Sveti Stefan, Crna Gora i turizam: Hotelsko ostrvo između legendi i istine

Nekada ste na Svetom Stefanu mogli da letujete samo sa zlatnom viza karticom, danas ne možete nikako.

Jedinstveni crnogorski grad hotel, sačinjen od kamenih kuća na ostrvu blizu je Budve, ali daleko i od komšija i od svetskih namernika.

U rashlađenom šampanjcu, kavijaru i raznovrsnoj muzici na ekskluzivnom mestašcu, ne tako davno, uživale su holivudske filmske zvezde Elizabet Tejlor i Ričard Barton, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, ali i Margaret, sestra britanske kraljice Elizabete Druge.

Danas, a tako je već dve godine, prepoznatljivi brend širom sveta je zaključan, a kapija od kovanog gvožđa samo zagolica maštu kako to izgleda iznutra.

„Na Sveti Stefan se dolazilo da se doživi, od vremena kad sunce izlazi do vremena kad sunce zalazi svako je mogao da se zabavi, bile su tri vrste muzike, kazino.

„Sad na Svetom Stefanu (i kad radi) nema ništa od toga, dolazite da ćutite i gledate u nebo, pomalo se kupate i to je to“, kaže Vladimir Mitrović, nekadašnji direktor ovog ostrvskog hotela, za BBC na srpskom.

Kompanija Adrijatik propertis, dugogodišnji zakupac elitnog kompleksa, pokrenula je protiv Vlade Crne Gore arbitražni postupak pred međunarodnim sudom u Londonu i traži 100 miliona evra odštete, jer im vlast ne garantuje da će gosti imati mir i diskreciju.

Hoteli su zatvoreni jer su otvaranjem obližnjih plaža i za one koji nisu gosti kompleksa Sveti Stefan i obližnje Vile Miločer, prekršeni uslovi ugovora, saopštili su iz Adrijatika.

Zidine stare vekovima

Sveti Stefan je svedok burne balkanske istorije.

Naselje na ostrvcetu su u 15. veku osnovali Paštrovići, pleme koje vekovima živi na području od Petrovca do Budve i Bečića.

Unutar tvrđave na hridima, koja je prvobitno služila kao magacin, podižu se crkve i Sveti Stefan postaje kulturni i trgovački centar.

Do 20. veka ovo ribarsko mesto je postalo zasebna opština sa poštom i zadrugom.

Tridesetih godina u ovom kraju počinje ravoj turizma kada je kraljica Marija Karađorđević napravila plažu nedaleko od ostrva, a u zaleđu izgrađena dvorska rezidencija, današnja Vila Miločer.

Posle Drugog svetskog rata, Sveti Stefan je bio delimično napušten, zbog čega su jugoslovenske vlasti odlučivale o njegovoj sudbini.

Bilo je predloga da se od tih pedesetak kuća napravi slikarska kolonija ili da se daju zaslužnim borcima, međutim, pobedila je ideja iz vrhuške Saveza komunista.

Dok je visoki jugoslovenski državni funkcioner Edvard Kardelj boravio u Miločeru, Sveti Stefan mu su učinio zanimljivim.

„Pala mu je na pamet ideja da se Sveti Stefan pretvori u turističko naselje, koje bi moglo da ima itekakvog uspeha i to je prihvaćeno.

„Otvoren je kao hotel jedinstven na svetu, jer Sveti Stefan je i ostrvo i poluostrvo i naselje i hotel“, kaže 88-godišnji Vladimir Mitrović.

Većini meštana koji su živeli na ostrvu data je naknada ili su im sagrađene kuće na kopnu, iznad puta uz brdo, dodaje on.

Grad-hotel u državnom vlasništvu otvoren je svečano 13. jula 1960, na državni praznik – Dan ustanka naroda Crne Gore.

Prvi direktor bio je Nastas Popović, Jevrejin iz Beograda sa predratnim iskustvom u hotelijerstvu.

Vladimir Mitrović, po struci pravnik i nekadašnji sudija, na konkursu 1969. dobio je posao generalnog direktora kada je imao 35 godina.

„U moje vreme, niko nije pitao kolika mi je soba, koliki je apartman“, kaže Mitrović dok razgovaramo u hladovini njihovog restorana ispred porodične kuće u Pržnu.

Zlatna hotelska zora

Sveti Stefan je 1972. dobio i međunarodnu turističku nagradu Zlatna jabuka i zbog arhitektonskog rešenja i visokog nivoa usluge, koju je on primio u ime hotela.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina kroz čuvenu „vilu 118″ prodefilovali su, pored glumačkih velikana Sofije Loren i Karla Pontija, i mnogi svetski državnici i biznismeni.

„Zamislite ide (brodovlasnik) Onazis sa jahtom, iza Svetog Stefana se usidri, dođe premijer Kanade Pjer Trudo sa dva sekretara i provede tu četiri sata.

„Bili su nam i svrgnuti italijanski kralj i predsednik Mongolije“, nabraja Mitrović.

Aristotel Onazis je bio grčki milijarder, koji je oženio Džeki Kenedi, udovicu ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija.

Saudijski kralj je 1972. zakupio čitavo ostrvo na 15 dana, navodno za basnoslovnu cifru.

Na kraju je odustao od posete zbog straha za bezbednost, posle masakra palestinskih terorista na Olimpijskim igrama u Minhenu nad izraelskim takmičarima.

Zamalo ih je posetila i britanska kraljica, kada je dolazila u Jugoslaviju.

Pošto poseta nije prvobitno planirana tad su za tri sata spremili ceo kraljevski obrok, ali je avion ipak sleteo u hrvatski grad Dubrovnik kao što je najavljeno, a ne u Crnu Goru.

Da bi se to izvelo, trebalo je imati vrhunske kuvare, sobare i konobare, a Sveti Stefan je sve to imao.

Bila je privilegija tamo raditi, a umeli su i da nagrade.

Šef kuhinje imao je veću platu od generalnog direktora.

„Nije došla kraljica, meni žao, ali jeste njena sestra Margareta sa mužem lordom Snoudonom, provela sedam dana, bila izvanredno zadovoljna, imam sliku koju nam je poklonila.

„Bilo mi je rečeno da joj ne služimo kavijar i šampanjac, kao ona to ne voli, a ona to u stvari najviše voli, ali ovi su hteli da uštede“, priseća se uz osmeh.

Dok je princeza uživala u čarima ostrva, njen suprug fotograf se skijao na moru.

Posebno mu je ostalo upečatljivo 33 dana koje je proveo sa predsednikom Titom u Igalu i u Miločeru, a malo i na Svetom Stefanu.

Mitrović u knjizi „Sveti Stefan snaga mog uspeha“ za nekadašnjeg predsednika kaže da je bio „prefinjeni gurman“, koji se razumeo u hranu i pića i voleo da jede kašikom.

Opisujući ga, kaže da je imao specifične čelično plave oči, koje „čas miluju, čas opominju i prete“.

Koliko je duboko pronikao u njihov karakter, pokazuje i što je u znak zahvalnosti za prijatan doček, dobio sat „Šafhauzen“ sa ugraviranim Titovim ćiriličnim potpisom, kao i sliku s autogramom.

Godine sjaja

Mitrović je na čelu Svetog Stefana bio do 1976.

Tada se zaposlenima davala i 13. plata – u vrednosti od sedam najnižih zarada.

Imalo se i odakle čašćavati, jedne godine je čist prihod hotela bio pola miliona dolara.

„To je bilo kao danas pet ili 15 miliona“, dočarava Mitrović.

Iako im je dolazio krem svetskog džet seta, otvarali su kapije i za običan svet.

Vladimir Mitrović ima 88 godina i živi u Pržnu

Dolazili su ljudi iz celog sveta, velike grupe Amerikanaca, a neretko bi ostavljali kaparu i za sledeću godinu.

Radnici iz jugoslovenskih preduzeća i fabrika koji nisu mogli da priušte noćenje imali su priliku da posete ostrvo, u određeno vreme.

„Mogla je da dođe grupa ljudi da obiđe Sveti Stefan, da ruča na obali i bude zadovoljna.

„Od 11 ujutro do 16 popodne mogli su da dođu, ili kao gosti na večeru“, opisuje Mitrović.

Dolazilo bi dnevno po pet punih autobusa.

„To je 3.000 gostiju, da uđu plate po pet dolara, da ručaju trebalo je platiti još 10, da kupite suvenir ili popijete piće pet dolara.

„Svako od njih po 20 dolara, a to je 6.000 dolara dnevno, to je kao da vam padnu s neba“, ističe Mitrović.

Početak sumraka

Posle sjajnih godina, stigle su decenije krize, posebno od 1990-ih.

Posle rata na području Jugoslavije, Sveti Stefan je dat u zakup kontroverznom vlasniku „Jugoskandik banke“ Jezdimiru Vasiljeviću, poznatijem kao Gazda Jezda.

Ovaj kontroverzni bisnismen bio je prvi zakupac i uzeo je ostrvo na pet godina, ali je u međuvremenu bankrotirao.

Posle nekoliko godina tavorenja, Vlada Crne Gore je odlučila da ostrvo da u zakup.

Kompleks je potpuno renoviran 2009. i naredne ponovo svečano otvoren, u prisustvu najviših zvaničnika, među kojima je bio i Milo Đukanović, dugogodišnji politički crnogorski lider.

Menadžment hotela tada preuzima kompanija Aman, a zakupac hotela je Adrijatik propertis.

Smanjen je broj soba na 50, a luksuz je prilagođen savremenim potrebama, uz minimalistički nameštaj od drveta.

Odmaralište obuhvata tri plaže sa ružičastim oblucima na kopnu, restorane, spa centar koji nudi masaže, kozmetičke tretmane i zatvoreni bazen, navedeno je u ponudi.

U analizi britanskog lista Telegraf iz 2016, ovaj hotel gde je tada prosečna cena noćenja bila 950 funti, ocenjen je devetkom.

Paštrovići žele promene

Paštrovići su veoma ponosni na poreklo i smatraju da „imaju prirodno pravo“ na ostrvo, iako su njihovi preci uglavnom dobili neku vrstu obeštećenja kroz stanove ili naknade kada je država preuzela ovo mesto pre više od šest decenija.

Kažu da oni tu žive šest vekova.

„Zašto pričamo ovaj istorijski deo, jer je on jako važan u ovoj priči na koju će se nadovezati na zatvorenost i otuđenje od naroda.

„To je naše duhovno, istorijsko, kulturološko uporište“, kaže Dragana Kažanegra Stanišić za BBC na srpskom.

Ona je ponosna potomkinja Paštrovića i bivša predsednica Odbora direktora „Sveti Stefan hoteli“ AD.

„Zatvaranjem i uzimanjem takvog jednog centra briše se identitet jednog naroda“, ističe ona.

Dodaje da su pravoslavne crkve u očuvanju tog identiteta odigrale veliku ulogu.

Ona je bila deo zvaničnika koji su 2021. saopštili da će Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve posle punih šest decenija ponovo zvanično biti upisana kao vlasnik četiri crkve na ostrvu Sveti Stefan.

U pitanju su crkve Svetog Stefana, po kome ostrvo nosi ime, crkva Prenosa moštiju Svetog Stefana, crkva Aleksandra Nevskog i crkva Preobraženja Gospodnjeg.

Njima je ranije gazdovala Hotelska grupa „Budvanska rivijera“, a od pre tri godine akcionarsko društvo „Sveti Stefan hoteli“, najavljeno je jula 2021.

Stanišić je danas članica Mesne zajednice (MZ) Sveti Stefan, koju čine meštani okupljeni oko ideje da se Sveti Stefan otvori kako za goste, tako i za meštane bar u nekom periodu dana, kao i da postoji određen pristup delu plaža.

Razgovaramo sa petoro Paštrovića, gotovo uglas, a svako od njih se bavi turizmom i izdaje apartmane, dok su njihovi roditelji za vreme Jugoslavije radili na Svetom Stefanu.

Blažo Kažanegra, jedan od članova MZ Sveti Stefan, kaže da ulice i trgovi ne mogu da postanu privatna svojina, jer je to „kulturna baština“.

Među njima je i predsednik Mesne zajednice Vladislav Mitrović koji je Vladi Crne Gore novembra prošle godine podneo inicijativu da se Sveti Stefan vrati u vlasništvo države.

„Želimo da ‘svetac’ ponovo bude biser crnogorskog turizma, da mu se vrati sjaj koji je nekada imao, a koji su zakupci Petros Statis i Veng Sei Pua (…) uništili“, rekao je tada.

I dalje je pri tome.

„Ovo je bukvalno naš poslednji napor da se usaglasimo i odbranimo Sveti Stefan.

„Oni nisu hteli da nas uvaže kao meštane, ja njih ne zovem investitori, nego okupatori, okupatori finansijski“, kaže 60-godišnji Vladislav Mitrović.

Petros Statis je predsednik odbora direktora kompanije Adrijatik propertis u vlasništvu ofšor kompanije Ejdvej investments s Devičanskih ostrva.

Ovaj Grk sa crnogorskim državljanstvom bavio se različitim biznisima od fudbala do bankarstva, a vlasnik je i podgoričkog lista Pobjeda i ima učešće u vlasništvu dva portala – Analitika i Kafe del Montenegro (CDM).

Njegov poslovni partner je biznismen kinesko-malezijskog porekla Ven Sei Pua, vlasnik firme „Fasamo“ koja upravlja hotelom i kazinom „Maestral“ u obližnjem Pržnu.

Kada je Ejdvej investments 2006. osnivao Adrijatik propertis pravnu pomoć im je pružala advokatica Ana Đukanović, sestra crnogorskog predsednika.

Operater hotela je međunarodna kompanija Aman, koja posluje u 20 zemalja širom sveta.

Iako im ime na sanskritu znači mir, njihov dolazak meštanima unosi nemir.

Uveravaju nas da nisu protiv stranih investitora, niti gostiju koji žele mir.

Kada je jedan od elitnih gostiju dolazio na Sveti Stefan, a bio alergičan na pčele, prepričavaju nam, pčelari iz okoline su bez pogovora pristali da izmeste košnice dok je on na odmoru.

„To je bilo apsolutno normalno, takvim se gostima izlazilo u susret, mi imamo razumevanje za goste najvišeg ranga i za njihove potrebe.

„Protiv toga nemamo ništa, mi smo s time rođeni i sa time živimo“, kaže Dragana Stanišić.

Kako je došlo do zatvaranja?

U filmu „Oteto ostrvo – tajne zakupa Svetog Stefana“ Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore postavlja se pitanje ko su pravi vlasnici ovog ostrva.

„Za 14 godina, izdavanje ovog bisera prirode, državi i građanima Crne Gore, doneo je nepunih 22 milona evra na ime zakupa, ili po 1,5 milion na godišnjem nivou.

„To je skoro kao zakupnina za neki bolji restoran na crnogorskom primorju, nešto radnih mesta, ali i nekontrolisanu gradnju u Miločerskom parku, sumnjivu vlasničku strukturu, neplaćene poreze“, navodi se u filmu.

Ugovor o zakupu je potpisan 2007, a aneksom ugovora iz 2015. mnoge važne odredbe su promenjene.

Zakup za Sveti Stefan produžen je za 12 godina, do 2049. i smanjena kirija sa 1,6 na 1,1 milion evra.

Aneksom za Kraljičinu plažu zakup je produžen sa 30 na 90 godina i omogućena je izgradnja kondo hotela, odnosno pola apartmana će biti za prodaju, a pola za hotelsku delatnost, pisale su Vijesti.

Od promene vlasti u Crnoj Gori 2020. godine kada je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića prestala da bude odlučujući politički faktor, promene su se dešavale i na Svetom Stefanu.

Odluci zakupaca da zatvore hotele je prethodilo nekoliko protesta dela meštana početkom 2021.

Proteste su podržali čelnici budvanske lokalne vlasti, koju predvodi prosrpski Demokratski front i tada su uklonjene ograde na prilazu hotelima i plažama.

Oni su se protivili izgradnji nekretnina u okviru novog hotela Kraljičina plaža koje investira Adrijatik propertis, a tražili su i bezuslovan pristup zakupljenim hotelskim plažama, pisala je Slobodna Evropa.

Tako je ekskluzivnost na ovom mestu zamenio masovni turizam.

Sveti Stefan sa kopnom povezuje tanki nekada peščani, danas betonski sprud, na čijem drugom kraju se račvaju dve plaže – nekadašnja „narodna“ i druga koja je decenijama bila rezervisana samo za goste hotela.

Možda će vas zanimati i ova priča:

Crna Gora, Njegoš i istorija: Dug put do mauzoleja na Lovćenu

Gosti zadovoljni

Na samom ulazu zatičemo Slovenca Jožu Škodnika Meniju koji živi u Beču, a kod prijatelja u Bar, primorski grad udaljen 40-ak kilometara od Budve, dolazi već decenijama.

Prvi put je na Svetom Stefanu bio 1993, dok je na području Jugoslavije buktao rat i više leta posle.

„Ovde sam leteo paraglajderom, ima crkvica gore, tamo sam startovao i tu sam preletao.

„Imam slike odozgo, to je bilo 1995, 1996, posle rata“, kaže Jože.

Na samom ostrvu nije boravio, jer je dolazio u predsezoni u junu, kad je sve bilo prazno.

„Sviđa mi se što je sve otvoreno i tako treba da bude“, kaže Jože Škodnik Menia, medicinski tehničar i terapeut.

Već neko vreme za sve posetioce otvorene su i obližnje Kraljeva i Kraljičina plaža, oslonjene na mirisnu mediteransku šumu parka Miločer.

Nije čudo što su ove dve uvale, gde boja mora prerasta u tirkiznu, a mirišu čempresi, bile po meri srpske i jugoslovenske kraljevske dinastije Karađorđević koja je odabrala ovaj kutak da sagradi letnju rezidenciju.

Ove plaže su do pre nekoliko godina bile sinonim za luksuz.

Za komplet ležaljki i suncobrana trebalo je izdvojiti i do 120 evra, a kapija je delila turiste i ekskluzivne goste hotela – Vile Miločer, nekadašnje rezidencije.

Danas nema ni rampe i toaleta, a ni tuševi ne rade.

Po svemu sudeći, gostima to ne nedostaje.

Dobar je potez što se ništa ne naplaćuje, pa „običan narod može da dođe da se kupa“, kaže Gordana Gajić iz okoline Šapca koju zatičemo na Kraljičinoj plaži ispod suncobrana.

Prvi put je ovde i kaže imala je „ugođaj za sva čula“.

„Ovo je neverovatan spoj prirode, planine i mora, plaže su mi veoma lepe i pesak i šljunak.

„Voda je čista, bistra, raj na zemlji“, kaže ova 44-godišnjakinja, koja je sa suprugom i decom u apartmanima u Pržnu, pola kilometra odatle.

Obilazili su i okolne plaže – mesto Sveti Stefan naspram ostrva, kao i pravoslavne manastire Praskvicu, Rustovo.

Posebno joj se sviđa kad uveče šetaju kroz park uz miris borovine i soli.

„Bili smo u Tunisu, to ne može da se poredi, puklo nebo, puklo more, nigde drveta, stene ili planine“, kaže Gordana.

Iz plave plastične frižider torbe ljubazno nudi osveženje i keks.

Odlasci u restorane i konobe za njih su suviše skupi, dodaje.

„To nije jeftino, a u marketima su normalne cene“, ubacuje se njen suprug Dragan Gajić, upravo izašao iz vode.

Za to vreme, čuje se momak koji glasom reklamira „krofnice“ čijem je mirisu teško odoleti.

Gosti sa ćebadima i suncobranima, nisu bili po volji, predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću.

„Na toj (Kraljičinoj) plaži na kojoj nam je zavideo ceo svet sad se prodaju pivo i ćevapi za jedan evro“, izjavio je Đukanović prošlog leta, nedugo što je plaža ustupljena svima.

Prednost privredi i kvalitetu života, a ne mitovima i zabludama

predsednik Crne Gore Milo Đukanoviću za BBC na srpskom

Svaka zemlja ponosila bi se činjenicom da su baš na njenoj teritoriji otvoreni prvi Aman i One&Only (vlasnik hotela Portonovi) hoteli u Evropi.

Jasno je da svi nisu mogli podjednako dobro sagledati i razumeti viziju razvoja i napretka.

Nestrpljenje, političke manipulacije, ali i nedostatak znanja i spremnosti da se pojedinačno uzdižu, napreduju i uče, doveli su do toga da pojedinci pokušaju da uzmu pravo i pravdu u sopstvene ruke.

Političku podršku dale su im pojedine partije i Srpska pravoslavna crkva.

Podgorica, 15. april 2019. — Predsednik Đukanović u razgovoru za BBC 2019.

Već sam kazao da je samo apsolutno neodgovorna vlast mogla dovesti do toga da reprezentativni dio turističke ponude Kraljičina plaža bude ravan ruglu, i da Crna Gora izgubi investitora koji je u svetu pojam za kvalitet i standard.

Što je ponuđeno kao alternativa?

Degradiranje najviših turističkih standarda, zbog jeftinog političkog populizma i naravno odlazak elitnih gostiju iz Crne Gore za kojima već sada svi žale.

Bilo bi dobro da su oni koji su pokrenuli problem makar naučili lekciju i shvatili da necivilizacijsko ponašanje ne može biti pozivnica za investitore iz sveta da dođu kod nas, već razlog da nas izbegavaju.

Veoma je teško prevesti na bilo koji jezik sveta da neko radi u korist svoje štete.

Jednostavno prevod nema smisla.

Rekao bih da ova rečenica dobro oslikava balkanske stranputice, jer su upravo to radili neodgovorni pojedinci, praveći veliku štetu celom društvu.

Verujem da nije sve izgubljeno i da postoji prostor da vratimo poverenje Amana i Adrijatik propertis.

To neće biti lako.

Čuveni španski pesnik Antonio Mačado napisao je: „Ti što putem hodiš, znaj da puta nema. Put taj moraš stvarati u hodu.“

Pominjem Mačada jer je to upravo ono što je činila Crna Gora – u hodu utirala put u budućnost.

I na tom putu prolazila je i prolazi kroz različita iskušenja.

Proći će i ovo iskušenje koje, na žalost, nije ostavilo po strani ni investitore.

Želim da verujem da će jedan deo građana Crne Gore shvatiti koliko su važni snažna vizija, kvalitetno liderstvo i strateška partnerstva, i da će nakon iskustva stečenog tokom poslednje dve godine ipak prednost dati ekonomiji i kvalitetu života, a ne mitovima i zabludama.

Kako izgleda danas?

Sobe zvrje prazne.

Zaključana kapija čuva ih od svih.

Kad joj se primaknete odjekuje šum talasa koji zapljuskuju zidove od belog kamena dok blešte na suncu.

Pravila Arbitražnog procesa koji se trenutno vodi u Londonu zahtevaju da sve strane u postupku čuvaju poverljivost.

„Advokati su nas savetovali da ne odgovaramo na pitanja niti da dajemo bilo kakve komentare koji bi mogli predstavljati kršenje pravila arbitraže“, poručili su za BBC iz Adrijatika.

Isto kažu i iz crnogorskog Ministarstva turizma.

Prošle godine, uz posebna odobrenja, ostrvo je otvoreno tada najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću da obiđe crkvu u kojoj se venčao sa suprugom Jelenom.

Na Sveti Stefan dolaze samo meštani, a i to sporadično kada su u tamošnjim crkvama održavaju verske službe.

Vladimir Mitrović, koji je jedno vreme bio i crnogorski ministar turizma, smatra da je pogrešno što Sveti Stefan ne radi.

„Kada neko odluči da ide u Crnu Goru na odmor, logično je da se zainteresuje kakva je situacija.

„Kad vidi da je najbolji hotel Sveti Stefan zatvoren, sigurno će pomisliti da ode negde drugo, to je velika šteta državi, a i firmi, šteta je ko god da pobedi na sudu“, kaže nekadašnji direktor ovog turističkog bisera.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.