Južnokorejski „kriptokralj“ Do Kvon biće izručen Sjedinjenim Američkim Državama, koje ga traže zbog sumnje da je izvršio prevaru vezanu za trgovinu kriptovalutama, odlučio je danas Bojan Božović, crnogorski ministar pravde.
Vrhovni sud Crne Gore je 19. septembra utvrdio da su ispunjeni uslovi za izručenje Do Kvona Južnoj Koreji i Americi, i ovlastio je crnogorskog ministra pravde da donese odluku o tome kojoj će zemlji biti izručen.
Do Kvonovi advokati uložili su žalbu Ustavnom sudu, ali je ona odbijena 24. decembra.
Ministarstvo pravde je „razmotrilo sve činjenice i okolnosti i cenilo kriterijume kao što su težina krivičnih dela, mesto izvršenja, redosled podnošenja zahteva (za izručenje), državljanstvo traženog lica, mogućnost daljeg izručenja drugoj državi, kao i druge okolnosti“, saopštili su iz te institucije.
„Zaključeno je da većina kriterijuma predviđenih zakonom ide u prilog zahtevu za izručenje nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država“, čime se istovremeno odbija izručenje Južnoj Koreji, navode u saopštenju objavljenom 27. decembra.
Advokati korejskog biznismena požalili su se na „kršenje elementarnih ljudskih prava“ Do Kvona, navodeći da im nije dostavljeno rešenje ministra pravde.
„Iza takvog nezakonitog postupanja ministra stoji činjenica da su sudovi, u dva navrata u pravosnažnim sudskim odlukama, ceneći iste parametre koje je navodno cenio ministar, doneli odluku o izručenju Do Kvona Južnoj Koreji“, navodi se u saopštenju.
- Crna Gora će izručiti „kriptokralja“ Južnoj Koreji
- Vlasti Južne Koreje tvrde da se kripto-begunac Do Kvon krije u Srbiji
- Crna Gora odobrila izručenje „kriptokralja“ Do Kvona, ali bez preciziranja kojoj državi
Za Do Kvonom je 26. septembra 2022. godine raspisana međunarodna Interpolova poternica, a u martu 2023. je uhapšen na aerodromu u Podgorici.
U junu iste godine je osuđen u Crnog Gori na četiri meseca zatvora zbog korišćenja falsifikovanih dokumenata.
Odluka Bojana Božovića, koji je na ministarskoj funkciji u julu 2024. nasledio Andreja Milovića, samo je nastavak sage o izručenju Do Kvona, koja traje više od godinu dana.
Viši sud je u novembru 2023. godine prvo ovlastio ministra pravde Milovića da odluči da li će Kvon biti izdručen Južnoj Koreji ili Americi, što je Apelacioni sud poništio u decembru iste godine.
U februaru 2024. Viši sud u Podgorici doneo je rešenje o njegovom izručenju Americi, ali je Apelacioni sud ponovo intervenisao 5. marta i oborio presudu.
Samo dva dana kasnije, Viši sud naložio je izručenje Do Kvona Južnoj Koreji, ali je veće tog suda stopiralo izvršenje odluke 22. marta zbog „bitnih povreda krivičnog postupka“, jer nije valjano razmotren redosled prispeća zamolnica za izručenje.
Tada je korejac otpušten iz zatvora i sproveden u kućni pritvor.
Vrhovni sud je već sledećeg meseca ukinuo odluku o izručenju Južnoj Koreji, pa je predmet vraćen u Viši sud.
Ko je Do Kvon?
Do Kvon je 33-godišnji južnokorejski državljanin osumnjičen za veliku prevaru kriptovalutama, za kojim je 26. septembra 2022. godine raspisana međunarodna Interpolova poternica.
Bio je šef kompanije za trgovinu kriptovalutama tokom čijeg kraha je izgubljeno 40 milijardi dolara.
Uhapšen je 23. marta 2023. na aerodromu u Podgorici sa Hong Čang-junom,još jednim državljaninom Južne Koreje, zbog sumnji da su falsifikovali pasoše, a policija je tada izdala naloge za hapšenje još pet neimenovanih ljudi.
Posedovali su falsifikovane dokomente Kostarike i Belgije, kao i pasoše Južne Koreje, saopštili su tada iz crnogorske policije.
Vlasti Južne Koreje su odmah posle privođenja Do Kvona u Crnoj Gori najavile da će tražiti njegovo izručenje, a pre hapšenja su naveli i da se krio u Srbiji.
Uvidom u sistem APR-a, BBC na srpskom je utvrdio da je osoba navedena pod imenom Do Hjeong Kvon vlasnik firme Codokoj22 d.o.o. Beograd, koja je osnovana 12. oktobra 2022.
Izručenje Do Kvona su tražili i Singapur i Amerika, a tužioci u Njujorku podigli su optužnicu po osnovu raznih prevara odmah posle hapšenja u Podgorici.
Za šta se tereti Do Kvon?
Njegova firma bavila se trgovinom stejblkoinom (stablecoin) Terom i sestrinskim tokenom Lunom.
Stejblkoini su dizajnirani tako da im je relativno fiksna cena i obično su vezani za robu ili valutu u stvarnom svetu, ali vrednost Tere je pala tokom šireg kraha kriptovaluta 2023.
Sistem Tera-Luna je propao u maju te godine, kada je cena oba tokena pala skoro na nulu, a posledice su pogodile šire kriptotržište.
Sa rekordnih 116 dolara u aprilu, valuta Tera tada je vredela manje od 0,0002 dolara.
Širom sveta ulagači u ova dva digitalna novčića izgubili su oko 42 milijarde dolara, prema analizi kompanije za praćenje blokčejna Eliptik.
Pojedini investitori izgubili su životnu ušteđevinu, a južnokorejske vlasti su pokrenule nekoliko krivičnih istraga o krahu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.