Pored večnog pitanja „Zvezda ili Partizan“, još jedna dilema zatekla je mlade u Srbiji tokom devedesetih.

„Crveni, plavi, crni, žuti ili roze rendžer?“

Prva epizoda Moćnih rendžera (Mighty Morphin Power Rangers) emitovana je u Americi na kanalu Foks Kids 28. avgusta 1993. godine.

Iako su Moćni rendžeri u Srbiju stigli dve godine kasnije, pomama među najmlađim gledaocima bila je nalik onoj širom sveta.

Izbor boje kostima, samim tim i zord dinosaurusa koji bi ga pratio, postali su sastavni deo rasprava u školskim klupama.

Kao i sličice koje su se razmenjivale u školskim hodnicima.

Nakon 29 godina i isto toliko sezona, tri filma i više stotina miliona prodatih igračaka, Moćni rendžeri su jedna od najmoćnijih franšiza svih vremena.

Uzevši u obzir toliki uspeh, rendžeri su u Americi zaslužili sopstveni dan, veliki praznik koji se obeležava svakog 28. avgusta.

To je više nego dobar povod za priču o mega popularnoj franšizi kojoj je bilo potrebno više od trideset godina da nađe put do međunarodne publike.

Ali čim je emitovana prva epizoda, sve je bilo jasno – It’s morphin time!

Prvi pokušaj

Kako bi ispričali priču o Moćnim rendžerima, moramo da se vratimo skoro pola veka u prošlost, u Japan krajem sedamdesetih godina.

U Japanu je tada bila popularna tamošnja igrana TV adaptacija Spajdermena, urađena u saradnji Toei kompanije i Marvela.

Međutim, Toei je producirao i mega uspešni serijal Super Sentai, o japanskim superherojima.

Japanska reč sentai označava odred ili eskadrilu. A odred ovih heroja u šarenim kostimima predstavlja preteču Moćnih rendžera.

Legendi Marvel komiska, Stenu Liju, jako se dopalo šta su Japanci uradili sa Spajdermenom.

Međutim, dopala mu se i Super Sentai serija i pomislio je da bi mogla da bude veliki hit i na američkom tržištu.

Predložio je projekat njegovoj tadašnjoj šefici, Margaret Leš, koja je s oduševljenjem pristala.

Sinhronizovali su prvu epizodu na engleski i ponudili seriju nekolocini televizijskih kuća.

Svi su ih odbili, najčešće im se smejući u lice.

Čelnici TV kompanija smatrali su da Super Sentai izgleda smešno, na momente isuviše nasilno, ali i da su deca u Americi previše naviknuta na animaciju, pa im igrane serije ne bi bile zanimljive.

Tako je san Stena Lija da u Ameriku dovede japanske superheroje propao.

Druga šansa

Iako nisu stigli do američkog tržišta, Super Sentai su nastavili da rastu u rodnom Japanu.

Prilikom boravka u Tokiju 1984. godine, Haim Saban se oduševio tamošnjim televizijskim programom.

Ovaj kompozitor uvodnih špica za crtaće – među njegovim radovima mogu se naći pesme iz kultnih serija poput Inspektora Gedžeta i Hi-mena – sedeo je u hotelskoj sobi, opčinjen serijom Super Sentai.

Baš kao i Sten Li desetak godina ranije, Saban je pomislio da bi se američkoj publici jako dopala ova serija, ali je znao da sinhronizacija, kao ni titlovanje, ne bi prošli baš najbolje.

Ali onda je uvideo jednu stvar – tokom akcionih scena, glumcima se iza kaciga uopšte ne vidi lice.

„Shvatio sam da bih mogao da snimim američke segmente, a zatim nalepim originalne japanske akcione scene“, izjavio je Saban u Netfliksovom dokumentarcu The Toys That Made Us, u epizodi posvećenoj Moćnim rendžerima.

Odmah je zakazao sastanak sa čelnicima Toei kompanije i predstavio im biznis ideju.

Dobio je prava za distribuciju Super Sentaija širom sveta, ne uključujući azijsko tržište, kao i sva prava na igračke.

Preimenovavši seriju u Biomen, Saban je ponudio projekat raznim televizijama.

Iznova je pokušavao da je proda narednih osam godina.

Sudbonosni susret i nastanak Moćnih rendžera

Sabanu se sreća preokrenula kada se 1992. susreo sa Margeret Leš, koja je u tom trenutku već dve godine bila direktorka Foks Kids kanala.

Pustio joj je Super Sentai, a ona je oduševljeno rekla.

„Pa ja znam ove likove. Ja obožavam ove likove“, priseća se Leš u dokumentarcu The Toys That Made Us.

Saban se umalo nije onesvestio.

Leš je odmah želela 52 epizode, ali njeni nadređeni nisu bili toliko optimistični.

Dali su joj novac za pilot epizodu, uz obećanje da će, ako to bude uspešno, snimiti čitavu sezonu.

Sabanov koncept produkcije je bio isti. Američki glumci za scene sa dijalozima, priča u potpunosti prilagođena afinitetima tamošnje publike, dok su samo scene borbe u kostimima uzimane od Japanaca.

Saban je kupio prava za najnoviju Sentai seriju pod nazivom Đurenđa (Zyuranger).

Snimili su pilot epizodu, a zatim je prikazali pred najstrožim kritičarima – decom.

Sistem ocenjivanja je bio jednostavan – ukolimo im se sviđa, deca bi trebalo da okrenu palicu nadesno.

U slučaju da im se ne dopada, okrenuli bi palicu u suprotnu stranu.

Epizoda je počela, palica je okrenuta nadesno i ostala tako naredna 22 minuta.

Saban i Leš su imali sve, seriju, i ugovor za čitavu sezonu, jedino nisu imali zvučno ime.

Moćni rendžeri

Kao i sve dobro u svetu, i ime serije je naišlo spontano i to od nekoga iz fabrike igračaka.

Kako je u Japanu kompanija Bandai proizvodila originalne Sentai igračke, logično je bilo da Bandai SAD to isto radi za američko tržište.

Iako je najuspešniji proizvod Bandai SAD bila obična kreda za crtanje po asfaltu.

Kako bi amerikanizovali igračke, morali su da ih preimenuju, pa je neko iz kompanije predložio Moćne rendžere (Power Rangers).

Kupljeno. Ali, bilo im je potrebno nešto više od toga, nešto što bi ukazivalo da se rendžeri transformišu.

„Metamorfoza je sjajna reč“, izjavila je dokumentarcu Triš Stjuart, bivša šefica marketinga u Bandai SAD.

„Pa smo rešili da iskoristimo to morph.“

Ali želeli su da u nazivu imaju jednak broj izraza kao jedna veoma popularna franšiza za decu – Nindža kornjače.

I tako, po uzoru na Teenage Mutant Ninja Turtles, nastali su Mighty Morphin Power Rangers.

Suvišno je reći da je serija postala…

Instant hit

Odmah nakon premijere, u nedelju 28. avgusta 1993. u pola osam izjutra, usledila je groznica Moćnih rendžera.

Sva deca su gledala seriju i sva deca su želela igračke.

Bandai SAD je samo tokom 1993. godine zaradio skoro milijardu dolara na Moćnim rendžerima.

Fabrika u Americi je koristila isti kalup za igračke kao u Japanu, uz neke sitne izmene.

Bodeži su morali da budu tupi, kako su sigurnosni standardi u Americi bili stroži, a takođe su i patentirali igračke sa mogućnošću obrtanja glava.

Moj prvi susret

Kada sam 1998. godine pošao u prvi razred, prvi izazov koji me je sačekao čim sam ušetao u učionicu i upoznao drugare s kojima ću narednih osam godina deliti klupu, bio je da odaberem Moćnog Rendžera.

Kako se prvih pet sezona, u više navrata, emitovalo na, tada još uvek mladoj, televiziji Pink, Moćne rendžere sam počeo da gledam od samog početka.

Ne baš od prve epizode, jer mi je trebalo vremena da nađem odgovarajući kanal, ali od prve sezone.

Na TV-u kod kuće nismo imali Pink, pa sam Moćne rendžere gledao svakog dana posle škole kod babe i dede, koji su preko antene hvatali kanal.

Moćni Rendžeri bili su prva igrana TV serija koju sam gledao, prvi program koji sam strastveno i redovno pratio.

Pored neizostavnih borbenih i akrobatskih scena, koje su mlađoj publici devedesetih predstavljali Panteon kuloće servirane putem televizijskih ekrana, i humora, Moćni rendžeri su takođe imali sistem vrednosti koje bi svako dete trebalo da prati.

Moćni rendžeri:

Nikada ne koriste moć za lične potrebe
Nikada ne započinju bitku, već samo delaju u slučaju odbrane planete
Čuvaju identitet u tajnosti

Na stranu supermoći, poprilično moćan deo bilo je i oblačenje glavnih likova, pritom ne mislim na kostime sa kacigama.

Moćni rendžeri su prva TV serija koja je uticala na moj identitet.

I prva TV serija koja je u meni, kao i kod ostalih u školi, probudila selebriti kraš.

Uvek isti koncept, i tako unedogled

Do 1996. godine, Moćni rendžeri su emitovani u 80 zemalja širom sveta.

Produkcijski plan se nije menjao. Američki glumci – japanske scene borbe.

Epizode bi ličile jedna na drugu – Rendžeri se bore protiv negativca, često koriste i robote Zordove, a kada situacija to iziskuje, formirali bi Megazorda.

Zordon bi ih slao na misije, a Alfa 5 bi im asistirao za kompjuterom.

Mighty Morphin Power Rangers su potrajali četiri sezone, a kada su Đurenđeri dobili novi tim, a samim tim i nove kostime, Saban je došao na, još jednu, genijalnu ideju.

Kada bi u Japanu promenili tim, promenili bi ga i u Americi. Titula moćnih rendžera bi se tako prenosila, poput štafete, sa generacije na generaciju tinejdžera.

Tako je 17. aprila 1996. emitovana poslednja epizoda četvrte sezone Mighty Morphin Alien Rangers.

A već 20 aprila iste godine počela je peta sezona pod nazivom Power Rangers Zeo.

Zatim Power Rangers Turbo naredne godine, pa Power Rangers in Space 1998.

I tako nadalje.

Avioni, kamioni, pa čak i vozovi?

Međutim, nije uvek bilo lako adaptirati originalne japanske priče.

Iako su u americi imali potpuno odvojene priče, opet su morali da ih uklope sa japanskim scenama borbe i Zordovima.

Tako su u Turbo sezoni, rendžeri vozili automobile koji bi se transformisali u robote.

Publika nije dobro reagovala na to, jer ih je koncept previše podsećao na dobro poznate Transformerse.

A loš odziv publike, značio je i manju prodaju igračaka

Sezone u svemiru su malo popravile stvari, ali je zatim na red došla Power Rangers Lightspeed Rescue sezona u kojoj rendžeri upravljaju vozovima.

Ne baš atraktivni Zordovi u poređenju s dinosaurusima i svemirskim letelicama, zar ne?

Rendžeri u rukama Diznija

Saban je u međuvremenu prerastao u globalnu medijsku imperiju, spojivši se sa Foks Femili kanalima.

Kompanija Dizni je 2001. godine kupila Foks Femili kanale, dobivši tako i prava na Moćne rendžere.

Međutim, Dizni baš i nije tačno znao šta da radi sa rendžerima. Sezone, kao i igračke, nisu dobro prolazile.

Zbog čega je kompanija rešila da proda Moćne rendžere.

„Kao što je to i ranije bio slučaj sa Moćnim rendžerima, niko nije bio zainteresovan“, izjavio je Saban.

Niko osim njega samog. Dizni je prodao prava nazad Sabanu 2010. godine.

Saban je 2018. prekinuo saradnju sa kompanijom Bandai, dok je Hasbro dobio zvaničnu licencu za proizvodnju igračaka.

Ubrzo je objavljeno da je kompanija Hasbro kupila prava i na čitavu franšizu za 522 miliona dolara.

Nove generacije rendžera i gledalaca

Godine su prošle i ne mogu da kažem da sam zaboravio na Moćne rendžere, ali sam ih smetnuo sa uma.

Prosto su naišle druge, veće, popkulturne franšize. Rendžere sam prerastao, i nisam za njih više imao vremena.

Međutim, kada sam pre tri godine bio u poseti roditeljima, primetio sam da moj, tada sedmogodišnji, mlađi brat, gleda Moćne rendžere.

Bila je to Power Rangers Beast Morphers, 26. sezona koja se emitovala na kanalu Nikelodeon.

Rendžeri su bili drugačiji, u drugim kostimima, sa boljim specijalnim efektima i u potpunosti sinhronizovani na srpski, a opet nekako isti, poznati.

I neverovatno zabavni, moram da priznam.

Nikada pre toga nisam pomenuo mlađem bratu Moćne rendžere, a on je već bio opsednut.

Čvrsto je u ruci držao Devona Denijelsa, crvenog Rendžera i uživao u seriji.

„To mi je i dalje omiljeni rendžer, zato što je vođa čitave grupe“, kaže, danas desetogodišnji, Sava Dimitrijević.

Pitao sam ga šta ga je privuklo seriji, očekujući da su ga, kao i mene u njegovim godinama, najviše privukle scene borbe i transformacije.

Međutim, dobio sam nešto zreliji odgovor.

„Sviđaju mi se ciljevi za koje se rendžeri bore. To kako nikada ne napadaju prvi i koriste moć da odbrane planetu.“

Kada smo se sledeći put videli, već je imao sve rendžere u kolekciji.

Dobro, i ja sam malo doprineo toj kolekciji.

I tri godine nakon što se prvi put susreo sa njima, i dalje gleda Moćne rendžere.

Samo drugu postavku, naravno, kako drugačije.

Moćni rendžeri na velikom platnu i u drugim formatima

Ono što su rendžeri radili dobro na malim ekranima nažalost nije uspešno prenešeno na veliko platno.

Do sada su snimljena tri dugometražna filma: Mighty Morphin Power Rangers: The Movie (1995), Turbo: A Power Rangers Movie (1997) i Power Rangers ribut (2017).

Nijedan od filmova nije dobro prošao kod publike i kritičara.

Ribut iz 2017. godine, sa Brajanom Krenstonom (Čista hemija) u ulozi Zordona i Dakrijem Montgomerijem (Čudnije stvari), trebalo je da startuje čitav serijal, ali rezultati na blagajnama nisu bili najbolji.

Međutim, pored televizije i bioskopa, Moćni rendžeri već godinama uspešno žive i u stripu.

Od devedesetih, pa do danas, avanture rendžera objavljivale su izdavačke kuće Marvel, DC, Imidž komiks, Bum i druge, a na stranicama tih stripova oni su se susretali sa Nindža kornjačama i Ligom pravde.

Od 1994. godine do danas, objavljeno je čak 25 video igara o Moćnim rendžerima za različite platforme.

Moćni rendžeri danas

Otkako je franšiza u rukama kompanije Hasbro, rendžeri se nalaze u novoj fazi.

Koja nikako zvanično da počne, ali je odavno najavljena.

Postoji sve više naznaka da će u potpunosti prestati da se oslanjaju na Super Sentai materijale.

To je već primetno u poslednja dva serijala Power Rangers Beast Morphers and Power Rangers Dino Fury.

U razgovoru za portal The Illuminerdi, Rasel Kari, član najnovije postavke rendžera iz serijala Dino Fury, izjavio je da koriste sve manje japanskog materijala.

„Svakako idemo u tom pravcu. Baš je dobro videti kako naš tim kaskadera radi i stvara ove neverovatne akcione scene“, izjavio je Kari.

Postoje glasine da filmska kuća Paramount radi na novom ributu Moćnih rendžera smeštenim u devedesete godine.

Do tada, ostaje vam samo da gledate stare sezone Moćnih rendžera, što je ujedno i savršen način da obeležite ovaj praznik.

Ako se pitate koju treba da gledate, pa, imate 29 sezona na raspolaganju, i najbolje je gledati onu koja vas je uvukla u franšizu.

Za mene su to originalni Mighty Morphin Power Rangers iz 1993.

Pogledao sam prvu epizodu i sada, 30 godina nakon što je originalno emitovana, bez obzira što mi je radnja simpatična, uviđam razne druge probleme.

Međutim, bez obzira na sve, Rendžeri nose neverovatan prizvuk nostalgije.

A to je sve što mi je danas potrebno.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.