U Srbiji je od 2019. godine usvojen predlog da se na listu državnih praznik uvrsti 24. maj kao Dan slovenske pismenosti i kulture.
Praznik je ustanovljen u čast solunske braće Ćirila i Metodija, tvoraca prvog slovenskog pisma – glagoljice.
Praznuje se radno.
Osim u Srbiji, Dan Ćirila i Metodija proslavlja se i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Severnoj Makedoniji.
- Dan pobede – kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa
- Srbija: Šta obeležavamo na Sretenje i zašto je to bitno
- Šta se obeležava 7. jula i zašto je to bio državni praznik
- Prvi maj i zašto baš tada obeležavamo Praznik rada
Koje praznike obeležava Srbija?
Državni praznici u Srbiji obeležavaju se i kao radni i kao neradni dani, uz jedan ili dva slobodna dana.
Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu su neradni, kao i verski praznici Božić i Uskrs.
Radno se obeležavaju Dan duhovnosti, Vidovdan, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
U ovu grupu se svrstao i Dan slovenske pismenosti.
- Kako se razvijala pismenost u Srbiji
- Od svahilija do srpskog – upoznajte Zorana, poliglotu koji govori više od 20 jezika
- Kako su ljudi počeli da govore i šta su prvo rekli
Šta kažu građani – da li se u Srbiji previše praznuje?
Beograđanin Vukašin Vujić nije 2019. čuo najavu o novom prazniku, ali misli da je spisak državnih praznika već dovoljno dug.
„Jedna kraljica je rekla za Srbe da su mnogo lenj narod koji samo izmišlja praznike. Mislim da nam ne treba novi praznik“, kaže Vujić za BBC na srpskom.
On trenutno nije zaposlen, ali mu najava o novom prazniku, koji je pre svega verski, ne zvuči dobro.
„Šta je s ljudima koji nisu vernici ili su druge veroispovesti, zašto i oni moraju da slave isti praznik?
„Mislim da bi trebalo odrediti broj neradnih dana na godišnjem nivou i da svaka firma odlučuje o tome koje će dane proglasiti neradnim“, kaže Vujić.
I dok Vukašin nije bio baš najsrećniji najavom, ona je obradovala penzionerku Ljiljanu Pavlović.
Ipak, ona kaže da Srbija ima dovoljno neradnih državnih praznika i da ne treba povećavati broj neradnih dana.
„Čula sam da uvodimo novi praznik i ne mislim da mora da se proslavlja neradno.
„Mada, ja sam penzionerka, meni je svaki dan praznik. Zaposleni verovatno ne misle isto“, kaže za BBC Ljiljana Pavlović.
- „Radnici, ne robovi“, ples i putovanja: Svet obeležio 1. maj
- Kako je Srbija u ritmu „Kaljinke“ obeležila Dan pobede
Ko šta praznuje u regionu
Srbija prema zakonu ima pet državnih i dva verska praznika koje obeležava neradno i još četiri za koje nema slobodnih dana.
Pošto se neki praznuju više dana, zbog državnih praznika zaposlenima, đacima, studentima na raspolaganju je deset slobodnih dana godišnje.
Manje od Srba praznuju Crnogorci, bar kada je o broju praznika reč. Hrvati praznuju više.
U Crnoj Gori neradno se obeležavaju Dan nezavisnosti, Dan državnosti, Praznik rada i Nova godina.
Državni i drugi praznici u toj zemlji praznuju se dva dana.
Neradni su i verski praznici – pravoslavni i katolički Božić i Uskrs, Ramazanski Bajram, Kurban Bajram, rimokatolički Dan svih svetih, kao i jevrejska Pasha i Jom Kipur.
Situacija je nešto komplikovanija u Bosni i Hercegovini.
U toj zemlji ne postoji zakon o državnim praznicima, pa se državni praznici razlikuju u Federaciji BiH, Republici Srpskoj, ali i po distriktima.
Ono što svi slave neradno su Nova godina i Praznik rada. Zajednički je i Dan pobede nad fašizmom, ali za njega nema slobodnih dana.
Na spisku praznika pojedinim delovima ove države su i Dan nezavisnosti BiH, Dan zasedanja ZAVNOBIH-a tokom Drugog svjetskog rata u Mrkonjić Gradu i Dan potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH u gradu Dejtonu.
Na spisku su i verski praznici – pravoslavni i katolički Božić i Uskrs, Ramazanski Bajram i Kurban Bajram.
Dok srpski parlament tek treba da odluči o novom prazniku, Makedonci već slave Dan Ćirila i Metodija.
Osim toga slavi se i Dan Republike, Dan nezavisnosti, Dan nacionalnog ustanka, Dan makedonske revolucionarne borbe i Sveti Kliment Ohridski.
Praznuje se i za Novu godinu i 1. maj, a dug je i spisak verskih neradnih praznika u zavisnosti od verske pripadnosti.
Hrvati – broj jedan
Na prvom mestu po broju praznika u regionu nalazi se Hrvatska.
Osim „univerzalnih“ – Nove godine i Dana rada, u ovoj državi se praznuju Sveta tri kralja, Uskrs, Božić, Dan borbe protiv fašista, Dan državnosti, Dan pobede i domovine, Velika gospa, Dan nezavisnosti i Svi sveci.
Oni se praznuju neradno.
Obeležavaju se i Dan hrvatskih žrtava u borbi za slobodu i nezavisnost i Dan hrvatskog sabora.
Radno ili neradno – svejedno je
Srpska pravoslavna crkva 24. maja obeležava praznik Svetog Kirila i Metodija, što je iskorišćeno za datum novoustanovljenog Dana slovenske pismenosti i kulture.
Mirjana Marinković je nezaposlena i to da li će se i kako obeležavati novi praznik joj nije bitno.
„Često mnogi za državne praznike rade.
„Ne mogu da kažem da li malo ili previše praznujemo, jer je sve to relativno. Državni praznici neradni su za državne službenike, ali privatnici i te kako rade, bez obzira na to da li je praznik ili ne“, kaže Marinković za BBC.
- Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
- Mladenci – prolećni praznik ljubavi
- „Veće plate za ostanak i opstanak“: Prvi maj u Beogradu
Većina praznika radna je za Ivanu Krstić.
Zaposlena je u jednoj beogradskoj prodavnici i bez obzira na to da li su praznici radni ili ne, misli da ih ima malo.
„Mnogo poznatih ličnosti zaslužuje da ima svoj dan. Na pamet mi pada Nebojša Glogovac. On nije istorijska ličnost, ali mislim da on i ljudi poput njega zaslužuju svoj dan.“
Kaže da je zbog toga što se u privatnom sektoru praznici često ne poštuju izgubila svest o tome koliko ih je.
Vest o Danu Ćirila i Metodija ju je obradovala.
„Lepo je što ustanovljavamo taj praznik i u redu je da bude radni dan.“
Ko su bili Ćirilo i Metodije?
Slovenski prosvetitelji koji su živeli u devetom veku.
Kada je 862. godine, velikomoravski knez Rastislav tražio od vizantijskog cara Mihaila učitelje koji će da propovedaju hrišćanstvo na narodnom jeziku, taj zadatak dobila su braća iz Soluna.
Znali su slovenski jezik, pa su sastavili novo pismo i preveli jevanđelja.
Sa tim prevodima krenuli su u moravsko-panonsku misiju prosvetiteljsko delo među slovenskim narodima.
Širili su pismenost i hrišćanstvo među Slovenima, prevodili i druge bogoslužbene knjige i služili liturgiju na slovenskom jeziku, takođe su i postavljali sveštenike.
Srpska pravoslavna crkva ih je kasnije proglasila za svece.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
