Da li je firma Ilona Maska iskopirala junaka filma Ja, robot

Aleks Projas, reditelj naučno-fantastičnog filma Ja, robot iz 2004. godine, optužio je milijardera Ilona Maska da je prekopirao dizajn mašina sa ljudskim likom i vozila kojima ne upravlja čovek upravo iz njegovog ostvarenja.

Mask je prethodne nedelje predstavio futuristički sajberkeb, vozilo sa vratima poput krila, bez volana i papučica za gas, kvačilo i kočnice, kao i novi izgled njegovih Optimus robota.

Glamurozno predstavljanje nazvano „Mi, robot“ nije promaklo australijskom reditelju Projasu, koji je pre 20 godina snimio film na osnovu kratkih priča Ajzaka Asimova.

Autor filma, u kojem glumac Vil Smit igra detektiva skeptičnog zbog naizgled poslušnih androida, smatra da se Mask poslužio njegovim idejama.

„Hej, Ilone, možeš li da mi vratiš moj dizajn, molim te“, objavio je Projas na platformi Iks, koja je u vlasništvu Maska, a njegovu poruku videlo je 6,4 miliona korisnika.

• Alšar: Prvi robot di-džej na Balkanu
• Maskova kompanija ugradila moždani čip u čoveka: „Telepatija će pomoći bolesnima“
• Koliko ćemo još čekati da robot počne da obavlja kućne poslove

Australijski reditelj je na Instagramu napisao da je na izradi vizuelnih efekata filma sarađivao sa „vrlo talentovanim dizajnerskim timom“.

„Ilon Mask, međutim, ima tim dizajnera koji nije tako talentovan, ali koji gleda mnogo filmova, među kojima je, izgleda, i Ja, robot„, dodao je Projas.

Patrik Tatopulos, dizajner produkcije filma, objavio je fotografije robota iz filma i onih sa predstavljanja kompanije Tesla.

„Možda je do mene, ali treba li da budem ponosan što je Ilon pronašao inspiraciju u mom dizajnu za Ja, robot“, objavio je Tatopulos na Instagramu.

„U svakom slučaju je zabavno“, dodao je.

Paranoja oko androida

Projasove tvrdnje naišle su na sumnje pojedinih korisnika društvenih mreža, koji tvrde da su i u njegovom film korišćene tuđe ideje.

Na njegovu objavu na Iksu, nekoliko korisnika je odgovorilo objavljivanjem fotografija robota sa ženskim likom iz filma Metropolis iz 1927, koji je režirao nemački ekspresionista Fric Lang.

Ovo nije prvi put da ljudi debatuju da li su tehnološke kompanije iskoristile kinematografiju i romane kako bi došle do ideja.

To je posebno učestalo od kada firme razvijaju inovativne proizvode i ulažu u robotiku kako bi iskoristile sve veće interesovanje za veštačku inteligenciju.

Mask je prethodno priznao da ga je inspirisao roman Autostoperski vodič kroz galaksiju (The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy) Daglasa Adamsa, u kojem je jedan od glavnih likova i robot sa ljudskim likom Marvin Paranoid Android.

Objavljeno je da je po uzoru na to delo stvoren Grok, njegov četbot koji koristi veštačku inteligenciju „sa malo humora“ i koji je napravljen da se koristi na platformi Iks.

Teslino vozilo sajbertrek Mask je nazvao „oklopnim ličnim vozilom iz budućnosti“.

„Vozio bi ga i Blejdarner“, dodao je.

Sem Altman, direktor kompanije OpenAI, potvrdio je osnovanost poređenja novog glasa ČetGPT-a i virtualne asistentkinje koju tumači Skarlet Johanson u filmu Ona iz 2013.

Firma je uklonila glas „Skaj“ posle kritika zbog sličnosti sa poznatom glumicom i objavila je da nije bilo planirano da naprave „imitaciju“.

Johanson je bila „besna“ i „šokirana“ zbog toga što je kompanija koristila glas sličan njenom.

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]