio član, Darmanović kaže da je „vlada Crne Gore trenutno vrlo heterogena“.

Vladi premijera Zdravka Krivokapića izglasano je nepoverenje početkom februara ove godine, a do danas nije izabrana nova.

Tako je zapravo tehnička vlada Vlada Crne Gore ta koja je uvela sankcije Rusiji.

Sve ruske jahte

Kada su Evropska unija i Velika Britanija uvele sankcije brojnim ruskim oligarsima, zbog ruske invazije na Ukrajinu, mnogi od njih su jahtama iz EU ušli u crnogorske vode.

Tako je jahta Solaris ruskog oligarha Romana Abramoviča uplovila je u martu u crnogorsku luku Tivat, javili su mediji u Podgorici.

Mediji su pisali i o jahti ruskog milijardera Vagita Alekperova, koja je u Crnu Goru ušla da bi natočila gorivo i ubrzo je napustila crnogorske vode.

I ruski oligarh Oleg Deripaska, nekadašnji vlasnik KAP-a, ima brod Sputnjik, koji je jedno vreme bio usidren na crnogorskom primorju.

Nautički turizam u Crnoj Gori je bitan jer oko 35.000 turista godišnje dođe u zemlju brodom, podaci su Uprave za statistiku Crne Gore.

Sankcije koje je uvela Crna Gora Rusiji trebalo bi da se odraze i na nautički turizam u zemlji.

Istoričar Miloš Vukanović kaže da su sankcije primer „trenutnih potreba i interesa“ Crne Gore.

„Ako i postoji određeno istorijsko gledište koje je uticalo na prethodnu odluku o neuvođenju sankcija, radi se o folklornom odnosu ka veličini Rusije“, misli Vukanović.

Zbog politike poslednjih godina trpi i privreda, objašava ekonomistkinja Kaluđerović, jer se očekuje da će manje Rusa dolaziti u Crnu Goru.

„Međutim, i pored toga broj turista iz Rusije je i dalje značajan, oni čine četvrtinu ukupnog broja noćenja“, dodaje ona.

Rus Aleksandar Šmelev kaže da mu je krivo što, zbog narušenih odnosa, u Crnoj Gori više ne može da ostane 90 dana već samo 30.

„Sada (sa ruskom invazijom Ukrajine) je postalo znatno teže – ne mogu više da koristim kreditne kartice, ne mogu da otvorim bankovni račun u crnogorskim bankama“, kaže Šmelev.

Za šest meseci koliko živi u Crnoj Gori „nikada nije čuo nijednu neprijateljsku reč, ni od lokalnog stanovništva ni od Ukrajinaca“, kaže.

„Naše dve dijaspore ovde žive zajedno bez ikakvih sukoba.

„Sasvim je ugodno biti Rus u Crnoj Gori“, kaže Šmelev.