U specijalnom vagonu maršala Ferninanda Foša, u šumi kod grada Kompjenj u Francuskoj, pre tačno 101. godinu, Nemačka je potpisala kapitulaciju. Kraj Prvog svetskog rata, koji je buktao od 1914. godine, bio je na vidiku.
Primirje između sila Antante i Nemačke potpisano je rano ujutru, u 5:20, ali je simbolično stupilo na snagu u 11 časova, 11. dana 11. meseca 1918. godine.
Primirje, koje je bilo na snazi sve do konačnog potpisivanja mirovnog sporazuma 28. juna naredne godine u Versaju, obeležava se u mnogim zemljama. Možda pod različitim imenom, ali istog dana.
Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji i Novom Zelandu. U zemljama Komonvelta se proslavlja Dan sećanja, dok Amerikanci obeležavaju Dan veterana.
U Srbiji se Dan primirja obeležava od 2012. godine.
Kraj rata, na papiru
Sile Antante potpisale su primirje sa Bugarskom 29. septembra, Osmanskim carstvom 30. oktobra i trećeg novembra sa Austroguraskom. Nemačka je bila poslednja država Centralnih sila koja je pružala otpor.
Mnogi zamisle 11. novembar 1918. godine kao dan kada je pucnjava utihnula i kada su zemlje učesnice Prvog svetskog rata, barem države pobednice, mogle da odahnu.
Ali Prvi svetski rat nije potpuno prestao u 11 časova.
Istoričarka Tara Fin piše da je, ironično, samo 11. novembra bilo oko 11.000 stradalih, nestalih i povređenih.
Istoričar Dejan Ristić kaže da je tačan broj poginulih od tog dana teško odrediti.
„To je teško reći, jer su početkom novembra 1918. postojala dva velika fronta, Zapadni i Solunski front, odnosno front na teritoriji naših južnih krajeva“, kaže Ristić za BBC.
Dokument o primirju sastavio je francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski, Ferdinand Foš.
Primirje je podrazumevalo prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.
Predviđeno je da važi 36 dana, nakon čega bi bilo obnovljeno. Do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 1919. godine, primirje je obnovljeno četiri puta.
Dug put do državnog praznika
„Pozicije koje je srpska vojska držala 11. novembra 1918. postaju granice Srba, Hrvata i Slovenaca i to su današnje granice postjugoslovenskih republika“, kaže Ristić.
On je, kao nekadašnji državni sekretar za kulturu, inicirao uvođenje Dana primirja kao državnog praznika.
„Srbija nije mogla ranije tehnički, a ni pravno, da uvede ovaj praznik“, objašnjava Ristić.
U doba Kraljevine Jugoslavije, Dan primirja je obeležavan, ali ne u svojstvu državnog praznika.
„Pobedonosna vojska je bila srpska vojska, a nakon Prvog svetskog rata je nastala Kraljevina Jugoslavija, dakle, potpuno drugi državni, ideološki, društveni i etnički koncept.“
Ristić kaže da je Srbija mogla da uvede Dan primirja tek nakon 2006. godine, kada je postala „nezavisna i samostalna država“.
Obeležavanje Dana primirja: U kasarnama – široko, kod kuće – skromno i neradno
Na Dan primirja 2018. godine, pola sata posle podneva, oglasila su se zvona u hramu Svetog Save.
Nešto ranije, brojni državni zvaničnici i pripadnici vojske Srbije položili su vence kod spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Ceremoniju je predvodio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Dan ranije, 10. novembra, simbolika brojeva ponovo je bila prisutna. Vežba „Vek pobednika“ održana je na 10 lokacija u Srbiji.
„Možda je to za druge bio dan primirja, za nas je to bio dan pobede, oslobođenja“, izjavio je tada za ministar odbrane Aleksandar Vulin za list Politika.
Tada su se mogli čuti komentari da je Dan primirja stavio preveliki acenat na vojsku, dok se o žrtvama Prvog svetskog rata, i neverovatnim gubicima koje je Srbija pretrpela, nije puno govorilo.
„Mislim da u Srbiji ne postoji porodica koja nije imala savremenika, učesnika ili žrtvu Prvog svetskog rata. Ali koliko se nas tog dana okupilo kod nekog spomenika? Svi smo bili na društvenim mrežama i kritikovali kako Dan primirja nije obeležen“, kaže istoričar Dejan Ristić.
„Ja sam sa mojom porodicom otišao do osmatračnice sa Kajmakčalana, u Pionirskom parku u Beogradu, i položili smo buket cveća u čast stradalima u ratu.“
Koliko god da se o Prvom svetskom ratu, kao temi koja je u Srbiji temeljno obrađena, govori, Ristić sumnja da će ovaj Dan pobede građani drugačije obeležeti u odnosu na prošlu godinu.
„Sedećemo kod kuće, srećni što je neradni dan. Izgubili svest, otupeli smo.“
„Sto godina je za Srbe praistorija. Tu neke posebne empatije i osećanja zahvalnosti nema“, kaže Ristić.
Preci koji neće umreti drugi put
Kada je reč o sećanju na pretke, borce i žrtve Prvog svetskog rata, đaci OŠ „Jevrem Obrenović“ iz Šapca već sedmu godinu zaredom na ulici organizuju interaktivni čas povodom Dana primirja.
„Učenici na taj način neguju odnos prema nacionalnoj svesti, kulturi i istoriji“, kaže za BBC Jelena Jevrić, direktorka ove šabačke škole.
Đaci su i ove godine napravili hiljade Natalijinih ramondi – cveta koji u Srbiji predstavlja simbol Dana primirja – ali i letaka sa tekstovima na temu Prvog svetskog rata, njegovih žrtava, heroja i istorije Šapca.
„Oni tako postaju predavači sugrađanima, odajući počast precima i ne dozvoljavajući da ‘umru drugi put’, jer ih nisu zaboravili“, kaže Jevrić.
Prva i poslednja žrtva Prvog svetskog rata
Tog 28. jula 1914. godine, učenik beogradske Trgovačke škole Dušan Đonović poginuo je od austrougarske granate.
On se smatra prvom žrtvom Prvog svetskog rata, tvrdi Ristić.
„Ta žrtva je označila karakter Prvog svetskog rata – a to je da će stradati milioni nedužnih civila“, kaže Ristić.
On pominje i kanadskog vojnika, koji je, prema istorijskim zapisima, stradao u Flandriji, 11. novembra 1918. u 10:59.
„Kanađani njega vide kao velikog junaka, a mi o našem ni ne govorimo“, kaže Ristić.
Na inicijativu Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 i njihovih potomaka, u Prvoj ekonomskoj školi postavljena je spomen ploča Dušanu Đonoviću.
Tačan ukupan broj srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu nije poznat.
Kada su u pitanju vojni gubici, procene različitih istoričara govore o brojci od oko 400.000 žrtava.
U okviru projekta „Svet se seća“, kanadskoj inicijativi koja se sprovodi u državama učesnicima rata, Vojni arhiv Srbije je 2013. godine počeo da radi popis vojnih žrtava.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
