Posle dva kruga predsedničkih, vanrednih parlamentarnih izbora, pred stanovnicima Crne Gore u 2023. ostalo još samo izjašnjavanje na popisu – i to ponovo u atmosferi nalik predizbornoj.

Na ulicama su bilbordi koji upućuju ljude kako da se popišu, dok se političari prepucavaju o regularnosti popisa.

„Pravi se kampanja bez potrebe. Ako se osećam kao Finac, izjasniću se kao Finac, ne može niko da me ubedi kako da se osećam“, kaže Igor Mijanović sa Cetinja za BBC.

Ana Nenezić iz Centra za monitoring i istraživanja (CEMI) kaže da napetosti najviše izazivaju tri pitanja – o nacionalnom određenju, veroispovesti i jeziku.

„Još od sticanja nezavisnosti 2006. godine, upravo su to pitanja koja suštinski dele crnogorsko društvo, a najčešće ih koriste partije koje nemaju izgrađen program ili da ponude nešto novo“, navodi Nenezić u razgovoru za BBC na srpskom.

„Popis je statističko pitanje koje treba da nam pomogne da sprovodimo bolje i odgovornije politike na bazi dobijenih podataka“, navodi se u pisanom odgovoru crnogorskog predsednika Jakova Milatovića za BBC na srpskom.

„Nažalost, ovaj proces se politizuje oko nekoliko pitanja, potpuno nepotrebno, pokazujući da deo političkih i društvenih aktera očigledno ne želi da idemo napred, već želi da nas vraća u neka vremena koja su, verujem, daleko iza nas.“

Popis stanovništva u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, kada je odložen zbog korona virusa, dok ga 2022. nije bilo, kako je obrazloženo, iz tehničkih razloga.

Crna Gora je u to vreme uveliko bila u politički burnom periodu, koji je traje još od parlamentarnih izbora 2020. godine, kada je Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića prvi put posle tri decenije ostala bez vlasti.

DPS i druge opozicione partije su, žaleći se na njegovu regularnost, najavile bojkot popisa, zakazanog za 1. novembar, pa je on odložen.

Trebalo bi da traje od 30. novembra do 15. decembra – ako ne bude novih odlaganja.

O popisu i životu

Sedamdesetdvogodišnji Momo Đuretić živi u Golubovcima, nadomak crnogorskog glavnog grada.

„Što se tiče Podgorice i moje opštine Zete, kada je reč o popisu, nema nikakvih problema. Nema narod ništa protiv toga, to je statističko pitanje“, kaže Đuretić samouvereno u razgovoru za BBC na srpskom.

Popis, dodaje, u njegovom okruženju – a za Zetu kaže da je „već 700 godina srpska“ – uopšte nije tema.

„U Crnoj Gori će se svako izjasniti onako kako misli i kako se oseća, niko mu neće reč reći, niti to sme, niti može“, smatra penzioner.

„Pa ja gostujem i u Cetinju i u Rožaju i u Podgorici, imam na Cetinju 100 drugova, pobratima – i Albanca i Crnogorca sa Cetinja… Što je to problem? Mi smo građanska, multietnička država.“

Sve je, kako kaže, pitanje novca, a ne jezika ili nacionalnosti.

„To je politička priča, oni kojima ne odgovara popis zbog malverzacija i kriminala u Crnoj Gori u poslednjih 30 godina pričaju o tome.“

Popis nije tema ni u bliskom okruženju Ivana Mijanovića sa Cetinja, gde je na predsedničkim izborima 2023. 71 odsto glasača bilo za Đukanovića, dok je na referendumu 2006. godine 85 odsto bilo za nezavisnost Crne Gore.

Mijanović sada kaže da je „pitanje koliko popis ljude uopšte interesuje“.

Ipak, video je prepucavanja preko medija i kampanju da se „što više ljudi izjasne kao Srbi, kao da je to neka sudbonosna stvar“.

„Pitanje je da li to može imati efekta ili kontraefekta“, smatra Mijanović.

Tridesetpetogodišnji Jovan Đonović iz Podgorice za to vreme kao jedan od ishoda očekuje manji broj stanovnika nego što je upisano kao birača za sve prethodne izbore.

„Na severu zemlje su se ljudi godinama iseljavali u zemlje Beneluksa“, kaže.

I on smatra da je tenzija izazvana „najviše da bi se prikrilo ono što je veći problem – kriminal“.

Zato im je „najlakše da se pozivaju na nacionalizam“, dodaje.

„Ljudi nisu edukovani šta se sve statistički iz tih podataka može izvući – koliko je neki predeo razvijen, zašto je došlo do iseljavanja i slično – a sve kako bi se analiziralo kako da dođe do unapređenja.

„A oni su to najavili kao izjašnjavanje kao da je referendumsko pitanje.“

O popisu i ustavu

Crna Gora je prema Ustavu definisana kao „građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde“.

Srbija je za to vreme, na primer, u Ustavu opisana kao „država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“, a Hrvatska „država hrvatskog naroda i pripadnika nacionalnih manjina“.

„Kakve veze onda ima da li ima nekoliko procenata više Srba ili Crnogoraca?

„Svi su građani, nismo nacionalna država“, kaže Zlatko Vujović, profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici, za BBC na srpskom.

On navodi i da je pitanje popisa komplikovano i zbog toga što deo stanovništva Crne Gore ime „dualno, fluidno identitetsko poistovećivanje“.

„Ne postoje u Crnoj Gori Srbi i Crnogorci kao dve različite etničke skupine, poput Srba i Bošnjaka u Bosni.

„Imate situaciju da su majka i otac Crnogorci, a od dva brata jedan Crnogorac, a drugi Srbin.“

Andrija Nikolić, predsednik kluba poslanika DPS-a u crnogorskoj skupštini, smatra da je cilj stranaka bliskih zvaničnom Beogradu da Crna Gora više ne bude građanska država.

„Mi se zalažemo da se sprovođenje popisa osigura kontrolnim mehanizmima, kako bi ostao statističko pitanje, a ne političko oružje za rasparčavanje Crne Gore“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

Međutim, poslanik Nove srpske demokratije i koalicije ZBCG Jovan Vučurović upravo optužuje DPS za lošu organizaciju popisa iz 2011. i 2003. godine.

„Posle 2020. godine, Crna Gora je doživela određeni stepen slobode i demokratije, tako da su se sada stekli uslovi da se građani slobodno izjasne i na izborima i na popisu – to je ono što smeta DPS-u“, navodi Vučurović za BBC na srpskom.

„Ne postoji nikakva opasnost za Crnu Goru, svi smo mi njeni stanovnici“, kaže i dodaje da je „priča o građanskoj Crnoj Gori velika floskula“.

Iako je Crna Gora po ustavnom uređenju građansko društvo, većina partija je nacionalnog karaktera, smatra Nenezić.

„One zagovaraju zaštitu prava određene grupe naroda, a njihova politika i domašaj u zavisi od toga koliki procenat građana zastupaju.

„To se posebno oslikava kod onih koji zastupaju prava srpskog naroda, gde partije smatraju da će doći do povećanja broja stanovništva koje zastupaju.“

Kao primer navodi Severnu Makedoniju gde takođe postoji mnogo nervoze oko popisa, zbog neophodnih 20 odsto stanovništva koje Albanci moraju da imaju kako bi albanski bio zvaničan jezik na opštinskom nivou.

„To može biti put kojim partije ovde mogu tražiti podelu vlasti na bazi procenata na popisu“, smatra Nenezić.

„To znači jačanje polarizacije u društvu, dizanje strasti između grupacija koje inače normalno funkcionišu, osim onoga što političke partije rade, a to je da dižu taj sentiment ne bi li osvojili što više glasova.“

Pogledajte video: Noć promene u Crnoj Gori

Kako je izgledala noć posle predsedničkih izbora u Crnoj Gori

O popisu i regionu

O popisu u Crnoj Gori do sada više puta oglašavali državni i crkveni zvaničnici iz Srbije.

Prilikom posete Podgorici u oktobru, poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije poručio je sledbenicima njegove crkve da „u svakoj prilici ispoljavaju i svedoče ono što jesu – srpski identitet, srpski jezik i da su vernici SPC“.

Nenezić tu izjavu smatra „kontraproduktivnom“.

„SPC se ovde često naziva Mitropolijom crnogorskom-primorskom, baš kako bi pokušali da otvore prostor sve vernike, bez obzira na nacionalno opredeljenje, a onda se pojavi patrijarh sa tom izjavom“, navodi ona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom oktobra pozvao je sve građane Crne Gore da se na popisu izjasne kako žele.

„Da vidimo koliko danas ljudi srpskog roda živi u Crnoj Gori, verujemo da tamo živi značajan broj Srba“, dodao je.

Nekoliko dana kasnije, 21. oktobra, povodom odlaganja popisa, izjavio je: „Nemojte da damo popis jer će Srba da bude više“.

Andrija Nikolić, predsednik kluba poslanika DPS-a u crnogorskoj skupštini, državne i crkvene zvaničnike iz Srbije optužuje za mešanje u popis i da se „brutalnom nacionalističkom kampanjom, intenzivno radi na tome da se građani izjasne kao Srbi“.

Politikolog Vujović smatra da je cilj zvaničnog Beograda da srpska zajednica ima većinu na severu Crne Gore, kao i u Boki Kotorskoj, čime bi se stvorili uslovi za formiranje zajednice srpskih opština i novo ustavno redefinisanje Crne Gore.

„Sve kako bi Srbima u Crnoj Gori dali politička prava koja imaju Srbi u Bosni i Hercegovini, ili Albanci u Makedoniji.“

U međuvremenu su na podgoričkim ulicama osvanuli i bilbordi na kojima su crno-bela lica velikana iz prošlosti, sa porukom „Ponosni na svoje srpsko“.

Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske uputilo je protesnu notu Crnoj Gori zbog likova matematičara i astronoma Ruđera Boškovića i pravnika Valtazara Bogišića na tim bilbordima.

Ocenjuju ih kao „apsolutno neprihvatljiv pokušaj pripisivanja srpskoj kulturi kulturne i istorijske baštine Republike Hrvatske i hrvatskog naroda“.

Podgorica — Slavlje u Podgorici posle pobede Milatovića nad Đukanovićem

Popisi u regionu

U Bosni i Hercegovini je prvi i poslednji popis od kraja krvavog sukoba devedesetih održan 2013. godine.

Tenzija je takođe bilo po pitanju nacionalnosti, vere i jezika, a novi popis Bosna i Hercegovina ne uspeva da organizuje već nekoliko godina.

U Severnoj Makedoniji, popis je često sporan zato što je 20 odsto stanovništva potrebno da bi neki jezik bio službeni na opštinskom nivou, što ispunjava samo albanska zajednica.

I popis na Kosovu ponovo je odložen, sada za proleće 2024. godine.

O napetostima i bojkotu

Poraz neprikosnovenog DPS-a na izborima 2020. dogodio se na talasu protesta vernika Srpske pravoslavne crkve nezadovoljnih Zakonom o slobodi veroispovesti, iza kojeg je stajala stranka Mila Đukanovića.

„To zaoštravanje na nacionalnom, verskom, identitetskom i etničkom smislu donelo je poraz DPS-u“, izjavio je ranije za BBC na srpskom politikolog Predrag Zenović.

„Činjenica da se veliki broj ljudi mobilisao oko jedne versko-identitetske teme puno je koštala Đukanovića.“

Te 2020. formirana je vlada Zdravka Krivokapića, činili su je akteri koji su srušili DPS-a, ali su oni vreme najviše provodili u međusobnim razmiricama.

Njoj je 2022. izglasano nepoverenje, kada premijer postaje Dritan Abazović i to uz manjinsku podršku DPS-a.

DPS je podršku Abazoviću uskratio zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Đukanović je poražen na predsedničkim izborima, a potom su usledili vanredni parlamentarni, na kojima je Crna Gora dobila novu vladu, uz podršku stranaka bliskih Beogradu, ali i koalicioni sporazum kojim se potvrđuje članstvo zemlje u NATO-u i saradnja sa susedima, uključujući Kosovo.

Protest u Podgorici povodom imenovanja Andrije Mandića za predsednika Skupštine Crne Gore

Usred toga trajala je i žustra debata oko popisa, pošto je DPS pred novu vladu izneo 17 zahteva kako bi on bio održan.

„Ono što je dodatno zakomplikovalo situaciju je način na koji je popis organizovala prethodna vlada – izostao je širi razgovor i konsenzus oko ključnih pitanja, pre svega kontrole“, kaže Nenezić.

Pregovori vlasti, opozicije, nacionalnih saveta i nevladinih organizacija trajali su danima.

Premijer Spajić je u prvi plan isticao dva nedostatka: unapređenje softvera za kontrolu popisivača, kako bi svako mogao da proveri šta je u njegovo ime uneto u bazu podataka, kao i da se u popisnu komisiju dodaju i članovi opozicije.

„Kod građana se javio strah da li će podaci biti zloupotrebljeni protiv njih, jer se ovde politička klima menja.

„Ne znate da li bi neko, ako se popišete na jedan, drugi ili peti način, to mogao da iskoristi protiv vas, ne bi li vam onemogućio da se zaposlite“, navodi Ana Nenezić, analitičarka CEMI-ja.

Dogovor je postignut 16. novembra, objavio je Spajić.

„Nama popis treba isključivo zbog tehničkih stvari… Ne možemo da koristimo podatke iz 2011. godine u projektima“, naveo je on tada.

Andrija Nikolić iz DPS-a sada kaže da je sve pitanje realizacije.

„Mislimo da ovaj proces zahteva više vremena i da cilj treba da bude kvalitetan i objektivan popis, a ne zbrzana operacija koja neće dati relevantne podatke – ako se ne sprovede ono što je obećano, bojkot se podrazumeva“, najavljuje Nikolić.

Ipak, ima i onih koji ne gube nadu.

Jakov Milatović, predsednik Crne Gore i dalje je uveren da će popis „proteći u skladu sa svim dobrim praksama“ i da će Crna Gora dobiti „važne statističke podatke koji će vlasti pomoći da poboljša život građana“.

Pogledajte video: Mauzolej na Lovćenu – Njegošev grob među oblacima