Budva — Kranovi su u Budvi uobičajeni koliko i brodovi

Gužva, gužva, gužva.

Na Jadranskoj magistrali zastoji, na šetalištu reka ljudi, na plaži sa kamenim oblucima peškir do peškira, u svakom trenutku se čuje po nekoliko pesama iz obližnjih barova.

Parkinga nema.

Mnogi se žale da je skupo, a sve puno.

To je Budva krajem jula.

Haotični paradoks.

Ko nije ovde bio poslednjih 20 godina, teško bi prepoznao crnogorski primorski biser čijom je obalom ranije dominirao beli hotelski kompleks iz socijalističkog vremena Slovenska plaža, a drugim krajem romantični Stari grad.

Kad se sa okolnih brda danju pogleda na Budvu, ona danas izgleda kao bilo koje veće stambeno naselje sa višespratnicama u velikim gradovima.

Beli soliteri načičkani jedan uz drugi.

Noću je prizor daleko lepši – Budva svetli poput pravih metropola.

„Za Budvu ima nade, ako bi hteli, treba velika volja.

„Ovo sada je haotično, masovni turizam najgore vrste koji dobija imidž vašarišta“, kaže Rade Ratković, profesor Fakulteta za turizam u Budvi.

I zaista možete se slikati sa majmunom na šetalištu, uveče otići u luna park i usput svratiti u jedan od desetina restorana brze hrane.

Blještavilo i snopovi svetla sa izmeštenih klubova u levi deo brda ka Bečićima podsećaju kako je to bilo ranije.

Klubovi Rafaelo i Trokadero, gde su dolazile sve viđenije estradne zvezde tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih, više ne postoje, ali su pevači ostali.

Na centralnom šetalištu su i dalje zvučnici sa glasnim basovima, sa kojih se čuje malo mirnija često živa muzika.

Izgradnja ‘na pjenu od mora’

Primorsko zelenilo su zamenili kranovi koji noću svetle.

Ovde se i dalje neumorno gradi, uprkos nedostatku slobodnog prostora.

Ti stanovi se zatim prodaju i izdaju turistima i to je verovatno najveći problem ovog grada sa tradicijom dužom od dva milenijuma.

Stanovi privlače siromašne goste, dodaje profesor.

„Mi kad se šalimo kažemo – to je megaturizam, stan i megamarket, u restoran ne ide niko.

„Takva struktura povlači loš turizam“, napominje Ratković.

Hotelska ponuda je za one sa dubljim džepom.

Neki su na samoj obali i nude spa doživljaj i jedinstven pogled s 50 metara visine, a okolo su brojne zgrade sa stanovima i apartmanima.

Dok šetate rivom, suženim prostorom između plažnih barova i stisnutih suncobrana, čuju se različiti jezici, tu su gosti iz raznih delova sveta.

Darko Jović i supruga Sabina rodom su iz Doboja, a žive i rade u Nemačkoj.

Drugu godinu zaredom letuju u Budvi.

Prošle godine su došli sa decom, a ove godine samo njih dvoje.

„Budva je zanimljiva, lepa, nije dosadno, ima u gornjem delu omladine i klubova, tamo je lepo.

„Bili smo u Bečićima tamo je dosadno, lepša plaža, ali dosadno“, kaže Darko dok čekaju posluženje u plažnom baru.

bračni par iz Doboja — Bračni par iz Doboja, koji žive u Nemačkoj, već drugu godinu zaredom letuju u Budvi

Odseli su u luksuznom hotelu Tre kane, koji se nadvija nad plažom i ne smeta im gužva.

„Kako zna da bude, sad je dobro“, kaže on, dok se Sabina zadovoljno osmehuje.

Apartmane za četvoro plaćali su 210 evra za noć.

Visoke cene na primorju kritikovao je crnogorski premijer Dritan Abazović uporedivši ih „s Azurnom obalom“, a prosek neminovno podižu desetine restorana i hotela na Budvanskoj rivijeri.

Cenu nekad prati i kvalitet.

Deo rivijere su i obližnja manja mesta Miločer, Pržno, Sveti Stefan, Bečići, Rafailovići, koja se mogu pohvaliti čistijom vodom od one u samom gradu.

Tu prednjači malo skrivenija uvala, udaljena 20 kilometara – Drobni pijesak.

Smaragdna boja mora i miris guste šume ovog mesta između Budve i Petrovca bili su razlog da se jedino nađe na listi 40 najlepših plaža Evrope londonskog lista Gardijan.

Cene slične kao u Beogradu

Cene u kafićima i restoranima su slične kao u Beogradu, posebno u noćnim klubovima.

U Budvu zato često dolaze mladi, željni provoda.

Ipak, mladi nemaju dovoljno novca za trošenje, kaže profesor Ratković.

„Oni pođu u (luksuzni hotel) Emporio da popiju piće, a devojke u tašni ponesu votku i naruče jednu, a samo dodaju iz svoje boce.

„Oni kažu da je ovde dobro, đuskaju (…) i bog te veselio, a bune se oni koji hoće da spavaju“, kaže Ratković.

Dok spavate u Slovenskoj plaži, pretežno državnom hotelu kojom upravlja Budvanska rivijera, čuju se najmanje dve različite muzike, najčešće folk pesme starije i novije generacije.

U renoviranim sobama gde možete na dugme birati stepen osvetljenja, poput naše u vili Ruzmarin, može se desiti i da krov prokisne i to pravo na krevet, pa da vas iz sna prenu mokar dušek i pokvašene noge.

Državna firma, rekli bi maliciozni.

Ovaj hotel, koji je bio scenografija mnogim jugoslovenskim filmovima osamdesetih godina, danas slično izgleda spolja.

Bele vile sa plavim žaluzinama koje razdvajaju ulice ukrašene oleandrima nose imena mediteranskih biljaka i rangirane su sa tri do četiri zvezdice.

Ima i bazen, koji je mnogima utešna zamena za kupanje u slanoj vodi.

Plaža usko grlo

Paradoksalno, Budvanska rivijera se prostire na 35 kilometara, a plaža je usko grlo Budve.

Ponovo zbog izgradnje.

Umesto da se gradi po sistemu „pisaće mašine“, da najniži objekti budu uz more, a spratni prema brdu, radilo se obratno.

Ne samo da je pogled zaklonjen hotelima uz plažu, već su zgrade nekad nicale i sa parkinga.

U šetnji sporednim ulicama, možete iznenada naići na kapiju ili kuću koja od obične pravi slepu ulicu, što ni Gugl mape ne raspoznaju.

Arhitektkinja Gordana Ražnatović kaže da se u Budvi prilikom izgradnje „nije mnogo pitala struka“.

„Postoje neki drugi planovi, ipak je Budva deo Crne Gore gde postoje još plemenski odnosi i jako je teško sprovesti bilo koji plan i bilo koju zakonsku proceduru“, kaže Zemunka koja već decenijama živi u Budvi sa porodicom.

Ona je 1994. radila u opštinskoj građevinskoj inspekciji i zna, kaže, kako je sve funkcionisalo na terenu.

„Jednostavno niste imali mehanizam da nešto stopirate.

„Kad god su se pravili DUP-ovi (detaljni urbanistički planovi) postojali su moratorijumi na izgradnju, a čini mi se da je tad najviše temelja postavljeno, kao neki stampedo“, kaže Ražnatović.

Većina ljudi koja je imala zemlju prodala je i tu su izgrađeni stanovi i hoteli, duž cele obale od Budve, preko Bečića i Rafailovića.

Bečići, mesto u kome su mnoge generacije đaka iz Srbije dolazile u dečije odmaralište Užice, danas krasi velelepni Splendid, a okolina se potpuno promenila.

Slično je i sa nekada uvučenim ribarskim mestom Rafailovićima.

Tik uz restorane nad kojima se vijore ribarske mreže i užad, nikli su soliteri sa apartmanima.

„To su bile porodične kuće, pa neka imaju tri ili četiri apartmana, opremljena tradicionalno bi mogli da se izdaju po ceni kao sad što vrede 20 onih koje imate bilo gde“, kaže Ražnatović.

arhitekta — Zemunka Goradana Ražnatović je arhitektkinja koja već decenijama živi u Budvi

Ipak, gosti su većinom zadovoljni.

Francuskinja Mirijem Vajs prvi put je u Crnoj Gori i desetodnevni boravak ispunio je njena očekivanja.

Odsela je u Budvi, a išla je i na izlete brodom do okolnih mesta.

„Prvi put sam ovde i zadovoljna sam“, kaže sredovečna žena tokom doručka u Slovenskoj plaži.

Buka – problem i za ugostitelje

Da se Budva nije razvijala u pravcu u kom je trebalo, smatra Aleksandar Jovanović iz lokalnog Udruženja ugostitelja.

Ovaj 44-godišnji turizmolog rođen je u kamenoj kući na kraju jedne od uskih uličica Starog grada i već 25 godina se bavi ugostiteljstvom.

Restoran mu je u prizemlju, a u komšiluku zanatske radnje sa nakitom od korala i školjki i prodavnice sa skupim svetskim brendovima zamenjuju butici sa odećom iz Turske.

Na svakom ćošku niču kiosci sa brzom hranom, koji su direktna konkurencija restoranima poput njegovog.

Turizam u Budvi ocenjuje kao „skup svega i svačega“.

„Kad nemate jasnu strategiju kome se obraćate, kojoj publici i kojim tržištima, onda imate sve i svašta – od omladinskog turizma do raznih festivala koji proizvode ogromnu buku i onemogućavaju kvalitetnim gostima i građanima Budve miran boravak i san.

„Imate i haos u saobraćaju, nedostatak parking prostora, nedostatak mesta na plažama zbog preterane gradnje i neplanske urbanizacije, manjak zelenila, parkova i kupališta“, kaže Jovanović.

majmuni — Na šetalištu se možete slikati sa pravim majmunom, a plišani vas čekaju kao suvenir

Budvansko udruženje ugostitelja pokrenulo je inicijativu da se muzika utiša, što je bila i tema sastanka sa resornim ministrom dan pre našeg razgovora.

Na sastanku je odlučeno da se zaposli 10 do 15 komunalnih policajaca koji bi se bavili ovim pitanjima.

„Na stanovištu smo da svi treba da radimo, ali da niko nikoga ne ugrožava – ako puštate glasnu muziku, ovaj do vas ne može da izda sobu ili apartman, što je njihov osnovni prihod.

„Tako imate jednu kolektivnu nervozu“, dodaje Jovanović.

Uz more su nikle nove diskoteke na otvorenom na plaži ka Bečićima.

Iako su doneti Zakon o buci i Zakon o turizmu, koji jasno propisuju odakle može da trešti muzika, oni se ne primenjuju, dodaje.

„Želim da, ako dođete na odmor, možete u sobi da spavate normalno, a ne da vas basovi iz obližnjih lokala sa nekim sadržajem, da te bog sačuva, od raznorazne narodne do grandovske muzike drže budnim čitavu noć“, kaže Jovanović.

Dok mnogima smeta buka, neki gosti upravo to žele od ovog letovališta.

„Budva 2022. je nula bodova za sve.

„Gužva ne da mi ne smeta, štaviše prija mi, volim gužvu i bivši Trokadero, Rafaelo, Majami, sve koji su tu bili, tad je i riva bila šira“, kaže Novosađanin Darko Počanić koji je sa drugarom u Budvi već 15 dana.

U ovaj grad dolazi čitav život i bio je i u hotelima i privatnom smeštaju.

„Fali mi ‘druz, druz’… to nije ona ista Budva kao pre četiri ili pet godina“, kaže dok sedi u plažnom baru.

„Evo šta je ovo, je li ovo muzika?“, pita skrećući mi pažnju na muziku koja nije preterano glasna.

„Ovde se dralo, talasi se pravili, znate kako je bilo“, kaže 51-godišnji muškarac.

Pogledajte video: Kako izgleda crnogorski autoput

Stari grad – star 2.500 godina

Jedno od najstarijih naselja na Jadranu, prema istorijskim izvorima poznato je pre više od dve i po hiljade godina kao „grad Ilirije“.

Prema legendi, Budvu je osnovao Kadmo, sin feničanskog kralja Agenora i kraljice Telefose.

Bio je osvajač i vladar Beotije, pokrajine u Grčkoj, i kada je iz njenog grada Tebe proteran zajedno sa ženom Harmonijom, našao je utočište kod ilirskog plemena Enheleja.

Stari grad je jedno od najromatičnijih delova Budve — Stari grad je jedan od najromatičnijih delova Budve

Legenda kaže da je Kadmo u Budvu ušao na volovskoj zaprezi, pa otud naziv Budva (bous na grčkom znači vo).

Rustični Stari grad je nekada bio ostrvo koje je peščanom prevlakom spojeno sa kopnom i tako preraslo u poluostrvo.

Ovakva poluostrva su prava retkost i nazivaju se tombolo, navodi se na sajtu Budve.

Među najpoznatijim tombolima je Sveti Stefan, dok se za Budvu i zaboravilo da je to bila.

U Starom Gradu su izgrađene brojne crkve u različitim istorijskim periodima i deo njih je sačuvan ili obnovljen uprkos razornim zemljotresima – u 17. veku i onom, kog se mnogi sećaju, 1979. godine.

Na trgu ispred crkve Svetog Ivana nalaze se ostaci rimskih termi – javnih kupatila sa autentičnim kadama i ložionicom, sagrađenih u periodu između prvog i drugog veka nove ere.

Tvrđava Citadela potiče iz 5. ili 6. veka pre nove ere.

Između nje i crkve Svetog Ivana nalaze se ostaci monumentalne trobrodne ranohrišćanske bazilike.

Sveta Marija in Punta je najstarija građevina, čiji je datum nastanka precizno određen: sazidana je 840. godine.

Gordana Ražnatović već godinama radi na zaštiti kulturnog nasleđa na čitavom primorju, pa i u Starom Gradu u Budvi, najpre zbog očuvanja baštine, ali i da bi se ta mesta uvrstila u turističku ponudu grada.

Iako za projekte očuvanja i obeležavanja kulturne baštine, kako biste u prolazu obratili pažnju na njih, nije potrebno mnogo novca, gradski čelnici često nisu imali sluha.

„Nije im to bilo važno.

„Za kulturno dobro i očuvanje svog korena treba imati svest“, kaže Ražnatović.

Zgusnut raspored tokom letnjih meseci

Svest je potrebna i za strateško razmišljanje, saglasni su stručnjaci.

Sezona u Budvi traje dva do tri meseca tokom kojih je zgusnut raspored i muzičkih i plesnih festivala.

Na obližnjoj plaži Jaz, koja je desetak minuta kolima udaljena od budvanskog Starog grada, koncerte su imale svetske muzičke zvezde Madona i Leni Kravic, kao i grupa Rolingstons.

Baš na tom mestu, sa peskom pod nogama i otvorenim morem na horizontu, započeo je Sidens festival, sličan novosadskom Egzitu.

znak Budve — Znak Budve na zidinama Citadele u Starom gradu

Međutim, tokom ostatka godine, Budva koja se prostire na 35 kilometara obale, ima brojne crkve i manastire u zaleđu, prilično je pusta, posebno od novembra do marta.

„Sa ovom ponudom kulturno-istorijskih spomenika, tradicije, mogli bismo te sadržaje malo da razvučemo.

„Bilo bi manje gužve, više gostiju“, kaže Jovanović.

Uprkos svim problemima, čelnik Udruženja ugostitelja zadovoljan je brojem gostiju u Budvi, mada se, kaže, oseća nedostatak ljudi iz Rusije i Ukrajine.

Zbog rata i mobilizacije muškog stanovništva, Ukrajinci su ove godine u Budvu došli da ostanu, a ne da letuju.

S druge strane, Rusi, koji su bili među najbrojnijim gostima godinama unazad, ovog leta nisu došli u velikom broju jer se Crna Gora pridružila sankcijama Evropske unije koje su uvedene Rusiji.

„To su dva najveća tržišta za nas u Crnoj Gori, što će reći da nije dobro kad se oslanjate samo na jedno, već uvek morate imati i rezervne opcije“, kaže Jovanović.

Turistička organizacija Budva saopštila je da je u drugoj polovini jula u Budvi boravilo skoro 37.000 turista iz više od 100 zemalja sveta.

U hotelima ih je oko 16.000, a najbrojniji su gosti iz Srbije, Izraela i Bosne i Hercegovine, navode u pisanom odgovoru.

Kada je u pitanju privatni smeštaj, prijavljeno je više od 20.000, a turisti iz Srbije, Rusije, Ukrajine i Bosne i Hercegovine čine više od 70 odsto ukupnog broja.

„Prema podacima koje smo dobili od Udruženja izdavalaca privatnog smeštaja u periodu glavne turističke sezone Budvu posećuju i u njoj borave uglavnom mladi gosti.

„Porodični ljudi u našoj destinaciji borave najčešće u periodima pred i postsezone“, kažu iz Turističke organizacije Budva.

Pogledajte video o prijateljicama iz Rusije, Ukrajine i Belorusije koje besplatno šišaju izbeglice u Budvi

„Mi smo porodica“ – Ruskinja, Ukrajinka i Beloruskinja u Budvi besplatno šišaju izbeglice

Posetom je zadovoljna i prodavačica krofni iz Pržna Svetlana Anđušić.

Kako kaže da sezona nije loša i da joj dolaze redovni gosti iz Srbije i inostranstva.

Ona je na plaži od deset sati ujutru do osam uveče.

Ujutro porani, umesi krofne, isprži, nabavi voće i sve to spakuje u kolica i doveze na plažu.

„Nema posla bez motike, mora da se radi“, kaže Svetlana, dajući sinu znak da usluži mušteriju, a za većinu unapred zna žele li sa čokoladom, šećerom ili prazne.

Krofne su dva evra, a kad je počela da radi pre 30 godina, jedno vreme krofne su koštale „samo dinar“.

„Tad je bilo sretno vreme, radilo se u dinare, marke, bilo je naroda masu odasvuda“, priča ova Nikšićanka koja se pre tri decenije doselila na primorje.

Grad – žrtva tranzicije

Promene imena država, proglašenje nezavisnosti Crne Gore, ali i prelazak iz socijalizma u kapitalizam prešao je i čitav grad Budva, ocenjuje Rade Ratković, profesor na budvanskom Fakultetu za turizam.

Kako kaže, grad Budva je „žrtva tranzicije“.

„Kada jedan sistem nije demontiran, a drugi još nije montiran, u tom vakuumu se građevinski lobi nametnuo sa razvojem biznisa nekretnina.

„Prvo haotičnog, divljeg, a posle je počela vlast da sarađuje sa njima i odobrava da grade kondo hotele“, kaže Ratković.

Kondo hotel je hotel sastavljen od stanova ili kondominijuma gde svaki stan ima zasebnog vlasnika, a oni posluju zajedno.

Vlasnik obično ima mesec dana da koristi stan, a ostatak godine ustupi firmi da izdaje i brine o tom prostoru i prikuplja prihode.

„Po tom modelu su građeni stanovi i oni hoće sve to da prodaju, a ostane samo recepcija, znači jedna imitacija.

„Pod firmom turizma, mi smo gradili apartmane i stanove, a onaj koji je kupio stan, on izdaje divlje u sivoj zoni“, kaže ovaj turizmolog.

Tako se izbegava plaćanje poreza.

„To su i čistije pare i takozvano solarno plaćanje – pare na sunce.

„Ovo je postalo masovno u Budvi i tako je napravljen ogroman broj solitera, u prvoj zoni su objekti visoke spratnosti i to je usvojeno na skupštini bez velikog protivljenja“, opisuje profesor kako je tekla izgradnja poslednjih 30 godina u Budvi.

Budva nije prevelika, omeđena je morem i brdovitim zaleđem.

To odaje utisak da su zgrade podizane bez bilo kakvog reda.

Masovnom i velikom izgradnjom uništava se odmorišni turizam, dodaje.

„Elita neće tu da odmara, ona odmara gde nije gužva.

„Izuzetno je mesto malo, a ne veliko, jer oni dolaze iz megapolisa i hoće od toga da pobegnu“, kaže Ratković pokazujući mi „favele“ od načičkanih zgrada u brdima.

„Ko će tu da dođe? To neće da gledaju, a ne da stanuju u njima“, kaže Ratković.

višespratnice uz plažu zaklanjaju pogled komšijama u zaleđu — Višespratnice uz plažu zaklanjaju pogled komšijama u zaleđu

Predlaže plan sanacije da se izgrade nove saobraćajnice i garaže, kako bi centar grada bio rasterećen.

Umesto automobila, mogli bi da se voze bicikli ili otvoreni turistički vozići.

Kako kaže, biznis sa izgradnjom i prodajom nekretnina trebalo bi potpuno da stane.

Koliko je zastoj daleko pokazuje i to što se novi stanovi i apartmani nude na brojnim bilbordima po gradu i okolini.

„Ovakva Budva odgovara malom broju onih koji će da se bavi mutnim poslovima.

„Onda su došli Rusi sa torbama punih para, a ovi kad ih vide zacakle im oči i kažu ‘baćuška’, a tu nema slovenske ljubavi“, kaže Ratković.

Postojala je odlična Nacionalna strategija turizma, kaže profesor, ali nije poštovana, ona je za Budvu predviđala odmorišni turizam u rangu od tri zvezdice.

Izlazna strategija

On je među meštanima koji želi da se iz Budve izmesti omladinski turizam, a da gosti, koji imaju novca, mogu da uživaju i imaju prostora.

Jedan od predloga je da se napravi razlika u cenama koje mladi ne bi mogli da priušte.

Male teritorije sa obalama od 230 kilometara kao što je Crna Gora ne mogu da imaju masovni turizam, smatra Aleksandar Jovanović.

„To nije Turska i Antalija sa 500 hotela sa pet zvezdica, Grčka sa razuđenom obalom i ko zna koliko ostrva, ni Hrvatska sa 1.000 kilometara obale.

„Kuća od pet kreveta ne može da primi 55 ljudi, nego pet da bi svima bilo udobno – može i 55, ali da spavaju po podu i kuhinji, a to se dešava sad u Budvi“, kaže Jovanović.

Drugi način je da se oporezuje sekundarno stanovanje, što zakon omogućuje.

To znači da svako ko živi, na primer, u Beogradu, a izdaje stančić u Budvi plaća značajno veći porez, toliki da mu se to ne isplati već da poželi da bude deo nekog od integralnih hotela.

A integralno znači da imaju zajedničku recepciju, zajedničko čišćenje i da gosti mogu da se hrane u jednom od restorana ili da im se odatle dostavlja hrana.

„To bi bio nivo od tri zvezdice što je dobro i cena bi bila takva, ali mora poreskom politikom da im se to isplati.

„Da od nečega što pravi trošak, postane prihod“, kaže profesor Rade Ratković.

ostrvo — Ostrvo Školj, kako ga meštani nazivaju, ili Havaji za turiste, moglo bi da bude mesto gde će se širiti budvanski turizam

Profesor turizma predlaže da se na ostrvu Školj, naspram Budve, koje je poznatije pod nazivima Havaji i Sveti Nikola, prošire plaže da budu sa svake strane uređene i ograđene kako bi bile bezbedne.

„To bi bilo zanimljivo, da idete tamo, iznajmite roštilj, sami spremate ribu i da ceo dan možete da boravite tamo, uz muziku i uživanje.

„Mogu da se naprave trim staze za šetanje, a u starim štalama mogu da se naprave male konobe, da može da ruča ko hoće i skloni se od gungule“, kaže Ratković.

Do popularnih Havaja vozi brodić, a danas na ovom ostrvu ima tek nekoliko uređenih plaža i kafića, sa strujom i vodom.

Najveći deo ostrva prekriva šuma sa mediteranskim vrstama drveća iz koje dopire cvrkut ptica i cvrčaka.

„Nekad je tamo bio jarac kog su naučili da puši, to je bila atrakcija za turiste.

„Tamo bi mogle dve do tri hiljade ljudi da borave, da se uče plivanju, ronjenju, pecanju, kulinarskom zanatu“, kaže profesor.

Pogledajte i video o simbolima obližnjeg Kotora – mačkama