Crna Gora, politika i parlamentarni izbori: Šta se u Crnoj Gori promenilo od kada DPS nije u vladi

Toplog majskog dana Kraljevim parkom u Podgorici polako, nogu pred nogu, šeta Osman u beloj košulji kratkih rukava, pokušavajući da u hladu borova pronađe spas od podnevne žege.

Crnu Goru čekaju parlamentarni izbori 11. juna, ali se na licu ovog prosedog muškarca ne može pročitati ushićenje, baš kao ni na ulicama crnogorske prestonice, gde tek poneki bilbord sa predizbornim porukama podseća da se bliži izlazak na birališta.

Uoči prethodnih parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine situacija je bila potpuno drugačija – hiljade ljudi bilo je na ulicama uoči izbornog dana protiveći se Zakonu o slobodi veroispovesti na masovnim litijama, a u noći izborne pobede tadašnje opozicije kolone vozila, zastave i glasne sirene simbolično su označile političke promene u zemlji.

Seća se tog perioda i Osman kao „kraja Milove epohe“, kako naziva višedecenijsku vladavinu bivšeg predsednika Mila Đukanovića.

„A svako bi morao pasti jednom, pa i on“, kaže on pomirljivo.

Na pitanje da li je tokom ove tri godine bilo bolje i lakše živeti u Crnoj Gori nego tokom „Milove epohe“, Osman prvo odgovara sleganjem ramenima, razmišlja par sekundi, pa tek onda pronalazi reči.

„Nisam imao ništa protiv promena, DPS je pravio neke greške, ali se opet znalo ko odlučuje i donekle smo znali šta da očekujemo.

„U novim vladama ništa nisu mogli da se dogovore i bilo je mnogo nestabilno“, smireno priča on.

• Crna Gora dobila novog predsednika, Jakov Milatović položio zakletvu
• Kako preživljavaju stranke na Balkanu posle odlaska dugogodišnjeg lidera
• Milo Đukanović nije više predsednik DPS: „Boriću se za EU i naše vrednosti, ne za srpski svet“

Posle avgustovskih izbora 2020. godine formirana je ekspertska vlada premijera Zdravka Krivokapića koju su podržali Demokratski front, Pokret URA i Demokrate, da bi je potom zamenila 43. vlada Dritana Abazovića, formirana uz manjinsku podršku Demokratske partije socijalista (DPS) u parlamentu.

Dok je najveća zaostavština Krivokapićeve vlade reforma ekonomskog i poreskog sistema, vlada njegovog naslednika „više je funkcionisala u tehničkom, nego u punom mandatu“, objašnjava Ana Nenezić, izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanja (CeMI) u Crnoj Gori, za BBC na srpskom.

Ona napominje da se neke prakse iz perioda vladavine DPS-a nisu promenile, poput partijskog zapošljavanja i izostanka izmene izbornog zakonodavstva, ali i da su stanovnici Crne Gore zbog „značajnog povećanja plata“ prvi put posle dugog niza godina „osetili konkretne koristi od političara“.

„Osetili su novac u džepu, povećan je kvalitet života i naredni izbori će biti prvi gde su dominantne teme načini na koji će se poboljšati ekonomski standard i proces evropskih integracija, o kojem svi pričaju, iako niko dosad nije radio dovoljno da se to ostvari“, kaže Nenezić.

„To je dobro osveženje“, zaključuje ona, dodajući da ostaje da se vidi da li će obećanja o daljem poboljšanju životnog standarda biti sprovedena posle izbora.

Desetak kilometara od Podgorice nalaze se mesta Tuzi i Zeta, dve opštine koje su 2018, odnosno 2022. godine, postale samostalne od glavnog grada Crne Gore, ali je tamošnje stanovništvo na prethodnim predsedničkim izborima glasalo različito – u Tuzima su masovno podržali Mila Đukanovića, dok je u Zeti ubedljivo slavio pobednik Jakov Milatović.

Meštani dve najmlađe samostalne opštine u Crnoj Gori govorili su za BBC na srpskom o promenama tokom prethodne tri godine i postizbornim očekivanjima.

Kako je novčanik zamenio pitanja vere i nacije?

O platama, penzijama i porezima sada se uglavnom govori i u Tuzima, opštini u kojoj živi pretežno albansko stanovništvo, gde srećem Beća, vlasnika kafića u glavnoj ulici.

Ovaj muškarac retke kose i izrazito belih zuba gotovo neprestano maše prolaznicima sedeći ispod suncobrana u bašti, naizmenično ih pozdravljajući na albanskom i crnogorskom jeziku.

„Hvala Bogu, pa i treba da pričamo o boljem životu, da se radi i zaradi, a ne da vodimo politiku i svađamo se oko vere i nacije“, kaže ovaj ugostitelj za BBC na srpskom.

„Pa ne glasamo mi ni za džamiju, ni za crkvu, nego za nekoga ko će nešto dobro da uradi za nas“, opisuje dok blago klati prekrštene noge.

Za ove tri godine primetio je pomak u privredi, „više ljudi radi“, a podizanje plata i penzija se „itekako oseti“, priča Bećo.

Ipak, uprkos pomacima koje je primetio tokom prethodne tri godine, bivši predsednik Milo Đukanović ubedljivo je pobedio naslednika Jakova Milatovića u drugom krugu aprilskih predsedničkih izbora u Tuzima.

Na ovaj podatak Bećo sleže ramenima, pa pokušava da objasni izbor njegovih sugrađana.

„Ljudi su navikli da glasaju za iste već 30 godina, to je pustilo korenje i teško je sad to da se promeni za godinu ili dve“, opisuje.

Kako kaže, u Tuzima se veliki broj ljudi vodi nacionalnim i etničkim ključem prilikom zaokruživanja brojeva izbornih lista.

„Albanci za Albance, Bošnjaci za Bošnjake, Crnogorci za Crnogorce i to ti je tako“, nabraja.

• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
• „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Milo Đukanović za BBC: Crna Gora je u „institucionalnoj truleži“, neophodni hitni izbori

Nekoliko stotina metara od Bećovog kafića, ispred buvlje pijace, u hladu drveta naslonjen na automobil stoji trgovac Đerđ Ivezaj.

Na pitanje da li se nešto u njegovom mestu promenilo od parlamentarnih izbora 2020. godine, kada se DPS po prvi put našao van vlade posle više od tri decenije, Đerđ odmahuje rukom.

„Ma kakvi. Ništa“, kratko Ivezaj otpočinje priču za BBC na srpskom.

„Nije situacija kakva bi trebalo da bude“, dodaje on.

Kao glavni problem u ovom mestu desetak kilometara udaljenom od Podgorice on navodi „nemaštinu“.

„Sedi tu dva, tri dana, pa da vidiš decu kako plaču zato što roditelji nemaju dva evra da im kupe igračku“, opisuje primere koje je imao prilike da vidi radeći na pijaci.

Tuzi su jedno od mesta u Crnog Gori sa „jednom dominantnom etno-nacionalnom grupom“, ali ovo ne mora da utiče presudno na rezultate glasanja na parlamentarnim izborima, koji se po tom osnovu mogu značajno razlikovati od lokalnih, navodi Ana Nenezić.

„Nisam sigurna da na parlamentarnim izborima ovo ima dominantnu ulogu, jer to ne pokazuju ni projekcije i rezultati, posebno ako imamo u vidu nagli i trajući rast podrške Evropi sad.

„Pokazalo se da ekonomska politika i posvećenost nameri da Crna Gora postane članica EU mogu da budu ideje koje okupljaju“, ocenjuje izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanja.

Kroz političku kampanju uoči idućih izbora može se primetiti da se manje insistira na verskim, etničkim i nacionalnim pitanjima u poređenju sa 2020. godinom, dodaje ona.

Ipak, upozorava da je pitanje poboljšanja životnog standarda dovelo do „perioda licitacije“ partija i pokreta koji će se nadmetati na junskim parlamentarnim izborima.

„Ako jedna partija ponudi prosečnu platu od 1.000 evra, druga nudi 1.500, a treća 2.000 – došlo se do nečega što nije utemeljeno u realnoj politici.

„Na ovim parlamentarnim izborima akcenat je na ekonomskim pitanjima, ali ne zato što smo uspeli da razrešimo podele nastale na politikama etno-nacionalnih podela, već zato što su i druge partije kroz primer Pokreta Evropa sad uvidele da je to ono što im sada garantuje veći broj glasova kako bi politički preživeli“, priča Nenezić.

Šta se promenilo u najmlađoj crnogorskoj opštini?

Izbori u avgustu 2020. godine bili su prvi na kojima je pravo glasa imao Filip Tripunović, 22-godišnji mladić iz Zete.

Kako kaže za BBC na srpskom, u ovom delu centralne Crne Gore sa većinskim srpskim stanovništvom, „uglavnom se glasalo protiv Mila Đukanovića i DPS-a“, pre i posle tih izbora.

„Mislim da je tako najviše zbog ovih verskih i nacionalnih stvari“, ocenjuje momak kratke, crne kose dok sa prijateljima ispija kafu u lokalnom kafiću u Golubovcima, administrativnom centru Zete.

Filip smatra da se danas ljudi ipak malo više vode drugim interesima, poput plata i penzija.

„Meni je to bolje, nego po veri i naciji – Srbin sam, ali poštujem svakog ko mene poštuje“, kaže.

Objašnjava da se rast plata i penzija osetio i u njegovoj porodici, ali da zbog visoke inflacije one još nisu dovoljne za „neki bolji život“.

„Što kaže moja majka, sad odeš u prodavnicu sa 50 evra i izađeš sa jednom kesom, a pre par godina si za 100 evra punio frižider za mesec dana“, prepričava on.

Zeta je, osim promena na nivou cele države, doživela i jednu lokalnu – postala je samostalna opština, odvojena od Podgorice, prošle godine.

„Ali, to je još uopšte nije osetilo, skoro je i bilo. Nemamo još ni tablice“, kaže on uz osmeh, pokazujući na automobil parkiran uz baštu kafića u kojem sedi.

• Šta znači potpisivanje Temeljnog ugovora Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve
• „Romska narodna nošnja nije uniforma gradske čistoće“: Kampanja izazvala gnev Roma u Crnoj Gori
• Crna Gora proterala ruske diplomate, otvorena istraga o špijunaži: Šta znamo do sada

Nekoliko desetina metara od kafića u kojem se Filip okuplja sa prijateljima postavljen je improvizovani štand za prodaju voća i povrća.

Pored trgovca u platnenoj stolici stoji Svetozar, 62-godišnji meštanin Golubovaca, koji se na putu iz nabavke zadržao u razgovoru sa komšijama.

Na pitanje kako se živi u Zeti, hitro odmahuje rukom.

„Samo što ne zaplačemo koliko je dobro“, smeje se ovaj Golubovčanin, pa trlja kažiprst o palac, aludirajući na to da je u ovoj opštini najveći problem nedostatak novca.

Ni dobijanje statusa nezavisne opštine od prestonice Podgorice „nije ništa promenilo“, kaže on.

I nešto ranije, kada je 2020. godine promenjena vlast na državnom nivou, situacija u ovom delu Crne Gore ostala je ista, smatra ovaj čovek sitnih očiju.

„Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa. E, baš je tako ovde kod nas posle tih promena“, slikovito opisuje Svetozar, dok se sprema da krene.

„Ajde, zdravo bio“, maše, pa odlazi pešačkom stazom koja se proteže uz magistralu u centru Golubovaca.

Promene od kada je Zeta stekla status samostalne opštine nije osetio ni Zoran, 64-godišnji Golubovčanin, koji sa pecaroškom kapom na glavi, u hladu ispred lokalne prodavnice čeka da pristigne autobus za Podgoricu.

Kako kaže, „Zeta je opština, ali to još nije“.

„Ne može to odmah, bili smo deo Podgorice, glavnog centra zemlje, nije lako da te neko tek tako pusti“, priča sa osmehom.

„Trebalo je to davno da se uradi, još pre 50 godina, ne bismo ovako tapkali u mestu da se to uradilo“, dodaje.

‘Izgubljeni strah’ od smene vlasti

Dve godine ranije usledile su promene na državnom nivou, pa su posle 30 godina vladu formirale stranke koje su bile suprotstavljene DPS-u, što je za Zorana bila promena na bolje.

„Svako očekuje neke promene, i ovde i svugde, ali ajde da vidimo posle ovih izbora“, kaže on.

Rezultati različitih izbora tokom prethodnih godina pokazali su da birači u Zeti nisu bili naklonjeni DPS-u, a Zoran smatra da je razlog to što „ljudi ne vole nepravdu“ i da je dug period na vlasti te partije pobudio želju za promenama.

„Jedan isti čovek ti drži govor 30 godina, svakog dana – pa da je melem, dosadio bi ti“, slikovito objašnjava ovaj 64-godišnji Zećanin.

Od izbora 2020. godine, pored imena partija i političara na vlasti, promenilo se i razmišljanje birača o njenoj smenjivosti, napominje politikološkinja Ana Nenezić.

„Građani su prvi put osetili šta znači smeniti jednu vlast i verujem da su izgubili strah koji su prethodno nosili, kada su verovali da budućnost njihove porodice zavisi od određivanja prema DPS-u.

„Očekujem da će to građani koristiti u narednim ciklusima da brže kažnjavaju političke partije, ukoliko one ne isporuče ono što su obećavali“, objašnjava ona.

Nenezić veruje da bi birači značajno brže mogli da zahtevaju odgovornost i od buduće vladajuće koalicije, ako ne budu zadovoljni njihovim radom.

„Čini mi se da stanovnici Crne Gore neće dozvoliti još 30 godina vladavine neke partije sa jakom podrškom, ukoliko ta vladavina ne daje rezultate“, jasna je ona.

• Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja“ do „neprijateljskih zemalja“
• Fridom haus: Kriza poverenja u evropske integracije na Zapadnom Balkanu

DPS bez ‘lica’ i temeljnih promena

Decenijama je tokom predizbornih kampanja stanovnike Crne Gore sa bilborda posmatralo lice Mila Đukanovića, bivšeg šefa države i lidera Demokratske partije socijalista.

Tako je bilo i uoči predsedničkih izbora u aprilu ove godine, kada je pored njegove slike stajao natpis „Milo, nego ko?“.

Đukanović nije uspeo da osvoji treći predsednički mandat, posle poraza povukao se i sa čela DPS-a, pa sada ovo pitanje više muči partijske funkcionere, nego birače.

Na predizbornim bilbordima širom Podgorice, kojima iz ove partije pozivaju birače da im daju glas, više nema nijednog lica.

Dominiraju animacije, slogan izborne liste „Zajedno“ i nekoliko obećanja o podizanju plata i penzija, boljih uslova života za mlade i penzionere.

Oni koji se dovoljno približe moći će da pročitaju ime Danijela Živkovića, vršioca dužnosti predsednika DPS-a i nosioca izborne liste.

Tokom nekoliko izbornih ciklusa, koji su prethodili junskim parlamentarnim izborima koji očekuju Crnu Goru, „DPS i političari starije generacije dobili su ključnu poruku birača da više ne žele politiku nacionalizma, život u dubokoj polarizaciji i da će radije podržati nešto što za njih predstavlja nadu“, ocenjuje Ana Nenezić.

Budućnost stranke koja je dominirala političkim životom Crne Gore više od 30 godina „najviše zavisi od načina na koji će oni sprovesti unutrašnje reforme i lidera koga će izabrati“, ali nijedan od ovih uslova nije zadovoljen uoči izbora 11. juna, dodaje.

„Na parlamentarne izbore izlaze bez jakog lidera, sa vršiocem dužnosti predsednika partije, koji je poslanik i umerenog je izraza, ali verujem da nema taj harizmatski potencijal koji su birači DPS-a očekivali ili imali u Milu Đukanoviću“, objašnjava politikološkinja.

Iz DPS-a nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o promenama u vođstvu i programu partije, kao i o očekivanjima od parlamentarnih izbora i planovima delovanja posle njih.

Kao pozitivan faktor za rezultat DPS-a na izborima mogla bi da se pokaže odluka da izađu sa „listom novih, mladih lica, od kojih su neki poslanici u parlamentu, ali za razliku od starijih lidera, oni ne nose direktan teret nerazrešenih afera vezanih za tu partiju“, dodaje Nenezić.

Kako kaže, „veruje da će DPS ostati važan igrač na političkoj sceni, ali da neće moći dominantno da odlučuje“ posle formiranja nove vlade.

„Njihov blag izraz ide u pravcu toga da žele da budu pouzdan koalicioni partner nakon parlamentarnih izbora, jer je DPS dugo imao problem da sa više od 40 odsto glasova na izborima nije mogao da nađe koalicionog partnera osim manjinskih partija.

„Mislim da nas interesantniji deo čeka posle izbora“, ocenjuje ona.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]